Izvor: Blic, 28.Jan.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zapad nikad neće razumeti Balkan
Zapad nikad neće razumeti Balkan
Ono u čemu sam se promenio je da sada na izgled nisam više mlad, niti revolucionaran, ni brz, niti provokativan - kaže frontmen, pevač, pisac i kompozitoru grupe 'Lačni Franc' Zoran Predin i objašnjava: 'I mada su teme o kojima sada pevam više porodične ili se tiču uživanja u odnosima, još uvek imam zube. Jer, ako kao dvadesetogodišnjak odradiš svoju revoluciju, onda se kao tridesetotogodišnji hedonista baciš na sve grehove i probaš >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sve što se probati može, negde posle 40 napraviš nekakav mali obračun, vidiš gde si, i počinješ razmišljati kako bi prostoru u kome živiš dao još više začina, više veselja.'
Šta sada pripremate?
- Baš sada sam izdao paket od pet CD-a, u tehnici MP3, koji je nekakav opraštaj od gipsy swinga i akustičnog perioda saradnje sa grupom Šukar. Počeo sam da sarađujem sa dr Andrej Veblejom, legendarnim 'buldožerom' i napravili smo ovaj, sadašnji, novi bend pod nazivom 'Žive legende'. Izvodićemo program, koji se zove 'Koncert za polno luno' (Koncert za pun mesec), koji obuhvata sav moj rad, sve moje dobre pesme i dosta novih. Mislim da smo na taj dan, kada je pun mesec, svi nekako osećajniji, vukovi zavijaju, radimo nenormalne ili hrabrije stvari. Da li je u okviru turneje koju pripremate predviđena i Jugoslavija?
- Turneji će početi da dan Svetog Valentina, 14. februara, dakle na dan zaljubljenih. Nadam se da ćemo ponoviti ili Centar 'Sava' ili naći neko slično mesto. Stvarno bih hteo doći i u Novi Sad, Niš.... Kakvi sutvoji utisci, sada već pretpostavljam sasvim sređeni, sa koncerta u Centru 'Sava', 25. aprila prošle gdine?
- Nisam bio tamo punih dvanaest godina i priznajem da sam imao strahovitu tremu. Program, koji sam izvodio je bio daleko od onoga po čemu me pamte Beograđani. I ako sve to uzmeš u obzir, i reakcije publike, bilo je dobro.
Da li starite sa generacijom u kojoj ste postali poznati i slavni? Kome vi zapravo sada pevate?
- Što se moje publike tiče, uvek sam je shvatao kao neko bezvremeno biće, sastavljeno od srodnih duša. Za mene i moju publiku nije važno odakle si, ko si, koliko si star..., već način percepcije i emocionalno shvatanje umetnosti. Baš po tom principu srodnih duša, na moje koncerte dolaze ljudi iz različitih vremena, različitih estetika, stilova i to je izvor mog optimizma.To sam shvatio kada sam napravio prvi i drugi koncert u Parizu. Posetioci su bili ne samo naši iseljenici, već i Francuzi. Plesali su, pljeskali, izgleda da im se sviđalo. Za tu vrstu muzike - za gipsy swing, pogotovo za etno muziku - mnogo važnije od atraktivnosti, što je važno za rokenrol ili, ne znam, za transseksualnost u popu, jeste kvalitetno i vrhunsko sviranje, nekakav osoben šarm, pečat. Koliko je za vas važno da zaista uspete na svetskoj sceni; jeste li zadovoljni svojim koncertima u Londonu i Parizu?
- Mnogo važniji od samog uspeha jeste sam pokušaj, da barem probaš. Moraš pokušati da ostvariš svoje snove. Ako ne probaš, onda ne znaš. Eto, probao sam pod stare dane i nije mi baš uspelo. Ili tačnije rečeno, nisam uspeo da skočim iz 'umetničke saradnje' u biznis. Inače, imali smo veliku sreću koja je u takvim situacijama potrebna. Recimo, bili smo gosti u jednoj emisiji na Bi Bi-Siju uživo, direktno nas je slušalo negde oko 60 miliona ljudi. Imali smo ipak taj internacionalni brif. Pevali smo na slovenačkom, engleskom, francuskom, ruskom. Zaradili nismo, ali smo pozvani da dođemo ponovno, snimili su nas. Verovatno ćemo moći tamo da napravimo i neki CD. Da li je konflikt sa Borom Đorđevicem konačno izglađen?
- U redu je. Nismo više deca pa da se nešto posebno izvinjavamo. Većina toga je naduvena, puštene su promet neke poluinformacije, a za račun trećeg. Želim mu sve najbolje, pogotovo što se njegovog zdravlja tiče, umetničkog i porodičnog života. U maloj Sloveniji žive veliki ljudi, oni koji su vredni tvoje posebne pažnje?
- To su ljudi koji su činjenicu da smo mali, pretvorili u svoju prednost. Tako što su naučili strane jezike, zatim iskoristili svoju poziciju i prihvatili 'balkanski back' sa svim prednostima- iskoristili karakter svoje duše za uspeh u svetu. Mislim da Sloveniju treba videti kao nekakav veliki duty-free bez teške industrije, bez nuklearne energije, jedan veliki nacionalni park i turistički raj. U mojoj viziji, nju bi trebalo proglasiti zelenim ostrvom u ovom delu Evrope i pozvati ljude da dođu kod nas da uživaju i rade prijatne stvari. Koje su stvari u Sloveniji kao na Zapadu, a koje baš i nemaju veze sa zapadnom kulturom?
- Način života u koga se uvukla ta balkanska uživancija u svakom trenutku - da, to je nešto što zapad apsolutno neće nikad shvatiti, U zom smislu nikad nećemo biti Zapad, hvala bogu. Sa druge strane, mislim da ta odgovornost prema radu, ta neka želja da se putuje po svetu, da se uče jezici, to je nešto što otvara mogućnost komunikacije;u Ljubljani možeš da sretneš ceo svet. Uspeli smo da zainteresujemo biznismene, da dođu ovamo i ulažu svoj novac. To je vrlo važno. Šta bi, za kraj, rekao citaocima 'Blica' i svim Jugoslovenima?
- Izdržite još malo, da se taj nekakav novi svetski red postavi pravednije. Srbija će uspeti da se postavi na noge u mnogo kraćem vremenu nego što iko očekuje. Jednu stvar smatram velikim adutom srpskog naroda - ume da se pošali na sopstveni račun. To je osobina velikih naroda i vi ste u tom smislu razred za sebe. A da ne govorimo o gostoljubivosti, roštilju, o lepim devojkama... Dodao bih, svakako, i košarku. Siniša M. Pešic
