Izvor: B92, 17.Avg.2010, 18:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jat: Povoljni signali za partnere
Beograd -- Potpisivanje pisma o namerama između Jat ervejza i Erbasa i drugi potezi rukovodstva, čine ovu kompaniju sve privlačnijom za potencijalnog strateškog partnera.
Pismom o namerama koji su 20. jula potpisali Jat ervejz i Erbas, jedan od najvećih svetskih proizvođača aviona, najavljuje se nastavak pregovora u vezi sa nerealizovanim ugovorom o nabavci >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << aviona iz daleke 1998. godine.
Dokument koji su na međunarodnom aeromitingu u mestu Farnborou kod Londona potpisali Srđan Radovanović, generalni direktor Jat ervejza i Andreas Kramer, potpredsednik Erbasa, otvara se put za eventualne izmene postojećeg ugovora.
Generalni direktor Jat ervejza, Srđan Radovanović izjavio je tom prilikom da je spremnost Erbasa da pregovara sa Jat ervejzom ozbiljan pozitivan signal za nastavak reformi i rešavanje zatečenih problema u nacionalnom avioprevozniku.
„Verujemo da će balkanski region vremenom igrati sve značajniju ulogu u sistemu evropskih vazdušnih puteva. U okviru naše strategije konsolidacije i razvoja, cilj nam je da postanemo vodeći avioprevoznik u jugoistočnoj Evropi, a tome će, između ostalog, doprineti i modernizacija naše flote najefikasnijim letelicama na tržištu", dodao je Radovanović.
„Istočna Evropa, koja predstavlja 20,6 odsto evropskog stanovništva, ima prosečan godišnji rast saobraćaja 6,4 odsto tokom narednih 20 godina, što je mnogo više od svetskog proseka u istom periodu, koji iznosi 4,7 odsto. Na ovom dinamičnom tržištu, Erbas je spreman da pruži podršku strateškom razvoju Jat ervejza u vodeću aviokompaniju", rekao je Andreas Kramer, potpredsednik Erbasa.
Podsećanja radi, ugovorom između nekadašnjeg Jugoslovenskog aerotransporta i Ebrasa iz maja 1998. godine, ukupne vrednosti 520 miliona dolara, bila je predviđena nabavka osam aviona tipa A319, ali posao nikada nije završen.
Tokom predstojećih pregovora radiće se i na pronalaženju načina da se iskoristi avans od 23 miliona američkih dolara, koje je svojevremeno uplatila srpska strana, ali da se nađe najbolje rešenje u interesu obe strane, imajući u vidu da su se uslovi na tržištu od perioda potpisivanja ugovora znatno izmenili.
Poslednjih nekoliko meseci u medijima se dosta pisalo i o procesu privatizacije nacionalnog avioprevoznika, a posebno nakon odluke Vlade od 16. aprila ove godine da osnuje novu kompaniju. U javnosti su se javile nedoumice i različita tumačenja pomenute odluke, ali su aktivnostima države i rukovodstva Jat ervejza u poslednje vreme sve nejasnoće otklonjene.
Sada je jasno da nema „novog" i „starog" Jata, već da je u pitanju poseban vid transformacije i privatizacije kojima će biti očuvan kontinuitet nacionalnog avioprevoznika, a njegovi resursi bolje iskorišćeni.
Ukoliko Jat ervejz pronađe odgovarajućeg strateškog partnera, po modelu sličnom onom koji je primenjen u kragujevačkoj „Zastavi", veliki su izgledi da će glavni grad Srbije postati regionalni centar vazdušnog saobraćaja, saglasni su brojni domaći stručnjaci iz ove oblasti.
U strateškom partnerstvu sa ozbiljnom svetskom aviokompanijom, srpski nacionalni avioprevoznik, čiji bi se bazni aerodrom nalazio u Beogradu, doprineo bi da se višestruko uveća postojeći broj letova i putnika koji koriste Beograd za tranzit ili kao konačno odredište.
U dosadašnjim kontaktima i razgovorima, najdalje se otišlo sa Turkiš erlajnzom kome je dostavljena i odgovarajuća pisana dokumentacija. Spekuliše se da je, pored pilota i tzv. slotova, odnosno dozvoljenih vremena za sletanje i poletanje na velikim međunarodnim aerodromima, turski avioprevoznik najviše zainteresovan upravo za mogućnosti koje pruža Beograd svojim izvanrednim geografskim položajem.
Beograd, koji sada na mapi evropskog aviosaobraćaja ima samo lokalni značaj, sa relativno malim udelom linija i putnika, uz snažnog avioprevoznika, koji bi prestonicu koristio kao svoju bazu, na pola puta između Frankfurta i Istanbula, mogao bi da ima i do 10 miliona putnika godišnje.
Posebno je važno što bi Jat ervejz, kao okosnica infrastrukture domaće vazduhoplovne privrede, svojim jačanjem, doprineo da se razviju i ostale domaće kompanije koje posluju u ovoj oblasti i da sa svojim proizvodima i uslugama izađu na evropsko i svetsko tržište, pre svega beogradski aerodrom, Jat ketering, Jat tehnika, SU-PORT, koji se bavi zemaljskim opsluživanjem aviona i druge.
Pogledaj vesti o: London
