Izvor: Politika, 30.Jul.2014, 23:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uštede na zdravlju
Vest da će smanjenjem doprinosa za zdravstvo od dva odsto priliv novca u budžetu Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje godišnje biti manji za oko 36 milijardi dinara, uplašio je veliki broj ljudi koji su se zabrinuli da zbog manjka para u zdravstvenoj kasi neće moći da dobiju sve usluge u bolnicama i domovima zdravlja.
Profesor dr Momčilo Babić, direktor RFZO, upozorio je juče da ako vlada ne pomogne, to može da izazove ozbiljne probleme, ali i da prava pacijenata zbog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << manje novca u zdravstvenoj kasi neće biti uskraćena, jer ni do sada – nisu bila velika.
On kao mehanizme za nadoknadu manjka novca vidi u tome što će vlada izdvajati mnogo više novca za zdravstveno osiguranje nezaposlenih, što je do sada bilo oko 670 miliona dinara, a da su stvarne godišnje obaveze oko 16 milijardi dinara. Druga mera je usvajanje nove liste lekova, zahvaljujući kojoj može da se uštedi pet milijardi dinara godišnje.
Na sam pomen teze da je neophodno „stezanje kaiša” i u zdravstvu, mnogi ostaju nemi, jer smatraju da celog života izdvajaju novac za zdravstveno osiguranje a da možda neće moći da dobiju određeni pregled i intervenciju kada im bude neophodna.
Sigurno je da najviše građana strahuje da se ne vrati ono vreme od pre dvadesetak godina, kada u bolnicu nisi mogao da kreneš ako ne poneseš sa sobom zavoj, gazu i konac, ili ako u nekoj apoteci ne nabaviš „ispod tezge” neophodni lek.
Mučno je i razmišljanje o tome da opet ne dođemo u situaciju da ako moramo na operaciju treba da ponesemo jastuk i ćebe da bismo imali na šta da stavimo glavu i čime da se pokrijemo u poluraspadnutom krevetu ili da nećemo moći da kupimo neophodni medikament, jer mu je cena previsoka.
Svakako da ne treba zaboraviti na to da je Srbija sa 260 evra godišnje po glavi stanovnika među zemljama sa najmanjim izdvajanjem za zdravstvo i da je sigurno da ova oblast i nije tako loše uređena u odnosu na novac koji u medicinu ulaže.
Dugogodišnje zaluđivanje o tome da je zdravstvo potpuno besplatno gurnulo je u drugi plan činjenicu da je medicina zapravo veoma skupa i da i najbanalniji pregled dosta košta. Recimo, ako neko ode na snimanje na magnetnoj rezonanci ili skeneru i poseti nekoliko puta svog lekara, potrošio je onih 260 evra koliko se izdvaja za celu godinu.
Stručnjaci su izračunali da kod nas za ceo radni vek čovek odvoji oko 2,2 miliona dinara za zdravstvo, što je suma koja pokriva lečenje jednog dijabetičara ili godišnji odlazak na dijalizu jednog bubrežnog bolesnika.
Dodatna štednja na već pokleklom zdravstvu neće doneti mnogo dobrobiti kako se misli, već će izroditi samo još veće nezadovoljstvo i onih koji rade u ovoj oblasti, a nezadovoljni su statusom i primanjima, ali i pacijentima koji smatraju da za teško zarađeni novac koji su godinama odvajali ne dobijaju sve ono što im je neophodno za ozdravljenje.
Danijela Davidov-Kesar
objavljeno: 30/07/2014
.jpg)
