Izvor: Politika, 29.Jul.2015, 08:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako je iz Johanesburga Crnjanski stigao u Prevešt
U kolekciji retkih knjiga, penzionisani učitelj Miladin Milosavljević, iz sela blizu Rekovca, ima jednu od prvih knjiga štampanih ćirilicom, sve primerke prvih izdanja dela Ive Andrića, „Lament nad Beogradom” koji je u Južnoafričkoj Republici štampao jedan Jagodinac, najmanju knjigu na svetu...
Prevešt kod Rekovca – Kada žitelje levačkog sela Prevešt pitate po čemu je njihov kraj poseban, spomenuće vam manastir Kalenić i Miladina Milosavljevića. O čuvenom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << manastiru pisano je mnogo i često, a penzionisani učitelj je levačko „skriveno blago”.
Dina, kako ga od milošte zovu zemljaci, pripada onoj retkoj vrsti ljudi i po obrazovanju i po interesovanjima. Ceo radni vek proveo je za katedrom i generacije učenika su ga proglašavale za omiljenog učitelja. Voleli su ga i njihovi roditelji. Ljubav koju je dobijao od đaka koristio je da ih što bolje upozna sa knjigom, a simpatije roditelja –da ih angažuje u obnavljanju škole.
Od katedre i učenika odvojila ga je zaslužena penzija. Ali, učitelj se ne odvaja od knjige čak ni kad školsku tablu zameni šahovskom. Dina se još pre 30 godina zarazio „virusom” kolekcionarstva i počeo da skuplja retka izdanja knjiga. U penziji, hobi je postao posao.
– Posedujem oko hiljadu naslova. Reč je o prvim izdanjima, izdanjima za bibliofile i retkim knjigama od koje su neke bile zabranjivane i uništavane. U svojoj biblioteci imam sva prva izdanja Ive Andrića. Tu su i dela Miloša Crnjanskog, Njegoša, Branislava Nušića, zbirka minijaturnih knjiga... Ali, moja kolekcija nije velika – skroman jesedamdesetpetogodišnji Miladin.
Prvi srpski bukvar iz 1827. i Pismenica iz 1814.
U kartonskoj kutiji, nalik na nešto što bi pedantna domaćica odložila na tavan i proglasila „rezervatom grinja”, zatekli smo Dositejevo „Sobranije” objavljeno 1793, Vukovu Pismenicu srpskog jezika iz 1814. i Prvi srpski bukvar objavljen 13 godina kasnije. U „skromnoj” kolekciji pronašli smo i Andrićev „Most na Žepi” objavljen specijalno za bibliofile na četiri jezika koja je Andrić govorio. Ipak, Dina je posebno ponosan na „Ex ponto“ iz 1918, jer je reč o jednom od 125 primeraka namenjenih piscu. Dokaz je tekst i potpis nobelovca na unutrašnjoj strani korica. U vlasništvu levačkog učitelja je i prevod „Hasanaginice” na nemački i francuski, koji je uradio Alberto Fortis 1776, odnosno 1778.godine.
Kao i svaki vešt kolekcionar,Milosavljević poteže najveće adute kada vidi da su gledaoci hipnotisani listanjem i opijeni mirisom stare hartije. Na svetlo tada iznosi „Nauk hrišćanski za narod slovenski” fra Matije Divkovića.
– Ovo je 1611. štampano u Veneciji – pokazuje nam 410 listova starih 404 godine.
– To je jedna od prvih knjiga štampanih na ćirilici. Divković je morao da izlije slova, jer tamo nije postojala bosanska ćirilica. Trebala mu je i dozvola za štampanje od Veća u Padovi. Narodna biblioteka u Beogradu ima samo 100 strana ovog dela – zadovoljno kaže Milosavljević, inače pisac dve knjige o Levču.
