Izvor: Večernje novosti, 26.Maj.2018, 21:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Isidora Goncić: Nekada sam bežala iz teatra
Isidora Goncić o predstavi "Bonton", detinjstvu, Molijeru i ljubavi. Životni put odredio joj je komad "Velika bela zavera" u Ateljeu 212
NA sceni Malog pozorišta "Duško Radović" sinoć je premijerno izvedena predstava o lepom ponašanju: po motivima knjige Jasminke Petrović nastao je "Bonton", u postavci mlade rediteljke Isidore Goncić. Biće to "zvanično" i prva premijera na beogradskoj sceni, iako je njena diplomska predstava (Joneskova "Ćelava pevačica") na repertoaru >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Ateljea 212 ostala tri sezone, učestvovala na Danima komedije u Jagodini i gostovala širom Srbije i Republike Srpske. Isidora je završila FDU (u klasi Ivane Vujić) i, u međuvremenu, počela da gradi svoju umetničku karijeru. U "Dadovu" je postavila "Leptiricu", u Sava centru bila deo autorskog tima mjuzikla "Pepeljuga", a u martu ove godine u pirotskom Narodnom pozorištu režirala "To kod nas ne može da bude", predstavu inspirisanu delima Radoja Domanovića. - Angažman u "Radoviću" bio mi je izazov, jer sam uvek mislila da sam neko ko nije po "bontonu"! Od detinjstva sam mrzela pravila. Ali, kad sam pročitala knjigu Jasminke Petrović shvatila sam da nije važno kako držiš viljušku nego kako se odnosiš prema drugom čoveku - kaže Isidora Goncić. - Tolerancija se uči kroz ljubav i život u zajednici. I, kako se kaže u tekstu, bonton se najbolje ilustruje kroz odnos dva bodljikava praseta: oni ne ukrštaju bodlje već na pristojnoj udaljenosti ostavljaju jedan drugome dovoljno slobodnog prostora... Za Isidoru je izbor profesije, kaže, došao nekako logično. Otac, glumac Svetislav Goncić i mama Gordana, dramaturg, uvek su u kući pričali o pozorištu: PROČITAJTE JOŠ:AGONIJA SRPSKE KULTURE: Petnaest godina hoda po mukama Narodnog muzeja u Beogradu - Dok sam bila mala nije mi bilo mnogo zanimljivo, čak i "smorno". Dovodili su me u Atelje na probe već sa mojih šest godina, a ja sam bežala iz sale. Iz dečjeg inata, htela sam da budem svoja, drugačija, da postanem biolog ili hemičar. Gledala sam samo mjuzikle, ali kad sam videla "Veliku belu zaveru" u režiji Miloša Lolića, poželela sam da se i sama bavim pozorištem. Upisala sam režiju "iz prve", a moji roditelji se u izbor profesije nisu mešali. Danas sam im zahvalna na tome. U našoj kući je uvek bila opuštena i spontana atmosfera, vreme smo provodili u igri. Imitirali smo ono što smo gledali na televiziji, smišljali pesme na licu mesta. Sve je bilo lako i prirodno. Na isti način trudim se da radim s glumcima - uz zabavu, bez stresa. Mlada rediteljka kaže da u teatru, kao i u životu, sve nastaje iz potrebe za ljubavlju. Kakav god da je tekst ili žanr, ona je uvek osnovni pokretač i tema: - Volela bih da radim mjuzikle i klasike, posebno Molijera. Neočekivani obrti i kontrasti, uvek su zanimljivi. Život ume da nas nadigra, u njemu se često dešavaju neverovatnije stvari nego u teatru... AUTORSKA EKIPA U PREDSTAVI "Bonton" igraju Jovana Cvetković, Miloš Samolov, Ivana Adžić, Nikola Malbaša i Katarina Dimitrijević. Dramatizaciju je uradila Mila Mošović Nikolić, kostim Vladislava Joldžić, scenografiju Nađa Antić, a muzika je bila zadatak za Jovana Marića.
Pogledaj vesti o: Jagodina
Nastavak na Večernje novosti...
