Izvor: Blic, 11.Maj.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Veliki strah od velikih ljudi
Veliki strah od velikih ljudi
'Kada sam došla na mesto umetničkog direktora Bitef teatra 91. godine krenula sam u istraživanje onoga što bi se moglo imenovati terminom beogradski umetnički duh. I to ne samo onaj koji je bio aktuelan već i prošli'. Na taj način je sagovornica 'Blica', rediteljka Ivana Vujić pojasnila svoj 'susret' sa delom Magdalene Magazinović, slavne umetnice s početka XX veka, prema čijoj knjizi 'Moj život' je uradila predstavu'Balkanska plastika' >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u Narodnom pozorištu Beograd. 'Pamtim kao dete urbani beogrdski duh Ateljea 212 kakav je vodila Mira Trailović ali sam se pitala, kaže dalje, koji su to ljudi postojali i radili pre Mire Trailović, pre tog doba koje znam i uopšte, mnogo pre nas. Raspitivala sam se kod glumaca doajena, da li znaju ko je ona. Rade Marković mi je rekao: 'To je jedna posebna, čudna i izuzetna osoba, moj brat je igrao kod nje'. I dodao da je imala tešku sudbinu.
I šta ste zatekli?
- Bila sma iznenađena da u Srbiji, u to veme postoji osoba koja ne samo da poznaje igru, da je upućena u sve tokove već je razume kao stvaralac. Shvatila sam da sve to o čemu piše Euđenio Barba danas, Gospođa Magazinović takođe zna i o tome takođe piše oko 1912. godine. A ja sam poznavala više dela Euđenije Barbe i Odin teatra, nego delo Mage Magazinović. Ko je bila Magdalena Magazinović?
- Jedna izuzetna osoba i po svojoj skromnosti i po obrazovanju, pa i po dugovečnosti. Iza sebe je ostavila mnogo divnih, znalačkih tekstova, članaka. Njeni spisi o Njegošu, Šekspiru, prevodi pozorišnih komada, su biseri nacionalne kulture. Kada se govori o njoj mora se takođe imati na umu jedan krug ljudi koji su činili tadašnji duh Srbije. Pre svega mislim na filozofa Branu Petronijevića, potom na Isidoru Sekulić, Nadeždu Petrović, Milenu Pavlović Barili. To je bio krug koji je bio ne samo ravan sa svetom, već je bio avnagrda evropskih kulturnih prostora. Da li je na odluku da se bavite Magdalenom Magazinović uticalo i to što je njena sudbina karteristična i za naš pozorišni život?
- Mi se uvek pitamo zašto Nemci imaju dobro pozorište, a zaboravljamo da je recimo u Dojčes teatru radio Bern, pa je potom kao njegov asistent došao Breht, potom je tu gostovao Stanislavski, pa je Hajner Miler bio asistent Brehtu, da je danas Tomas Ostermajer o kome se toliko priča, u stvari takođe počeo u Dojčes teatru. On se znači naslonio na ove stubove, na iskustvo koje su ti ljudi stvorili. I zato su Nemci u stanju da uvek idu napred iako su imali jednu strašnu tragediju naroda. Oni su bili poniženi, preživeli su uništenje naroda ali su našli snage da se ponovo uzdignu upravo preko poštovanja vrednosti. I zbog toga su ponovo, za manje od pedest godina, velesila Evrope. Ako govorimo o toj Srbiji s početka prošlog veka, vidimo da ti ljudi nisu bili rođeni u Beogradu. Milena Barili je iz Požarevca, Maga Magazinović iz Užica, Brana Petronijević iz Valjeva...ali su svi išli na evropske škole i tamo postajali članovi najznačajnih kulturnih krugova svog vremena. Prirodno okruženje Mage Magazinović i njenih prijatelji su Maks Rajnahrt, najveći reditelj Evrope, Laban, avangardisti evropskih razmera koji su poštovali ne samo nju već i njeno delo.
Koja je to vrsta otpora na koji su ti ljudi nailazili u svojoj sredini?
-Veliki strah od velikih ljudi. Nije tu reč samo o tome da su se plašil jedne uspešne žene, setite se da su i za Vuka Karadžića govorili da je jedna tronoga nakaza. Niko od tih ljudi nije živeo u blagostanju. Kod nas je neka sekretarica nekog političara promenila pet šest stanova. Ta žena je napravila ovde, u ovakvoj Srbiji, sebi Holivud dok su recimo profesori Univerziteta živeli i žive vrlo skromno. I Aleksandar Popović je živeo i umro u jednoj sobi. Svi su oni žrtve straha od novoga. Govorimo kako smo mi jedna avangardna sredina ali nismo. Mi smo sve naše avanagrdiste zaboravili, ko ih više pominje? Mi smo, kako kaže Andrić pišući o nama, laki na govoru, svako o svakom ima šta da kaže i unapred zna šta će mu se desiti ali rad nam nije jača strana. O mojoj predstavi sam čula već gotove kritike, a da je niko nije još bio video. Pojasnite šta se to dešavalo sa ovom predstavom, bila je planirana za Veliku scenu, potom je preseljena na scena Peti sprat, pa odložena?
- Kao što se vidi iz rezultata mi smo samo radili jednu, nadam se dobru predstavu. Desila se jedna predstava, ljudi su radili po ceo dan - od doajena Ružice Sokić, do studetkinje Milice Đukić, zaključno sa divnom profesionalanom baletskom trupom koja je uveče igrala svoje predsatave. Reč je o posvećenju jedne trupe koja je zajedno radila i uradila delo. Znate kako, sada svi znaju nešto o Magdaleni Magazinović, a kada smo pčeli da radimo, pitali su - koji je taj Maga! Mi smo uzbudljivi u svom neznanju i letargiji. Prema tome, mi smo radili jednu predstavu u kojoj učestvuje trideset i petoro ljudi i nastupaćemo u svakom prostoru. Pitam vas ponovo u vezi sa tom famom oko prostora?
- Čim je nešto izuzetno, ono doživljava tešku sudbinu. I mi smo to prihvatili kao ekipa, jer nam je to ličilo na temu kojom se bavimo, na život Magdalene Magazinović. Jako nas je zabavilo to što smo uspeli da pozorište isprovocira život i što je život počeo da se meša u pozorište. Normalno, mi smo kao umetnici uzvratili jednim delom. Važno je da smo ostali na okupu kao ekipa, a sve ostalo nas ne zanima. Mi možemo kao i gospođa Magzinović, igrati na scenama Evrope kao što je i ona igrala, ali i u svojoj sobi kao što je ona takođe činila. Iako ste tek završili jednu predstavu kakvi su planovi za dalje? Hoće li ove godine biti Belefa i Ivane Vujić na tom festivalu?
- Sada na Akademiji sa studentima režije radim jedan ambijentalni performnans koji će biti izveden na Kosančićevom vencu, zove se 'Lik i karater Beograđanina u XX veku'. U saradnji sa Gete institutom radimo komad 'Lice u plamenu', značajnog mladog nemačkog pisca Mariusa fon Majenburga, u režiji Steva Bodrože, ja ću u Beton hala teatru početi da radim komad mladog engleskog pisca Dejvida Herolena, 'Nožem u kokošku' i to bi rebalo da bude Belefova premijera. Pre toga imamo gostovanje u Rumuniji i još nekih planova, ali onaj najvažiji je što moja beba sada teba da prohoda i treba da savladamo i tu vrstu pokreta. Željko Jovanović