Od zabranjenih izdanja ponos ovog kolekcionara je „Bilans sovjetskog termidora” Živojina Pavlovića, o Staljinovim čistkama tridesetih godina dvadesetog veka. Ta knjiga, zapravo, nije uspela ni da izađe iz štamparije jer ju je 1940. godine usled promenjenih političkih okolnosti zabranila vlada Cvetković–Maček. Nepoznata je i, verovatno, neverovatnaputanjakoju je morala da pređe da bi došla u Prevešt.
– Kolekcionari su dokaz da nikada nešto nije uništeno u potpunosti i da se uvek pronađe bar jedna osoba koja će i iz vatre da izvadi primerak zabranjenog tiraža – dodaje Dina i pokazuje da među retkim izdanjima ima Bukvar iz 1945.
Minijaturna knjiga
Pitamo i koju knjigu smatra najvrednijom, računajući da je to ona od pre četiri veka. Međutim, logika novinara nije i logika bibliofila.
– Lament nad Beogradom! Nju posebno volim, jer obožavam Crnjanskog. Knjiga je iz 1962, štampana je u Johanesburgu u štampariji koju je držao jedan Jagodinac. I ona je bila namenjena piscu pa je kod mene 72. od 75 primeraka prvog izdanja – priča Milosavljević i pokazuje kožnu plavičastu futrolu napravljenu za „Lament”.
Drugi deo njegove kolekcije knjiga može da posluži kao oftalmološki instrument za testiranje vida. U zastakljenomramu, dimenzija 50 puta 40 centimetara, poređane su 33 minijaturne knjige, a među njima je i najmanja na svetu – „Cvetovi četiri godišnja doba”.Golim okom je maltene nevidljiva.
– Veličine je 0,75 milimetara. Da iz Tokija ova knjiga dođe u Prevešt pomogao mi je jedan Japanac, profesor srpskog jezika u Saporou – objašnjava Miladin.
Otkrio nam je i da je taj nepun milimetar platio 328 evra. Među minijaturama, odnosno knjigama koje nemaju više od 10 santimetara, videli smo najmanji Kuranna svetu, „Konverzaciju na nemačkom jeziku”, „Očenaš” dimenzija pet puta pet milimetara, ispisan holandskimna sedam stranica. Tu je i časopis „Ošišani jež” iz 1993. godine. Kako nam je objasnio Dina, „Jež” je u minijaturu otišao iz nužde, jer uredništvo nije imalo novca da objavi broj u većem formatu.
Milosavljevićeva kolekcionarska taktika je da kupuje najređe knjige. Koliko ih je i gde se nalaze, pobrojano je u srpskoj kolekcionarskoj „svetoj knjizi”– katalogu Janka Hrkalovića. Potom se obraća Srpskom bibliofilskom društvu i daje im zadatak za čim da tragaju. Nisu antikvarnice jedineriznice egzotičnih primeraka knjiga. Miladin je takve dragocenosti kupovao i na pijacama, a ponešto i na internetu.
– Prodavci nekad ne znaju šta imaju.Kolekcionari to umeju dobro da iskoriste praveći se da ih određena knjiga ne zanima. Tako dolazimo do vrednih dela ispod cene. Što je knjiga neuglednija, jeftinije ćeš je dobiti. Prvi srpski bukvar platio sam nekoliko desetina dinara, a prvo izdanje Andrićeve „Travničke hronike” kupio sam na beogradskoj pijaci „Zeleni venac” za 20 dinara – otkriva nam Dina.
Nedosanjani san mu je Sveto pismo koje je 1455. izašlo iz Gutenbergove štamparije. Voleo bi da ima i Šekspirova Sabrana dela iz 1623.Njih jedino poseduje biblioteka u Oklandu na Novom Zelandu i vrede oko milion i po evra.
Na pomen cifre od koje se vrti u glavi, pitamo ga koliko je njega koštala knjiga fra Matije Divkovića iz 1611. Kaže da je cena bila četvorocifrena, valuta strana.
