Izvor: Politika, 20.Avg.2012, 10:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Završen festival pivopija u oblacima prašine
U idealnom mizanscenu filmova Serđa Leonea, pod prašinom koja je kuljala presijavajući se u svetlosnim snopovima reflektora, noćas je na beogradskom Ušću završen Birfest, poslednja karika srpskog letnjeg festivalskog trilinga. Nedostajali su samo zavijajući akordi Morikonea kojeg je s grandiozne bine dublirala grupa „Valentino“, čekićajući basovima po grudnim kostima.
Beograd, parirajući novosadskom „Egzitu” i trubačkoj Guči, proslavio je desetogodišnjicu svog pivskog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << megaderneka. Košmar od nepodnošljive akustike, smrad amonijaka koji šire izlučeni pivski hektolitri, hirurške maske kao zaštita od prašinčine, mala su cena za vizuelnu raskoš: razoružavajuću lepotu i šarm gimnazijalki, studentkinja, prezenterki i hostesa.
Studentkinje Marija, Jelisaveta, Jelena, Marina, Sandra, Milena i Nataša, pod šajkačama i jarkom šminkom, promovišu jedan posustali, a nekad slavni beogradski pivski brend i smeju se, radosno i iskreno, šireći oko sebe pobedonosnu energiju mladosti koju sigurno ne može izazvati njihov dnevni honorar od hiljadu i po dinara.
Ta scena je najveća muka Aleksandra Gligorijevića koji je, sa svojim brojnim kolegama, roštiljdžijama iz Leskovca, zagrađen pultom na kojem ima svega, od mućkalica do pečenja jarećeg. Aca Faca, kako ga zovu u zavičaju, stigao je pravo iz Guče i već četrnaest dana čvari se na ćumuru i afričkoj žezi. „Da, da”, kaže, „topim se, a noge i ne osećam, pržim svoje i životinjsko meso do zore, ali ove lepotinje što prolaze u buljucima najveća su mi muka“, jada se Aca koji kaže da on i njegovo društvo neće da za manje od četrdeset evra kuluče gazdama koji ih seljakaju po zemlji Srbiji.
Na štandu jednog nemačkog pivskog brenda, čije se pivo ni ne može kupiti u Srbiji, poziraju u bavarskim narodnjačkim kostimima studentkinje ekonomije Svetlana i Sara, kontrolisane od našeg domaćeg, elegantnog mladića, menadžera, valjda. Sara i Svetlana su, kažu, promoterke.
Kažu da ove godine nije bilo mnogo pijanaca i da nisu imale problema. Najbolja atmosfera i daleko najviše posetilaca, više od sto pedeset hiljada, bilo je u petak kad su nastupali „top“ bendovi koji su slavu stekli u vreme socijalističke Jugoslavije. „Najveći haos“ napravila je grupa „Galija“ dok je „zbog očajnog repertoara“ najviše razočarala „Crvena jabuka“.
Prema izveštaju naših neodoljivih sagovornica, terenom Birfesta prodefilovala je silesija stranaca: Turaka, Engleza, Španaca, Rusa, Italijana, Grka... Najnacvrcaniji su bili, da ne bude iznenađenja, naša istočna braća možda i zato što je na Birfestu premijerno predstavljeno jedno rusko pivo. A najopušteniji i najveseliji, što, opet, nije teško pogoditi, bili su Italijani.
Prijatnu diskusiju sa ovim više nego šarmantnim duetom devojaka nastoji da prekine navodni menadžer upozoravajući da one „moraju da rade“. Besplatna prezentacija u štampi ne zanima ga. Dečko je viđeni ekspert univerzalnih dometa.
Nije teško zaključiti a ni prestrogo oceniti da su naše dve studentkinje i njihov „impresario“ predstavnici dve suprotstavljene omladinske Srbije: prve, poletne i talentovane ali ekonomski prikraćene, i druge, nadobudne, listersko-ekspertske. Jer, uprkos ljubaznosti i predusretljivosti informativne službe pivskog veleslavlja, istina je da smo najbolji rezime i najplastičniji presek Birfesta saznali od dve skromne i prirodne devojke uniformisane u bavarsko narodno ruho.
Kroz unakrsno pozicionirana svetla sajamskih reflektora samo nepopravljivi pesimista može da nazre ugaslu „Večnu vatru“, zaboravljeni spomenik stradalnicima... Ili, bolje, zaboravljenim stradalnicima. Obelisk spasonosne amnezije!
Milan Četnik
objavljeno: 20.08.2012.
