Izvor: Politika, 20.Okt.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Crno-belo srce Duleta kazandžije
Životije Nikolić, zvani Dule partizanovac, kazandžija iz Jagodine, već duže od pola veka neštedimice daruje svoje navijačko srce, a ono je, usled te preterane ljubavi i vernosti, prebukirano emocijama, već jedanput „trokiralo”
Jagodina – Životije Nikolić (73), zvani Dule partizanovac, jedan je od najpopularnijih Jagodinaca. Njegov nadimak jasno predočava kom klubu je poklonio svoje navijačko srce, koje je od te preterane ljubavi i vernosti, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prebukirano emocijama, već jedanput „trokiralo”. Znaju ga navijači sa svih ovdašnjih, ali i sa fudbalskih terena u okruženju, pa i evropski stadioni na kojima je igrao FK Partizan, čije je pobede i poraze uvek burno preživljavao. Na njegovom životnom kompasu postoji samo jedna strana sveta, a to je jug, jer zna se – na južnoj tribini uvek je grupisana najvernija i najvatrenija armada Partizanovih navijača.
U svakodnevnom životu, uvek obučen u dres crno-belih boja, Dule se bavi izradom kazana za topljenje masti, pečenje rakije, pravljenjem kotlića, popravkom ručnih prskalica, krpljenjem hladnjaka za automobile, izradom raznih mesinganih špric dizni, zamenom dihtunga i ostalim sitnim zanatskim uslugama kojima niko drugi neće, ili ne zna da se bavi.
Dočekuje nas u svojoj nevelikoj radionici, čiji su zidovi oblepljeni isečcima iz novina, njegovim fotografijama i posterima Partizanovih igrača još iz doba Jusufija, Galića, Šoškića, Vasovića...
– Sve je počelo 1953. godine, kada su me na Partizan svojim fudbalskim bravurama „navukli” majstori lopte iz tog kluba. U to vreme još nije bilo organizovanih odlazaka navijača na gostovanja, a ja sam jednim starim motorom „java" odlazio da ih gledam i za njih navijam u Skoplju, Mostaru, Titogradu" a nijedan derbi sa Zvezdom nisam propustio – ponosno kaže Dule.
Iz mozaika njegovog navijačkog života izdvajamo jedan derbi kada je na stadion došao i doneo živu ćurku kapitenu Partizana Moci Vukotiću, a ispod jakne je sakrio i zeca, dar za tadašnjeg Zvezdinog trenera Gojka Zeca. Ostali navijači su mu pomogli da preskoči ogradu, jedan policajac ga je dokačio pendrekom, „plavci” sa psima su ga vijali po terenu, ali je svoj naum ostvario na zadovoljstvo mnogobrojnih fotoreportera. Dobro Dule pamti sve, ali ponajviše infarkt koji je doživeo na stadionu. Opet u meču večitih rivala.
– Bilo je to na utakmici za Kup. Već smo golom Đurovskog poveli sa 1:0, a onda Vokri promaši penal. Kataklizma! Osetio sam strašan bol u grudima i naši navijači me prebace u stadionsku ambulantu. Dobio sam neke injekcije i morao sam da mirujem, al’ čim su lekari okrenuli glavu ja ponovo zbrišem na stadion. Sačekao sam kraj utakmice, a to je mogao da bude i moj kraj. Pobedili smo sa 2:1, a na povratku za Jagodinu, srce me je još jednom „strefilo”, pa sam na odeljenju kardiologije ćuprijske bolnice morao da ležim dvadesetak dana – priča Dule, i bez zastajkivanja prelazi na novu anegdotu, opet navijačku, ali iz jagodinskog miljea:
– Te godine, pred odlučujuću utakmicu sa Zvezdom, osvanu pred mojom radnjom neki Mile voskar, sa svojim zvezdašima. Pevaju neke svoje pesme, a doveli i neko metiljavo magare prefarbano u crno-belo. A ja ne budem lenj, pa odmah kupim jednog golemog ovna i prefarbam ga u crveno-belo, a među rogove mu nalepim Džajićevu sliku. Šetao sam ga na uzici kroz varoš. I pobedismo mi njih sa 3:1. Ućutao tada Mile voskar ko miš u rupi! Od onda prošlo je dosta, ostareli smo i on i ja. I dalje se uljudno javimo jedan drugome, kad god se sretnemo, al’ se ne zadevamo oko fudbala. Sad su nam aktuelne teme krvni pritisak, holesterol, prostata... – setno će Dule.
Neizmerno se, kaže, obradovao kada je ove sezone FK Jagodina ušao u Superligu, pa čak i sponzoriše prenose njenih utakmica na Radio Jagodini. Ali kad Jagodinci budu igrali protiv Partizana, veli, srce će mu biti podeljeno.
Relja Milanović
[objavljeno: 21/10/2008]
