Izvor: Politika, 24.Jan.2012, 23:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uništena industrija
Prema rezultatima prošlogodišnjeg popisa, opština Svrljig ima 14.700 stanovnika. Pre dvadeset godina taj broj je bio 20.400, što znači da nas je u opštini za oko 30 odsto manje. Od 14.700 stanovnika, penzionera je 5.040, dok je onih do 18 godina od 1.300 do 1.400. Prosečna starost stanovnika nekih sela (Mečji Do, Pirkovac, Šljivovik...) je oko 70 godina.
U selima je malo dece, tako da u Burdimu u školu idu dva đaka, u Crnoljevici osam, u selu Izvor su četiri razreda, u Guševcu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << osam, ali sa dvadesetak đaka. Ukupno u celoj opštini imamo 900 učenika u osnovnoj školi, sa svim seoskim odeljenjima, 300 učenika je u srednjoj školi, dok je u predškolskoj ustanovi ,,Poletarac” nešto više od dvesta dece.
Opština je krajem osamdesetih godina imala više zaposlenih koji su dolazili u Svrljig da rade nego što smo imali stanovnika. Putovali su u Svrljig iz Niša, Knjaževca, ovde su radili u u tekstilnoj, elektronskoj, mašinskoj industriji. Ali tranzicija je uništila mnoge firme, privatizacija je jedino uspela u mašinskoj industriji (MIN DIV Svrljig). Firma ima 350 radnika, a očekujemo da ove godine dobije dodatna sredstva i uposli još njih 300. Industrija tekstilne konfekcije (ITK) nekada je imala više od hiljadu radnika, a sada umesto tog kolektiva imamo nekoliko malih konfekcija (Kasker, David...), sa 50-70 radnika. One ukupno upošljavaju 250-300 radnika. Imali smo drvnoprerađivačku industriju koja je takođe uništena, ali sad se nekoliko malih firmi bave istom delatnošću. I Elektronsku industriju privatizacija je uništila a u tom preduzeću je bilo 180 zaposlenih.
Ipak, naša šansa je u tome što je Svrljig samo 17 kilometara od autoputa Beograd–Niš, i to na magistralnom putu Niš–Zaječar. Naša šansa je i novi hotel na Staroj planini, jer put od Niša do Stare planine prolazi pored petnaestak naših sela. Recimo, pored sela Prekonoga i Prekonoške pećine. Imamo i turističku manifestaciju Belmužijada, na kojoj je prošle godine bilo 55.000 posetilaca. U ataru sela Pirkovac je manastir Sveti arhangeli, koji posećuju vernici i turisti, tri-četiri autobusa dnevno.
Pored turizma, opština je stavila akcenat na poljoprivredu. Jedanaest odsto budžeta Svrljiga u ovoj godini mi dajemo za subvencije poljoprivrednicima. Toliki procenat izdvajanja verujem da nema nijedna opština u Srbiji. Godinama smo iz budžeta opštine za svaki litar prodatog mleka davali dodatnih tri dinara, nezavisno od toga koliko država daje. A ove godine doneli smo odluku da se taj iznos poveća na pet dinara. Isto tako, ako se neko bavi voćarstvom, obezbeđujemo mu sadnice. Izdvajamo i za uzgoj ženske teladi, za veštačko osemenjavanje, da bismo popravili kvalitet stoke, pomažemo obnovu mehanizacije, osiguranje stoke opština i država finansiraju sa po 40 odsto, a vlasnik sa 20 odsto.
Cilj nam je da ovim merama pomognemo starim ljudima koji teško žive baveći se poljoprivredom, a i da privučemo mlađe, da im obezbedimo uslove da se bave poljoprivredom, naročito ako su izgubili posao u Svrljigu ili u nekom od gradova u okolini. Za njih je bolje da se vrate u svoje selo, gde će im pomoć pružiti opština, a trebalo bi da im pomognu i ministarstva: poljoprivrede, ekonomije i regionalnog razvoja. Kao što se radnicima koji ostaju bez posla izdvajaju sredstva za otpremnine isto tako bismo mogli da pomažemo i one koji su voljni da ostanu u ovim opustelim selima da se bave poljoprivrednom proizvodnjom. To je jedini način da se gradovi rasterete pa i da se opustela područja nasele. Mi smo zato doneli skupštinsku odluku da se svakom novom bračnom paru u opštini povodom sklapanja braka isplati sto hiljada dinara a ako je reč o bračnom paru na selu 150.000. Isto tako, za novorođeno dete u Svrljigu isplaćujemo pet hiljada dinara, a za dete rođeno na selu 7.500. Iznosi su različiti jer su i uslovi života, komunalni i drugi, različiti. A selima pomažemo i tako što na jedan dinar koje stanovništvo sakupi mi iz budžeta opštine dajemo tri dinara. Tako popravljamo javnu rasvetu, dovodimo vodu, gradimo puteve. Mnoga sela u Srbiji nestaju, da bi se taj proces zaustavio resorna ministarstva moraju da naprave strategiju za spas ovih naselja. Seosko stanovništvo mora i da ima svoje predstavnike u skupštinama. Kao što penzioneri imaju svoje, i stanovnici sela trebalo bi da ih imaju. I da se bore za interese, a pre svega za opstanak ovih naselja. U protivnom, kod nas u Svrljigu ostaće samo nekoliko sela uz opštinski centar, a imamo površinu od 498 kvadratnih kilometara.
*Predsednik opštine Svrljig
Miloje Miletić
objavljeno: 25.01.2012
