Izvor: Blic, 06.Jul.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Umetnici uvek prvi krče puteve
Umetnici uvek prvi krče puteve
Srđan Hofman je (najverovatnije) budući amabasador Jugoslavije u Danskoj! Reč je o čoveku koji u umetničkim krugovima ima međunarodnu reputaciju, koji je profesor kompozicije na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, poznati je kompozitor, i jedan od retkih na našim prostorima koji se bavi i elektronskom muzikom. Bivao je nekoliko puta dekan ovog fakulteta, a podneo je ostavku na to mesto, zajedno sa oba prodekana, na dan usvajanja čuvenog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zakona o univerzitetu 1998. godine. Naknadne neprijatnosti kojih je imao na pretek se podrazumevaju.
Na naše šaljivo pitanje da li je to naša Vlada toliko moderno muzikalna da njega šalje za ambasadora, gospodin Hofman se smeje i odgovara: 'Za Vladu ne znam, ali oni okolo jesu.' Umete li vi, gospodine Hofman, da budete ambasador?
- Predložen sam od strane DOS-a, zajedno sa 15 drugih kandidata i čeka sa odluka Vlade. Valjda se i oni uče muzici. To vam je pitanje kao kada nekom kažete da li ume da vozi bicikl. No, šalu na stranu... Šalu na stranu, ali imate li vi nekih iskustava u diplomatiji?
- Nemam, osim što sam za sve ove godine zbilja dosta radio na tom prihvatanju naše muzičke, ali i ostale kulture u svetu. A i odrastao sam u porodici gde je diplomatija bila veoma prisutna.
Ko vam je bio u diplomatiji?
- Otac, a i većina njegovih prijatelja s kojima smo se, po prirodi stvari, posećivali. Znate, ono što bi mogla da bude prednost ovakvih ljudi kao što sam ja, jeste imidž uvaženog čoveka iz sveta kulture koji ima razumevanja za drugačija mišljenja, odnosno tamošnja pravila igre. To takođe podrazumeva predstavljanje najboljeg odavde, i na pravi način. Mislim da su ljudi iz DOS-a to imali u vidu kada su predlagali profesore univerziteta i umetnike. Srbija je do skora slala u diplomatiju ljude koji su, uslovno govoreći, bili profesionalni političari, ali se očigledno nisu proslavili. Ako se prisetite nekih ranijih vremena, videćete da su zvanja amabasadora imali ugledni umetnici. Vidite, obično su umetnici ti koji krče puteve. Recimo, nakon pada Čaušeska, u Ameriku je kao ambasador otišla njihova poznata pesnikinja. Nije li sve to ipak više posao za kulturnog atašea?
- Mislim da se danas od ambasadora traži da, pre svega, uspostave drugačiju komunikaciju sa evropskim centrima. Mislite da, za početak, govore svetske jezike?
- Pa, to se podrazumeva. Govorim o načinu komunikacije u najširem smislu te reči. Hoću da kažem kako je veoma važno i to što 'kulturnjaci' idu u one zemlje sa kojima nam treba upravo kulturna saradnja. A ne neko ko je profesionalni špijun ili recimo vojni stručnjak. U vreme dok su diplomatijom harali vojni stručnjaci, a ovdašnji ljudi bili pod sankcijama, vi ste uspešno sarađivali sa muzičkim udruženjima i festivalima u inostranstvu...
- ...Za razliku od mnogih drugih asocijacija, muzičari, na primer u Međunarodnoj asocijaciji kompozitora kompjuterske muzike, Internacionalnom društvu za savremenu muziku i Međunarodnom udruženju za zaštitu autorskih prava, imali su vrlo plodnu i lepu saradnju. Ali, bilo je tu i niz vrlo zanimljivih situacija izvan tog usko muzičkog kruga. Na primer?
- Godine 1993. uđem ja, u Belgiji, u jednu robnu kuću da kupim pantalone. Prodavačica me u neobaveznoj konverzaciji pita odakle sam, i ja joj odgovorim. Ona se nasmeši i prokomentarisa da joj je drago što sam došao i što ću od sada biti tu. Kada sam joj rekao da se vraćam u svoju zemlju, ona je bila potpuno konsternirana, nije verovala, razrogarčenih očiju me pogledala kao mrtvaca koji se vraća na strašni Balkan koji gori. A primetio sam kod obrazovanih ljudi da su imali vrlo crno-belu sliku o stvarima koje se ovde događaju. Naravno da sam se trudio da svojim sagovornicima razjasnim stvari i težinu problema. I neretko sam, bez hvalisanja, uspevao. Ali, generalno gledano, dominiralo je nerazumevanje uz već pomenuto crno-belo sagledavanje. Ponekad sam se, čak služio i muzikom kao paradigmom ne bih li im razjasnio stvari. Vi se bavite i elektronskom muzikom...
- Malo ljudi ima pravu informaciju o toj vrsti muzike. To je muzika koja se mnogo izvodi u svetu, i to, da tako kažem, od kreiranja hardvera do modifikovanja softvera. Ima puno raznih konkursa, umetničkih manifestacija, festivala u toj oblasti. Naši ljudi nisu ni svesni koliko im je to zapravo poznato, odnosno koliko im je 'ušlo u uši'. Recimo, tema iz filma 'Twin Peaks' je upravo to. Inače je elektronska umetnost u svim vidovima i oblicima u velikom usponu. Ona je vrlo interesantna za znatiželjnog čoveka, a ja to jesam. Kako bismo muzičkim jezikom opisali sadašnji društveni trenutak?
- Simfoniski orkestar u kome se izvestan broj muzičara libi da izabere dirigenta i način rada. Dakle, prvo treba videti šta konkretno hoćemo i kako ćemo to što hoćemo, a posle će sve biti lakše. Mislite li da ćemo uspeti?
- Uveren sam da hoćemo. Oktobarska zbivanja su ključni preokret. Polako, ali sigurno sazreva svest o tome da se treba okrenuti svakodnevnom životu, normalnim stvarima, zemljama u susedstvu... I da probleme treba rešavati korak po korak, bez preskakanja. Naravno, ako se opredelite za demokratiju, onda to automatski znači da ste pristali i na to da se stvari relativno sporo odvijaju. Šta ćete prvo uraditi kada kao ambasador odete u Dansku?
- Mi u Danskoj imamo između dvedeset i trideset hiljada naših ljudi, uglavnom iz Istočne Srbije. Mislim da treba učiniti sve da bi se oni osećali što prihvaćenije. Hoćete li im komponovati neki dobar 'narodnjak'?
- Ne govorim o tome (smeh). I nastojaću da se kulturne i ekonomske veze između Danske i Jugoslavije unaprede, a postoji obostrano interesovanje. Tatjana Nježić
