Izvor: NoviMagazin.rs, 21.Nov.2016, 09:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vladimir Gligorov: Tržište rada
Koji je primer tržišta rada koje dobro funkcioniše? Šta bi trebalo da ga karakteriše? Verovatno tri karakteristike: puna zaposlenost, povećana aktivnost i prilagodljivost na sve one promene koje bi mogle da imaju uticaj na zaposlenost i nezaposlenost. Američko tržište rada uglavnom ima sva ta svojstva.
Ako se pogleda kretanje stope nezaposlenosti u posleratnom periodu, dakle u poslednjih sedamdesetak godina, prosečna stopa je 5,8 odsto. U pojedinim periodima bila je viša, >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << recimo posle naftnih šokova sedamdesetih godina, ili posle dezinflacije osamdesetih godina, ili posle, ili na prelomu vekova, a i posle 2008. Trenutno je negde oko pet odsto. Imajući u vidu da nije često bila ispod pet odsto, moglo bi se reći da je to otprilike i stopa pune zaposlenosti jer je ređe stopa bila manja, a bila je ponekad i znatno viša usled negativnih privrednih kretanja. Otuda je prosečna stopa u dužem periodu iznad stope pune zaposlenosti, ali kao što se vidi, ne mnogo. Što znači da se samo tržište rada relativno brzo prilagođava na povremene krize koje imaju za posledicu povećanje broja nezaposlenih.
Opet, stopa zaposlenosti, dakle udeo zaposlenih u ukupnom stanovništvu starijem od 16 godina, kretala se negde između 55 odsto odmah posle rata, do gotovo 65 odsto negde na prelomu veka, da bi se potom smanjila do oko 60 odsto, gde se trenutno nalazi. Ovo povećanje stope zaposlenosti svakako je posledica povećanog broj zaposlenih žena. Smanjenje posle 2008. govori o velikom uticaju finansijske krize. Kako se tržište rada još uvek oporavlja, trebalo bi očekivati dodatni rast stope zaposlenosti, ali ne naročito veliki.
Ovo zato što je stopa aktivnosti, gde spadaju i zaposleni i nezaposleni, u odnosu na ukupno stanovništvo starije od 16 godina, posle gotovo neprestanog rasta od sredine šezdesetih godina od oko 58 odsto do oko 67 odsto, počela postepeno da se smanjuje, da bi sada bila negde oko 63 odsto. Imajući u vidu da je ta stopa neosetljiva na promene u broju stopa zaposlenih i nezaposlenih, to bi trebalo da znači da je naprosto manji broj aktivnih, što je posledica u najvećoj meri demografskih promena. Jedan broj neaktivnih mogao bi da se vrati na tržište rada, ali to verovatno nije veliki broj, ako se imaju u vidu i stope nezaposlenih i zaposlenih.
Imajući u vidu ovih nekoliko podataka, moglo bi se zaključiti da američko tržište rada zaista teži da obezbedi punu zaposlenost, ima sposobnost da se prilagodi povećanju broja ljudi koji traže posao i uspešno se prilagođava negativnim uticajima na privredna kretanja. Čak i posle velike recesije 2008, zaposlenje su našli oni koju su ga tražili. Takođe, uticaj globalizacije i tehnoloških promena nije trajno poremetio stanje na tržištu rada. Isto se može reći i za demografske promene, u koje bi se mogao svrstati i priliv radnika iz inostranstva, dakle i uticaj migracija.
Šta omogućava ovu prilagodljivost tržišta rada? U osnovi, važno sredstvo prilagođavanja trebalo bi da je cena rada, dakle nadnica, plate i drugi oblici kompenzacija za izvršeni rad. I zaista, veoma često se može čuti kako naknade za rad nisu povećane, realno, u Americi u poslednjih nekoliko decenija. Može se raspravljati koliko je to tačno jer postoje sumnje u to da se inflacija meri valjano, ali nezavisno od toga, cena rada čini se da se kretala tako da obezbedi punu zaposlenost i u dobra i posle rđavih vremena. Ukoliko se ona realno nije povećavala, to bi moglo da bude zato što neka druga tržišta nisu delovala kako bi trebalo. Recimo, ukoliko je bilo potrebno veće obrazovanje kako bi se zaradila bolja naknada, trebalo bi videti zašto obrazovni sistem ne funkcioniše valjano. Ili bi problem mogao biti u finansijskom tržištu jer je, recimo, podsticalo ulaganja u nekretnine, a ne u mala i srednja preduzeća, dakle nije valjano podsticalo preduzetništvo. Ili je negativno delovalo povećanje nejednakosti jer su bolju prođu imala jeftini proizvodi od kvalitetnijih; što je onda uticalo i na to koja se stručnost više tražila.
No, američka se privreda razlikuje od mnogih, što razvijenih što nerazvijenih privreda po tome što zapošljava. Na ovo utiče i činjenica da je politički sistem veoma osetljiv na to kakvo je stanje na tržištu rada. Stope nezaposlenosti od 10 odsto veoma su retke i kratkotrajne, a gotovo uvek dovode do promene partija i ljudi na vlasti, bilo lokalnoj ili federalnoj. Ovo je drukčije u zemljama sa hronično visokim stopama nezaposlenosti, među koje posebno spadaju balkanske zemlje. Dugoročno prisustvo dvocifrenih stopa nezaposlenosti, uz niske stope aktivnosti i zaposlenosti, a uz veliku emigraciju, ne govori samo o nefunkcionalnosti tržišta rada već i potpunoj odvojenosti politike od privrednih i društvenih kretanja. Uopšteno govoreći, problemi kojima su preokupirani ljudi na vlasti nisu oni koje imaju ljudi koji traže posao. To što i jednima i drugima Amerika najčešće deluje kao nešto potpuno strano, nije nimalo čudno.
