Izvor: RTS, 15.Apr.2012, 12:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Asura od ševara
Asurdžijski zanat nekad je bio na ceni, a proizvodi pleteni ili tkani od barskog bilja veoma traženi. U jednom selu kraj Jagodine veruju da će od tog zanata ponovo moći lepo da se živi.
Pre industrijske i masovne proizvodnje tepiha, a potom i prostirki od jeftinih sintetičkih materijala i plastike, veština asurdžije bila je veoma cenjena, a asure od ševara glavna prostirka u većini domova.
Kada je posle 25 godina rada u firmi postala tehnološki višak, Ljiljana >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Vulić iz Starog Laništa kod Jagodine potpuno se posvetila asurdžijskom zanatu.
Od države je dobila subvenciju, osnovala je zanatsku radnju i trenutno je, kaže, jedini asurdžija sa certifikatom u Srbiji.
Posao nije lak, a trenutna zarada dovoljna je tek da se plate dažbine.
"Da napravim jedan zembilj treba mi šest, sedam sati", kaže Ljiljana Vulić. "Ševar se prvo izljuska, pa se onda cepka na sitnije prutiće, zatim se na razboju pravi osnova. Pošto se plastične kese ukidaju nadam se da će moj posao biti bolje plaćen."
Selo Lanište je od davnina poznato po dobrim asurdžijama. Nekad ih je bilo na stotine, a roba se odvozila vagonima. Ostalo ih je nekoliko, tek da se stari zanat ne ugasi potpuno.
Najteži deo posla je, kažu, seča ševara po barama i mrtvajama, obično u avgustu, kaže Ljubomir Trifunović, asurdžija iz Starog Laništa:
"Gledamo bare i kad ševar dostigne tu visinu onda sečemo. Odvoji se vreme, napravi se koliba tamo gde treba da se seče i seče se non stop."
Ima i onih koji veruju da asure štite od negativnih zračenja i zbog toga ih drže ispod dušeka. Mnogo češće asure se koriste kao paravan ili zasena za terase i kafiće. Uostalom, u modi je povratak prirodnim materijalima i, ko zna, možda će torba od ševara jednoga dana postati modni detalj, a asura uobičajeni deo enterijera.
Pogledaj vesti o: Jagodina
