Izvor: Politika, 19.Jun.2012, 06:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zakon u garantnom roku
Ko snosi odgovornost za loše zakone? Da li poslanici ili radna grupa koja je izradila osnovni tekst ili bar po osnovu „komandne odgovornosti, pojedini (pre)ambiciozni ministri?
Danas je za zemlje koje su na „evropskom putu” tipično i da veoma ubrzano menjaju svoj zakonski ambijent, donoseći nove „evropski orijentisane” zakone. Nekada žustra zakonodavna aktivnost poprima bizarne i karikaturalne oblike. Legendarna je „storija” o usvajanju čitavih setova zakona po >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „o ruk sistemu”. Parlamenti nekih „država kandidata” usvajali su „brže-bolje” pojedine zakone na čistom engleskom jeziku, jer kako „Evropa nije imala alternativu”, nije se smelo ni „gubiti dragoceno vreme” na prevode. Tako nešto se na sreću više neće ponoviti, a pred sadašnjim kandidatima za ulazak u Evropsku uniju je sasvim dovoljno vremena za donošenje novih „evropskih” zakona. S obzirom na najavljeni tempo proširenja EU, možda je vremena i previše.
I pored toga, kod nas se mnogi važni zakoni donose na brzinu. Čak i onda kada usvajanju nekih zakona prethodi vremenski prilično duga aktivnost, donose se zakoni prepuni tehničkih, pa i suštinskih grešaka. Onda se ti „friški” zakoni često menjaju i dopunjuju. Nekada, što je „podatak za Riplija”, to se čak čini i pre početka primene samog zakona. Tako je novi Zakonik o krivičnom postupku, usvojen u septembru 2011. godine, njegova primena je započela u januaru 2012. godine, a pre toga je već u decembru 2011. godine, srpska Narodna skupština hitro usvajala zakon o njegovim izmenama i dopunama.
Kod nas se ustalila i jedna poprilično naopaka praksa da većina ministara svoju predanost poslu dokazuje brojem zakona usvojenim na njihov predlog. Dakle, što više novih zakona, to je ministarstvo uspešnije. Da li je to baš tako?
Zlatno je pravilo da nije uvek dobro biti previše vredan. Ako se radna energija i napor ulože radi ostvarenja pogrešnih ciljeva, odnosno u pogrešnom smeru, to je onda izrazito štetno. Niko ne treba da se oseti uvređenim, podsećanjem na narodnu mudrost da je najgora kombinacija vrednoće i inteligencije - kada se radi o istovremeno i glupom, ali i vrednom čoveku. Takav vredno radeći, ali na glup način, time nanosi ozbiljnu štetu, dok onaj ko je glup a lenj, ništa ne radi ili se najminimalnije radno angažuje, pa ako stoga, već ne doprinosi ili to čini najmanje moguće, on ni štetu ne prouzrokuje ili je šteta koju pričini mala.
Novi Zakonik o krivičnom postupku je očigledan primer veoma lošeg zakona. On je konceptualno veoma sporan, jer se njime uvodi za našu dosadašnju tradiciju veoma „čudan” krivični postupak, koji promoviše dokaznu pasivnost suda. To je suprotno zakonima većine država kontinentalne Evrope kojoj težimo, a ipak se tvrdi da je to zakon koji nas „približava” Evropskoj uniji. Taj zakonik obiluje i drugim sasvim konkretnim tehničkim greškama, zbog kojih će svakako morati pre ili kasnije da ponovo bude menjan.
Na primer, apsolutno bitna povreda odredaba krivičnog postupka sada postoji i ako je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja ili je gonjenje isključeno usled amnestije ili pomilovanja ili je stvar već pravnosnažno presuđena.Radi se o neverovatnoj grešci. To je razlog za donošenje odbijajuće presude, a ne apsolutno bitna povreda odredaba krivičnog postupka. Zahvaljujući ovome, svaki put kada bi sud doneo odbijajuću presudu, zbog postojanja trajne smetnje za krivično gonjenje, on bi se time automatski ogrešio o zakon. Doduše, možda neko misli i da se ovaj problem može prevazići poznatom idejom da se „zakona ne treba držati kao pijan plota”.
Naravno, ko radi, taj i greši, pa se greške mogu napraviti i u zakonu. Ko snosi odgovornost za loše zakone? Da li poslanici koji su zakone usvojili ili radna grupa koja je izradila osnovni tekst ili bar po osnovu „komandne odgovornosti” pojedini (pre)ambiciozni ministri koji su skupštini uputili predlog lošeg zakona? Ko nam i čime jemči da će konkretni novi zakon doneti boljitak ili bar da neće pogoršati stanje. Zakoni nažalost nemaju garantni rok.
Profesor Pravnog fakulteta BU, predsednik udruženja pravnika Srbije
Milan Škulić
objavljeno: 19.06.2012.
