Izvor: Večernje novosti, 15.Avg.2012, 22:19   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bili smo bedem oko Hilandara

POSLE iscrpljujuće bitke osećamo radost, kao da smo od vatre sačuvali najmilije. Moleban među plamenim stubovima doneo kišu i spas. Hilandar je sačuvao Hrist u nama. Čim je oganj utihnuo, čista i iskonska sreća nas je obuzela, radovao se svako, kao da je od vatre sačuvao kolevku sopstvenog deteta. Po povratku iz Svete Gore, vatrogasci iz Niša, Užica, Vranja, Jagodine, Smedereva i Sremske Mitrovice, njih 49, za čitaoce „Novosti“ svedoče o drami koja je pretila da sa lica zemlje >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << izbriše srpsku carsku lavru... - Mene je ova nevolja odvela u Hilandar prvi put u životu. Savladao me je osećaj svetog mesta i odgovornost da smo izabrani da ga odbranimo. Video sam odmah da u tom čudu nisam sam: monasi, vatrogasci iz Grčke i Srbije, drvoseče sa Atosa, svi smo bili kao jedan - kaže Vladimir Đerić, vatrogasac iz Užica. - Čim smo stigli u Hilandar, izašli smo na teren i videli užasan prizor: 360 stepeni oko ljudi i manastira, gori sve! Vatra napreduje brzo, bukte primorska borova šuma, paprat i smola... Znali su spasioci šta im je činiti, duž šumskog puta koji prolazi nedaleko od manastira, vatri su odredili među preko koje ne sme preći. Najkritičnije je bilo u subotu, u 19 časova, stihija je stigla do puta. Usledila je borba: jedan na jedan.PRVI PUT U MANASTIRU AKCIJA spasavanja Hilandara, bezmalo sve srpske vatrogasce dovela je ovde po prvi put u životu. Tamo su imali privilegiju da borave u manastirskom konaku. - Nikada u životu nisam okusio ništa lepše od posne hrane koju su pred nas iznosili, monasi su neprestano brinuli su o nama, a kada je opasnost otklonjena, pokazali su nam svaki kutak Hilandara - kaže vatrogasac Vladimir Đerić. - Raduje me što me sada svi pitaju kako se u Svetu Goru može otići i koja je procedura. - Sporazumevamo se sa dobrim kolegama Grcima na nemuštom engleskom, još više rukama i nogama, u prevođenju pomažu monasi... Dok gasimo sa zemlje, odozgo, iz aviona, padaju hiljade kubika vode, lome debele borove grane. Rizik je bio veliki - prepričava dramu sa Hilandara Đerić. - Tek sam kasnije primetio da smo uprkos fizičkoj iscrpljenosti svi mirni i staloženi, uvereni u najbolji mogući ishod. Kasnije sam shvatio da su taj mir među nas uneli monasi i iguman svetog manastira Hilandara, jeromonah Metodije, staložen, produhovljen, poput sveca... U jednom ternutku, kada je vatra dospela na 150 metara od manastira, varnice su preletale branjeni deo, a monasi su otišli na obližnji proplanak, tik uz plamene stubove i počeli moleban za kišu. - Malo pre 11 časova uveče, trećeg dana borbe, pljusak je zasuo Atos. Posle 40 minuta bilo je jasno, Hilandar je spasen - svedoče užički vatrogasci. Najstariji među srpskim spasiocima kažu da slična iskustva nisu imali. - Nikada u životu nisam imao težu intervenciju! Velika je sreća i pravo čudo, što niko nije povređen ni od nas, ni od grčkih kolega, monaha... - priča Vlado Plemić iz Sremske Mitrovice. U međuvremenu, stigli su na Atos i vatrogasci iz Bugarske, njihov posao je da dežuraju na zemlji, iz koje još ponegde izbija dim, objasnio je Bojan Glamočlija iz Sektora za vanredne situacije.
Pogledaj vesti o: Jagodina,   Vranje

Nastavak na Večernje novosti...