Izvor: Vesti-online.com, 07.Feb.2014, 13:12   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Biznismeni rame uz rame sa svecima

Na freskama u Srpskoj pravoslavnoj crkvi sem svetaca i biblijskih prizora, mogu da se nađu i naši savremenici, predsednici i obični ljudi. Oslikavanje ktitora pravo je koje nije sporno, ali ipak u tome treba imati meru, smatraju verski analitičari.

 

Iako mnogi misle da im tamo nije mesto, nije neuobičajeno da na zidu neke crkve ili hrama prepoznamo lokalnog biznismena ili političara. Najčešće je reč o ljudima koji su finansirali izgradnju crkve - ktitorima. >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << SPC se tome ne protivi.

 

Biznismen rame uz rame sa svetiteljem. Tako je bar na zidu hrama "Rakitovo" kod Jagodine. Vidno mlađi nego danas, Miodrag Nikolić svetom Luki daruje hram, čiji je ktitor.

 

"To nije bila moja želja. To je vladika Savo insistirao i tražio da se postavi sa leve strane lik ktitora", kaže Nikolić.

 

Mesto među besmrtnima nije tražio ni čačanski biznismen. Milenka Kostića i njegovu porodicu, freskopisac je smestio u barku kojom plove spaseni.

 

"Uopšte nemam nekih problema da se nelagodno osećam. Dosta sam tim crkvama pomagao i dan danas im pomažem. Vrlo se osećam prijatno", kaže Kostić.

 

 

Iako freske biznismena, političara, javnih ličnosti nailaze na oprečne komentare u javnosti, činjenica je da oni koji pomažu ili potpuno finansiraju izgradnju crkve imaju pravo da budu oslikani. Takva praksa beleži se i u Grčkoj i Ruskoj pravoslavnoj crkvi.

 

Upravnik Galerije fresaka Bojan Popović kaže da to spada u ktitorska prava.

 

"I kod nas u crkvi je naročito često, ali je u drugim vremenima ipak bilo uobičajeno da se predstavljaju ktitor i vladar koji predstavlja svoj narod pred celim svetom. Sačuvanih portreta kralja Milutina ima 15, Dušanovih 26-27", kaže Popović.

 

Profesor živopisa Goran Janićijević, kaže da s obzirom da mi tu tradiciju baštinimo, sasvim je logično da slikamo svoje savremenike.

 

"Pitanje konteksta nije u domenu onoga koji iznosi živopis već onoga ko koncipira, a to je pre svega nadležni episkop", navodi Janićijević.

 

Oslikavanje ktitora pravo je koje nije sporno, ali ipak u tome treba imati meru, smatraju verski analitičari. "Ko daje ne treba od toga sebi da daje reklamu i misli da od toga treba da u budućnosti ima neke poslovne privilegije. Čiste duše i punih ruku dobiće nagradu u carstvu nebeskom", ističe verski analitičar Živica Tucić.

 

Kroz istoriju Srpske pravoslavne crkve, ktitor je obično oslikavan kako u ruci drži maketu crkve, a njegovo ime klesalo se u kamenu na ulasku. Ktitor ne može biti svetitelj i ne oslikava se sa oreolom. Da bi donator bio oslikan na zidu crkve, mora dobiti ktitorsku povelju. Nekada nije bilo tako, ali danas se može desiti da jedna crkva ima i po nekoliko desetina donatora. Ipak, ne treba očekivati se svi dobiju fresku sa svojim likom tik uz svetitelje.
Pogledaj vesti o: Jagodina

Nastavak na Vesti-online.com...