Izvor: Vostok.rs, 26.Maj.2013, 15:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Vojni atom" se stavlja pod kontrolu
26.05.2013. -
Da li je moguće kontrolisati proces stvaranja tehnologija dvostruke namene koje predstavljaju pretnju za razvoj nuklearnog oružja? Nad ovim globalnim problemom lome glavu vodeće svetske sile, ali bez rezultata. Ovih dana u Švajcarskoj, u okviru Međunarodnog luksemburškog foruma, sazvanog po povodu sprečavanja nuklearne katastrofe, vodi se intenzivna diskusija o realnim i potencijalnim pretnjama u toj oblasti.
Neki stručnjaci veruju da postoje recepti protiv >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << širenja oružja za masovno uništenje. Jedan od njih je stvaranje zatvorenog centra, u saradnji sa Međunarodnom agencijom za atomsku energiju (MAAE), kuda bi se sticale sve informacije obaveštajnih i tehničkih službi najrazvijenijih zemalja. Agencija bez vidljivih rezultata, već dugi niz godina pokušava da utiče na države, koje su iz različitih razloga zainteresovane za razvoj nuklearnog oružja.
U međuvremenu, forma tradicionalne "nuklearne petorke", koja je obuhvatala Sovjetski Savez, SAD, Veliku Britaniju, Francusku i Kinu, odavno je prevaziđena. Danas, Indija, Pakistan i Severna Koreja isto tvrde da poseduju bombu. Predpostavlja se i da Izrael, koji je okružen neprijateljima, takođe poseduje ovo moćno oružje. U pretendente se ubrajaju i Brazil, Turska i Egipat. Da ne govorimo o Iranu - neizbežnoj glavobolji američkih i evropskih "mirotvoraca", koji tu i tamo vrše operacije protiv vlasti nezavisnih država.
Da li je u tom kontekstu neophodno dramatizovati porast nuklearnog kluba? Iz nekonvencionalnog ugla o daljim perspektivama po ovom pitanju, iskazuje svoje mišljenje glavni urednik časopisa "Atomska strategija" Oleg Dvojnikov.
- Ako sledimo logiku da je nuklearno oružje sredstvo uzdržavanja i da obezbeđuje mir za mnogo godina, može se zaključiti da to i nije tako loše. Hajde da razmislimo: da je nuklearno oružje bilo u Iraku, Siriji, Srbiji, da li bi došlo do poznatih sukoba
Međutim, sa ovom tačkom gledišta teško da će se saglasiti članovi Saveta bezbednosti UN i eksperti MAAE. Međutim, de fakto, njihove izjave i ostaju samo dobre namere. Uprkos podršci naporima Agencije od strane zapadnih vlada i Rusije, ona nema autoritet, politički uticaj i tehničke kapacitete da kontroliše "Svetinje nad svetinjama" svojih protivnika – Centre za razvoj najnovijih tehnologija. I suverene države, nije greh priznati, imaju pravo na tajne.
Čak šta više, pitanje zakonitosti posedovanja nuklearnog oružja u velikoj meri zavisi od procene. Uostalom, takozvane civilizovane zemlje, koje se protive proširenju nuklearnog kluba i koje neke države smatraju uljezima, i same su više puta u istoriji bile agresori. Zato se i broj onih koji nameravaju da dođu u posed ovog smrtonosnog oružja povećava: to je normalna stvar. Ono im je garancija bezbednosti usred rastućih tenzija i globalnih ekonomskih problema. Druga stvar je što nerazvijenost i politička nestabilnost i mogućnost da teroristi mogu doći u posed bombi može izazvati ozbiljne probleme u svetu.
Danas, 22 države ignorišu ratifikaciju protokola o neširenju nuklearnog oružja. To predstavlja dokaz ne samo o njihovim dalekosežnim planovima, već i o njihovim aktivnom delovanju u tom pravcu. Može li se napraviti zaokret i stvoriti nova, suštinski paralelna sa MAAE, struktura? Nije previše optimističan po tom pitanju član Saveta za spoljnu i odbrambenu politiku, Vladimir Averčev.
- Najverovatnije, već postoji program za razmenu informacija između obaveštajnih službi nuklearnih sila. To je ono što mi zvanično ne znamo i ne mislim da će stvaranje međunarodnog centra, u kojem bi se skupljale sve informacije, uključujući i one iz obaveštajnih službi, biti uspešan projekat. MAAE je već takav centar. Međutim, obaveštajni izveštaji - osetljivo je područje, gde kvalitet i potpunost podataka zavisi od stepena poverenja između bezbednosnih službi i, prema tome, stvar je političke saradnje.
Međutim, evropski analitičari se nadaju da će se pronaći mehanizmi za otkrivanje u ranom stadijumu stvaranje nuklearne tehnologije od strane država koje ne bi trebalo da ih ima. Ali postoji još jedno pitanje: šta ako su "nedobronamerne" zemlje već došle do crvene linije? Zapadni političari izražavaju potrebu za preventivnim merama u takvim slučajevima, posebno onih vojnog karaktera. Zar takve mere neće postati uzročnicima velikih tragedija? Čini se da je ova dilema još uvek nerešiva.
Ilija Harlamov,
Izvor: Glas Rusije, foto: SXC.hu
