Izvor: Politika, 21.Okt.2010, 00:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zatvaranje ventila
Zašto su političari i dalje u upravama fudbalskih klubova, da li je i to možda deo koalicionog dogovora
Verovatno da čitaoci „Pogleda” sve više saosećaju sa autorima koji u svojim kolumnama ciklično obrađuju manje-više iste teme, od Haga do Brisela preko Kosova sa neizbežnim izlivima nasilja huligana u Beogradu, u zemlji u kojoj se sve teže živi. Naravno, preduslov je da čitaoci uspeju da pronađu „Poglede”, koji su se dobro sakrili između TV programa i čitulja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pošto su sklonjeni sa prvih političkih stranica. Verovatno i najdobronamerniji urednici shvataju da i kritika treba da ima određenu meru, makar kvantitativnu. Priznajem, i meni je nekad teško da budem pored onoga koji stalno kritikuje nešto pa makar bio i po hiljadu puta u pravu. Zato i nije čudno da se, ako se uzmu kolumne iz ove rubrike pre godinu dana kad je ubijen Bris Taton, shvati da je ondašnja debata nažalost aktuelna koliko i danas. Teme se vrte ukrug a koreni problema se ne rešavaju.
Naš sport, naročito fudbal, je mesto gde se prepliću politika, biznis, kriminal, mediji i naravno mladost ove zemlje. Takođe, u sportu smo veoma dugo gledali način kako da popravimo svoju sliku u svetu pa su onda naši sportisti bili naši „uspešni” ambasadori, ali smo ipak daleko poznatiji po našim navijačima nego po sportistima. I to je, tokom godina u kojima država nije uspela da se izbori sa huliganima, preraslo u ozbiljan međunarodni problem koji stvara neprijatan kontekst u kome se razgovara o Srbiji, što u EU, što negde drugde.
Zašto se nismo pomakli dalje od onoga što se desilo pomenutom Brisu Tatonu? Zašto nisu svi odgovorni za ovo ubistvo još pohapšeni, zašto se suđenje sramno sporo razvlači (a da i ne pitamo pri tom uopšte zašto je stanje u sudstvu takvo kakvo jeste)? Zašto su na kraju političari i dalje u upravama fudbalskih klubova, da li je i to možda deo koalicionog dogovora o „raspodeli odgovornosti”? Neargumentovana je teza političara koji su ostvarili svoj dečački san da vode klub koji vole, da je bolje da to budu oni nego kriminalci. Iako im je umeće zamene teza preduslov bavljenja politikom, teško je razumeti kako je moguće da ministar energetike u Vladi Srbije rukovodi SD Crvena zvezda, da drugi političari što iz njegove što iz drugih stranaka sede u upravama Zvezde i Partizana a da u njihovim organima upravljanja sede osobe koje su „od ranije poznate policiji”, sa više krivičnih prijava i oni koji su vodili sramne događaje iz Đenove. Pretpostavka nevinosti je smešan način objašnjavanja njihovog prisustva u upravama klubova.
Izgleda da je skoro nemoguća misija naterati naše političare da uvedu red u sport tako što bi posle deset godina čekanja napokon doneli zakon o sportu i javno sproveli privatizaciju klubova. Zato je stanje takvo kakvo i jeste. Koren problema je u korišćenju sporta za politički marketing koji onda postaje teren za ekstremne nacionalističke organizacije. Ukoliko pročitate saopštenja našeg najtrofejnijeg fudbalskog kluba u poslednjih godinu-dve mislim da ih nećete moći razlikovati od pamfleta neke političke stranke iz devedesetih.
Svemu tome treba dodati okruženje u kojem rastu mladi, stanje prosvete i opštu ekonomsku situaciju i shvatićete da je fudbalsko huliganstvo idealan izduvni ventil za svakakve vrste nasilnih pojava. Međutim, ne možete ukinuti ventil jer nije on problem i tek će biti ako se zatvori pa dođe do još veće eksplozije. Problem je u razlozima pregrejavanja na koje država još nije dala odgovor. Nije rešenje u tome što će se drastično promeniti krivično zakonodavstvo po kome će se pritvor pre optužnog predloga produžiti sa osam na trideset dana. To će stvoriti više problema nego koristi jer će dovesti do toga da se pritvor, koji je samo jedna procesna mera, koristi kao kazna. Uostalom, trenutno u CZ-u koji je predviđen za 600 boravi više od 1.000 osoba u pritvoru. Ne može se samo represijom ništa suštinski promeniti.
Redosled pravih i potrebnih ozbiljnih poteza bi bio: donošenje zakona o sportu i privatizacija klubova, zabrana ekstremnih organizacija i procesuiranje njihovih vođa, sa uvođenjem mera zabrane posećivanja sportskih skupova osuđenim izgrednicima i zabrane posećivanja sportskih skupova maloletnicima bez pratnje punoletne osobe. Nadam se da neće biti potrebno da se još nešto neželjeno desi da se shvati neophodnost ovih koraka.
direktor Centra za novu politiku
Vladimir Todorić
objavljeno: 21.10.2010.
.jpg)
