Izvor: RTS, 04.Feb.2009, 18:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija plaća cenu kašnjenja
Srbija je zakasnila sa privatizacijama RTB Bor i JAT-a i sada plaća cenu tog kašnjenja. Za sada bez privatizacije EPS-a. U slučaju prodaje većinskog paketa Telekoma, Srbija na gubitku, tvrdi Ana Trbović.
Strateška preduzeća JAT i Rudarsko-topioničarski basen Bor mogla su dobro da se prodaju pre dve godine. Država je zakasnila sa privatizacijom i to će je koštati, smatra Ana Trbović, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << docent na Fakultetu za ekonomiju finansije i administraciju (FEFA) u Beogradu i direktor za unapređenje poslovne klime USAID projekta.
"Cene su u poslednje dve godine pale i jedini način da privučemo investitora je da se država pojavi kao suinvestitor po istom modelu kako je urađeno sa Fijatom", istakla je Trbović u intervjuu FoNetu.
Komentarišući sve češće pribegavanje zapadnih zemalja državnom intervencionizmu, Trbović je naglasila da zapadne države intervenišu samo u finansijskom sektoru, ostavljajući privredu da se sama bori sa teškoćama.
Prema njenim rečima, u Srbiji postoji saglasnost o tome da, za sada, ne bi trebalo privatizovati EPS.
"Što se tiče Telekoma, nije jasno šta bi se time dobilo. Sa jedne strane razvodnjio bi se udeo države, a bila bi poništena i kupovina Telekoma Republike Srpske. Bilo bi ugroženo i regionalno širenje, koje je ovom trenutku, čini se, prioritet Vlade", objasnila je Trbović.
U slučaju prodavanja manjinskog paketa Telekoma, u ovom trenutku ne bi mogla da se dobije dobra cena, a ako bude prodat većinski paket, Srbija bi izgubila strateški cilj, a to je regionalno širenje, smatra Trbović.
Govoreći o dodatnih 120 miliona evra pomoći Evropske unije balkanskim državama, Trbović je objasnila da je reč o "prepakivanju evropskog budžeta", koji je projektovan na period od 2007. do 2013. godine i da je to "novac koji neko drugi u EU nije potrošio".
"S obzirom na to da nismo uradili naš deo, Unija nema obavezu da nam pomaže kao što pomaže zemljama kandidatima. Oni imaju samo moralnu obavezu kao naši susedi", rekla je Trbović.
Nestabilnost posledica trgovinskog deficita
Prema njenim rečima, u Srbiju svake godine stiže oko 170 miliona pomoći EU, zbog toga što Unija želi da vidi Srbiju kao reformisanu zemlju. Taj novac je mali deo onoga što ide u Rumuniju i Bugarsku koje su članice EU.
Povodom zahteva privrednika da se u Srbiji uspostavi i održava monetarna stabilnost, Trbović je ukazala da Srbija nije dovoljno jaka da bi imala stabilniji kurs od ovog koji ima trenutno.
"Ne znam da li je moguće više uraditi od ovoga što se sada sa kursom dinara radi. Nestabilnost je posledica trgovinskog deficita, odnosno činjenice da trošimo više nego što proizvedemo", rekla je Trbović i naglasila da Srbija još nije dostigla rast od 1990. godine i da je država u recesiji i pored toga što privreda beleži nominalni rast.
Trbović je mišljenja da bi budžet Srbije morao biti mnogo transparentniji, te da bi poslanici morali da glasaju za konkretne projekte i propise, a ne za uopštene stavke.
"Jedna stavka u budžetu su ugovori, ali se ne kaže o kakvim je ugovorima reč", rekla je Trbović i zaključila da bi Srbija trebalo da projektuje svoj budžet po modelu Švedske agencije za razvoj.
Pogledaj vesti o: Prodaja Telekoma, Bor
