Izvor: Politika, 19.Jul.2011, 00:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uvek je važnije ko, nego za šta traži
Jadikovka nad (pre)raspodelama novca nedovoljnog i za osnovne potrebe traje decenijama
Anahrona predstava o državi koja je ,,nekome majka a nekome maćeha” (premda život poznaje i rđave majke i dobre maćehe) dolazi iz sveta bajki, uopštavanja i potrebe da se krivci po svaku cenu traže izvan nas samih. A život nije bajka, ne trpi uopštavanja, i ne poznaje idealne države. U istoriji kulture i umetnosti sve ono čemu se danas divimo nastalo je ili voljom tirana, neprosvećenih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i prosvećenih vladara, bogatih pojedinaca, ili genijalnošću i upornošću umetnika koji nisu bili ni razumevani niti podržavani u svom vremenu. Tek je dvadeseti vek, koji svetu uprkos naučnom i tehnološkom bumu nije doneo ni sreće ni pameti, uveo pojam takozvane brige države za svoju kulturu i umetnike, načinivši ih i suštinski i formalno zavisnim od svojih političkih, ekonomskih i društvenih eksperimenata. Posebno se ta ,,briga” zapatila u socijalističkom bloku, podrazumevajući podobnost, masovnost, amaterizam, dakle kulturi i umetnosti nesvojstvene i problematične odlike.
Srpski budžet za kulturu najčešće je ispod jedan odsto, a sve što počinje nulom na nuli se i završava. Jadikovka nad (pre)raspodelama novca nedovoljnog i za osnovne potrebe, a kamoli za svačije želje traje decenijama. Vlast se na nju dosledno oglušuje bez obzira na to koja je, čija je i kakva je. Razlog nije samo u objektivnom siromaštvu države (koja je siromašna jer se u njoj ne radi, naopako radi i mnogo krade), već pre u činjenici da nismo narod koji drži do kulture i umetnosti, te nikada niko neće izgubiti glasove na izborima zato što se oglušio o kulturne potrebe naroda koji ih i nema.
U praksi je gotovo svejedno kako će nadležni ministar (nijedan se nije proslavio) podeliti ,,nijedan” procenat. Gro crkavice ode na plate srećno i dugovečno zaposlenih u staromodnim, nereformisanim, urušenim i tavorećim institucijama od ,,nacionalnog značaja”, od kojih najveće godinama ne rade ,,zbog renoviranja”. Ostali pišu programe i podnose projekte, prepisujući stare spiskove ideja i želja, frizirajući i uveličavajući troškove, da bi za njih rutinski dobili isto ili manje para nego prošle. Dok zasedaju komisije (podobno sastavljene), zvone telefoni, množe se neformalni susreti, agituju viđeniji i budžetskim jaslama bliži likovi, raste rivalska nervoza i neprijateljstvo između ,,korisnika” mršavog kolača. Ko će dobiti i koliko uglavnom zavisi od partijskih, prijateljskih i interesnih grupa i od autoriteta kulturnjaka koji se najčešće stiče bliskošću sa vlastima, ređe od minulog rada, a najređe od procene samih projekata (ko da ih proceni?). Uvek je bilo važnije ko, nego za šta traži sredstva. Narednih meseci jedni mrze filmadžije, drugi pozorišnjake, treći su gnevni na ministra ali mu to za svaki slučaj ne pokazuju, jer iduće godine...
Govoriti o pravednoj raspodeli novca (pa još za kulturu) u državi podeljenoj na tajkune i gladne, u državi gde jedan režiser gradi sela i gradove a drugi nema ni šansu da pokaže kakav bi film napravio, u državi gde za kriminal osuđena pevačica, nacionalna megastar zvezda, služi simboličnu robiju u svojoj vili s narukvicom uz aplauze svima koji su joj to omogućili, u državi sa zastrašujućim procentom nepismenih iz koje netom školovani žele, planiraju i sanjaju da odu, zvuči više nego sarkastično. Država bogomdana za snalaženje i preživljavanje baš i nije mesto na kojem je ozbiljan razgovor o kulturi i položaju stvaralaca moguć bez zazora i uzaludne gorčine. Oni koji bi da po svaku cenu budu njena kulturna elita, kao i oni koji to jesu u sredini bez parametara da budu prepoznati kao vrednost, upravo su u prilici da tako i žive: ili se snalaze, ili preživljavaju. Naravno, mnogo je nijansi u obe kategorije, ali i jedni i drugi umnogome zavise od bolesne klime u društvu. Čak i kada je očigledno da prvima nedostaje moral, a drugima energija da se amoralu glasno, po pravilu uzaludno suprotstave.
*Književnik i književni kritičar
Ljiljana Šop
objavljeno: 19.07.2011
.jpg)
