Izvor: Press, 18.Jun.2010, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ISPOVEST DRAGANE VARAGIĆ: Jedva čekam da se vratim!
Čuvena Jagodinka Simonović iz „Varljivog leta ,68", koja sa porodicom 17 godina živi i radi u Torontu, poručuje da se raduje povratku u prestonicu Srbije
Glumica Dragana Varagić, poznata po kultnoj ulozi Jagodinke Simonović u filmu „Varljivo leto '68", napustila je Srbiju pre 17 godina. U ispovesti za Press Dragana priča o razlozima odlaska u Toronto, u kojem živi sa suprugom, karikaturistom Dušanom Petričićem, i ćerkom Mišom, i otkriva >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << kako je dobila ulogu koja joj je obeležila karijeru.- Ulogu Jagodinke sama sam izabrala! Dok sam čitala scenario dopala mi se ta rola, ni dan-danas ne znam zbog čega. Možda zato što je Jagodinka bila iz provincije i što se sama borila za svoje mesto u velikom gradu. Na moj predlog reditelj Goran Paskaljević dao joj je da peva meksikansku pesmu. Čujem da se to ostvarenje veoma često reprizira u Srbiji. Kada je reč o erotici u filmu, mislim da je ima samo u naznakama, baš onoliko koliko treba - seća se popularna Jagodinka iz filma koji ju je proslavio.
Novi izazovi u Kanadi
Zbog loše situacije u zemlji, Dragana i njen suprug početkom devedesetih emigrirali su u Toronto.
- Na Dušanov predlog, 1993. godine odselili smo se u Kanadu. Napustila sam Narodno pozorište, jer je bilo malo posla. Osećala sam se potpuno izolovano. U takvim okolnostima svaki glumac ima strah da za njega više neće biti posla i da više neće glumiti. Nije bilo teško doneti takvu odluku - kaže Varagićeva.
U novom svetu usledili su novi izazovi, ali se umetnička porodica Varagić-Petričić dobro snašla.
- U Torontu prvi put u životu živim u kući. Imam baštu koju obožavam, jer mogu da berem jabuke i kruške, kao nekad kod moje nane u Kraljevu. Dušan ne pije kafu, ali je skuva za mene. U Torontu se živi brzo, a ja ponekad volim da ne radim ništa. Dušan i ja vozimo bicikle, ali ne možemo baš uvek da se složimo oko putanje. U Kanadi živi nekolicina mojih prijatelja iz beogradskih, gimnazijskih dana. Nedavno sam boravila dva dana kod prijatelja, književnika Davida Albaharija i njegove supruge Bojane, u Kalgariju. Pričali smo o književnosti, Beogradu, mogućem susretu na leto u našem belom gradu - kaže ona.
Osim što je igrala u pozorištu, Dragana Varagić je više godina predavala glumu na Univerzitetima Halifaks i Vindzor. Trenutno je preokupirana režijom.
- Nedavno sam režirala „Dante's Divinus Inferno" Nenada Prokića u Dalhauzi arts centru, kao diplomsku predstavu studenata glume Dalhauzi univerziteta. Fakultet je doveo Prokića na premijeru, pa smo se videli i ispričali. Trenutno se bavim jednim španskim tekstom o Africi, a na sceni nema nijednog crnca. Tačnije, lik koji je najvažniji i koji pokreće i vodi dramu, crnac iz udaljenog afričkog sela, iako znamo da je prisutan, on se ne vidi i ne čuje. U komadu ću glumiti, jer će se režijom baviti iskusna rediteljka koju dugo zanimaju afričke teme. I dalje se bavim uspostavljanjem dvosmernog kulturnog prostora između Beograda i Toronta - kaže Dragana.
Ponosna na muža i ćerku
Glumica je supruga Dušana upoznala preko zajedničkih prijatelja Cece Aleksić i Branka Kockice.
- Često smo se viđali u zajedničkom društvu, ali se nismo najbolje slagali. On je čak napravio neku karikaturu na moj račun, koja mi se nije svidela. Međutim, kada sam krenula u Englesku, gde sam dobila stipendiju, pokušao je „nešto da mi objasni", ali ja to nisam ozbiljno shvatila. Došao je u Englesku da mi kaže da je zbog nas veoma važno da se, posle studija, vratim u Beograd. I vratila sam se. Ostalo je istorija - prisetila se Dragana.
Na ćerku Mihailu je veoma ponosna.
- Mihaila, zvana Miša, dobila je stipendiju za dvogodišnju magistraturu na Bolonjskom univerzitetu na komparativnoj književnosti. To je ozbiljan posao na drugom jeziku, a Miša dobro govori italijanski jezik, jer je diplomirala englesku, italijansku i francusku književnost. Vidim, raduje se i drago mi je zbog toga. Sećam se koliko mi je novih saznanja otvorila moja stipendija Britanskog saveta na Šekspirovom institutu u Stratfordu. Dušan je trenutno u Beogradu, a ja sam morala da ostanem zbog ranije dogovorenih obaveza u junu, ali ćemo se u julu svi okupiti. Jedva čekam da dođem u Beograd - poručuje glumica.
Dragana u svoj grad dolazi jednom godišnje i tada ima svoje rituale.
- Kada dođem u Beograd, obično odem na pijacu, pa kod drugarice na kafu. Uvek ima nešto da se popravlja u stanu, pa moram i to da obavim. Tokom letnjih popodneva volim da se prošetam sa roditeljima, ali i da prespavam u njihovom stanu na „svom mestu". Baš kao nekad. Volim sa njima dugo da pričam o uobičajenim stvarima, kao da smo stalno zajedno. Kada sam u svom gradu jedino mi fale predstave, jer boravim u Beogradu tokom avgusta, kada je pauza u pozorištima. Volim da, kao sav normalan svet, izađem u grad posle deset i da se vratim u zoru, što je u Torontu nezamislivo - zaključuje Varagićeva.
Pogledaj vesti o: Jagodina