– Da li je prodavac dobio koliko je tražio?
– Pa, ja sam iz Prevešta, zar ne?
------------------------------------------------------------------
Golicava i golišava štampa
Jedan od primeraka „Čivije” iz 1970. čiji je komplentan tiraž zaplenjen i zabranjen. Ovaj list preneo je govor Branka Ćopića, koji „onima gore” nije bio po volji
Za Miladina Milosavljevića ne važi pravilo da novine traju samo jedan dan, jer učitelj pored knjiga ima i zavidnu kolekciju štampe. Reč je o prvim brojevima i specijalnim izdanjima dnevnih i večernjih novina, nedeljnika i mesečnika, beogradske i lokalne štampe. Važan deo te kolekcije čine „Politikina” izdanja – „Ekspres”, „Bazar”, „Ilustrovana”, „Zabavnik”...
– Osim prvog broja iz 1904, imam i „Politiku” od 6. aprila 1941, na dan bombardovanja Beograda. U tom primerku, čije beogradsko izdanje nije ni stiglo do čitalaca, nalazi se jedan zanimljiv oglas – najava udaje Olge Simović, kćerke armijskog generala Dušana Simovića. Znači, ni general nije znao šta će se tog 6. aprila desiti – pokazuje Milosavljević i dodaje da su mu od „Politikinih” izdanja promakli samo prvi brojevi „Razbibrige”, „Hupera”, „Sveta kompjutera” i „Enigmatike”.
Među 2.400 primeraka je i Letopis matice srpske štampan 1824, prvi broj „Pančevca” iz 1869, „Glasnik srpskog geografskog društva” iz 1911, „Ženski svet” koji je počeo da izlazi 1930...
Milosavljevićeva kolekcija sadrži i listove namenjene školarcima: možda najinteresantniji u juniorskoj kategoriji su „Jugoslovenče” iz 1931, u kojem je osmogodišnji kralj Petar Drugi pozdravio svoje vršnjake, ali i primerak rekovačkog lista „Havarija” iz 2008, prvog školskog tabloida.
Neverovatno je u dugačak spisak listova koje čuva Milosavljević. Među njima su i oni koje su uređivali čuveni pisci, poput „Zvezde” čiji je urednik bio Janko Veselinović. Veza sa književnicima umela je i da se obije o glavu novinama. Tako je svih 10.000 primeraka „Čivije” iz 1970. zaplenjeno jer je ovaj list preneo govor Branka Ćopića, koji „onima gore” nije bio po volji. Ista sudbina zadesila je i „Interpres” 1971. Sa trafika je sklonjen zbog golotinje, previše eksplicitne za ukus tadašnjih čuvara morala.
------------------------------------------------------------------
Mačak i list oraha čuvaju hartiju
Kako učitelj Milosavljević uspeva da svoje knjige i novine zaštiti od vlage, glodara, insekata? Tajnu su nam otkrili njegovi prijatelji Milutin Stojković i Živomir Mihajlović.
– Imao je mačka Žuću. On je bio supervizor – obilazio je kutije i nema tog miša koji bi mu promakao. Nažalost, uginuo je minule zime. Sada Dina mora mnogo češće da vadi novine iz kutija, da ih prelistava i razvrstava, a između stranica knjiga stavlja listove oraha. Kaže da je to odličan način da se sačuvaju stranice – pričaju nam Dinine „desne ruke” Milutin i Živomir.
------------------------------------------------------------------
Izložba u čast 111 „Politikinih” godina
U okviru 46. sabora „Prođoh Levač, prođoh Šumadiju” koji se održava 1. i 2. avgusta biće otvorena i izložba povodom 111 godina izlaženja „Politike”. U Osnovnoj školi „Dušan Popović” u Kalenićkom Prnjavoru Miladin Milosavljević će izložiti sve prve brojeve „Politikinih” izdanja od 1904. do danas.
Pogledaj vesti o: Jagodina
.jpg)
