Izvor: Politika, 25.Apr.2012, 01:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zukorlić ne može da dobije birački spisak
Na šta bi to ličilo kada bi svako mogao da dobije podatke o svim ljudima, matične brojeve, adrese, ko bi garantovao da oni neće biti zloupotrebljeni, kaže Đorđe Vuković
Predsednički kandidat muftija Islamske zajednice u Srbiji Muamer Zukorlić izrazio je sumnju da je moguće manipulisati centralnim biračkim spiskom i zatražio „dostavljanje kompletnih biračkih spiskova, jer je to zakonsko pravo svih koji učestvuju na izborima”. Zakon kaže da podnosioci lista imaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << samo pravo na uvid, a Đorđe Vuković, iz Cesida, ističe da nema zemlje gde se kompletni spiskovi nekome dostavljaju i pita: „Na šta bi to ličilo kada bi svako mogao da dobije podatke o svim ljudima, matične brojeve, adrese, ko bi garantovao da oni neće biti zloupotrebljeni?”
Zukorlić je kao osnov za svoje sumnje naveo da „određeni procenat birača nije u spisku, što je dokazano po broju ljudi čiji potpisi su odbijeni u slučaju predsedničke kandidature, ali i na drugim listama za lokalne i parlamentarne izbore”.
Srbija prvi put za ove izbore ima jedinstven birački spisak, na čijem uvođenju se godinama radilo, upravo zbog toga da bi se predupredile manipulacije, a mogućnost, kako su ranije tvrdili svi, i vlast i opozicija, za tako nešto svodi se na nivo teorije. Republička izborna komisija saopštila je da je upisano 7.026.579 birača, što znači da bi, kad bi to bilo moguće, onaj ko zatraži, kao Zukorlić, da mu se dostave kompletni spiskovi, dobio sve lične podatke svih ovih ljudi, te da bi mogao, da ih zloupotrebi, na primer, za krađu identiteta.
Prema Zakonu o jedinstvenom biračkom spisku „od proglašenja izborne liste, pravo na uvid i na podnošenje zahteva za promenu u biračkom spisku ima i podnosilac izborne liste ili lice koje on ovlasti, po istom postupku po kome to pravo imaju i građani. Uz zahteve se prilažu ovlašćenja i potrebni dokazi”.
Zukorlić u Republičkoj izbornoj komisiji ima svog predstavnika i ukoliko bi on odlučio da se žali RIK-u, Veljko Odalović, sekretar RIK-a, objašnjava za „Politiku” da bi ga uputili na Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu, koje je nadležno za jedinstveni birački spisak. Odalović kaže da pomenuto ministarstvo vodi jedinstveni birački spisak, a „RIK ga dobija samo kad je zaključen i kad je u funkciji sprovođenja izbora”.
Đorđe Vuković je rekao da „uvek postoji mogućnost zloupotrebe, ali ko god bi to uradio ostavio bi trag, jer svako službeno lice koje može da pristupi biračkom spisku ima svoju karticu sa šifrom i uvek se zna ko je ulazio i šta je radio”. Prema njegovim rečima „te osobe ne mogu uraditi ništa osim ono na šta imaju zakonsko pravo ili obavezu i promene u biračkom spisku unose prema podacima koje im dostavljaju MUP, matične službe…”.
Vuković objašnjava: „Što se tiče Zukorlićevih pritužbi, verovatno određeni broj ljudi koji stvarno žive u Tutinu ili Novom Pazaru nije tu i prijavljen, već im je prebivalište negde drugo, gde su i upisani u birački spisak. Sada su izbrisana imena oko 150.000 ljudi koji su bili duplo upisani. I sad oni koji nisu u spisku u mestu gde stvarno žive čudom se čude što ih tamo nema, a sami su krivi za to. Dakle, duboko verujem da je mogućnost zloupotrebe veoma mala, bilo bi potrebno da se baš cela država dogovori da baš gospodina Zukorlića ošteti, što, moram priznati, meni deluje malo verovatno. Ko god bi hteo da se bavi mahinacijama morao bi biti vrhunski organizovan i mnogo glup, jer je to nemoguće uraditi bez ostavljanja materijalnih tragova. Ne verujem da neko iz državnih struktura može biti toliko glup. Mislim da je u politici sve dozvoljeno, pa i izneti jedan takav stav kao Zukorlić, ali država ne bi trebalo na to da reaguje”.
Sumnje u manipulacije biračkim spiskovima, mada do sada nismo imali jedinstven spisak, nisu nove i za više od 20 godina višestranačja bilo je raznih situacija, ali su dva slučaja posebno ostala upamćena.
Prvi se dogodio pre 2000. godine, kada je jedan univerzitetski profesor i član RIK-a kao predstavnik JUL-a, posle izbora, osuo paljbu na one koji vode biračke spiskove, jer on nije mogao da glasa, pošto mu je, kad je došao na biračko mesto, rečeno da nije upisan. Profesor je pretio tužbama sve dok se nije ustanovilo da je brisan iz spiska, pošto se ranije odjavio sa dotadašnje adrese u Beogradu i prijavio se u Crnoj Gori i to zato da bi kupio strani auto bez poreza, što se u to vreme masovno radilo. Profesor je zaboravio da se vrati na staru adresu kad je obavio posao, pa nije mogao da glasa, a kad je „bruka pukla” više ništa nije rekao.
Drugi slučaj je zabeležen na izborima 2003. godine, kada je funkcioner DSS-a Nebojša Bakarec „pobegao” sa disketama na kojima su bili birački spiskovi sve do skupštinskog toaleta i zbog toga bio proglašavan Robin Hudom. Bakarec diskete nije odneo dalje od toaleta, niti su one izašle iz Skupštine Srbije gde je bilo i sedište RIK-a, jer po zakonu može se imati samo uvid u birački spisak, a Bakarec je poznavao odredbe zakona.
-------------------------------------------------
Na KiM oko 110.000 birača
Biračke spiskove na Kosovu i Metohiji vode lokalne samouprave i po njima će biti sprovedeni parlamentarni i predsednički izbori, rekao je Veljko Odalović, sekretar RIK-a za „Politiku”. Prema njegovim rečima, lokalne samouprave treba da dostave RIK-u izvode iz biračkih spiskova, a one zajedno sa resornim ministarstvom proveravaju spiskove. Odalović ne zna koliko tačno birača ima, ali ističe: „Ja sam 2008. godine bio zadužen za izbore na KiM i tada je bilo oko 110.000 birača”.
M. Čekerevac
objavljeno: 25.04.2012
