Izvor: Blic, 13.Maj.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Umetnici imaju sve veću odgovornost
Umetnici imaju sve veću odgovornost
Austrijanac Konrad Beker - predsednik Instituta za tehnologije nove kulture, direktor Centra za nove komunikacijske tehnologije Public Netbase/t0, osnivač provajdera za kulturnu inteligenciju World Information - održao je prošle nedelje u Muzeju savremene umetnosti, predavanje na temu: 'Osvajači uma i kulturna inteligencija'. Sagovornik 'Blica' je od 1979. aktivan i kao umetnik, bavi se organizovanjem izložbi u muzejima i galerijama, intermedijskim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << produkcijama, kreiranjem događaja za internacionalne festivale, institucije i TV stanice. Njegov rad proteže se i ka elektronskoj muzici, muzičkoj produkciji nosača zvuka, proizvodnji softvera i virtuelne realnosti…
Da li bi vaš rad mogli da nazovemo 'novom filozofijom' ili 'filozofijom informatičke ere'?
- Mislim da bi to bilo neophodno jer, istorijski, tehnologija je upregnuta u kočije civilizacije. Današnji razvoj u sferi informatike i komunikacija, takođe i u oblasti biotehnologije, ima veliki uticaj na kulturu i društvo pa bi bilo bolje da što pre počnemo da razmišljamo šta se događa oko nas. Moj rad nije samo metafizičko razmišljanje, nego i svest o praktičnim aspektima uticaja informatike na društvo, kao što su 'nova socijalna pravda' ili 'ljudska prava u virtuelnoj eri'. Umetnici danas imaju veću odgovornost jer znaju da tehnologija utiče na ljude, dok kod izabranih predstavnika naroda, dakle političara, te odgovornosti nema. Filozofska spekulacija više nije tako zabavna kao nekada: ono što vidimo pretvara se sve više i više u neku vrstu sistema digitalne kontrole i represije. Informatika je moćno sredstvo koje ne bi smelo biti upotrebljeno kao oružje protiv ljudi. Koje su danas veze između kulture, politike i tehnologije?
- Radim dugo sa kompjuterima i elektronikom i često se srećem sa ljudskom otuđenošću od tehnologije, sa nekim strahom od kompjutera, i vrlo naivnim shvatanjem tehnologije. Ljudi imaju topla osećanja kad čuju neko delo na 'stradivari' violini, ali neko bi im morao reći da Stradivari ne raste na drveću, da tu nije reč o nečem prirodnom, nego je reč o najsavršenijoj tehnologiji sedamnaestog veka. Da nije ta tehnološka tajna otkrivena ne bi bilo ni Stradivarija. Mnogi nikako ne dovode u vezu Internet i pojam demokratije, naprotiv predstavljaju ga kao sredstvo kontrole. Koje je vaše mišljenje?
- Uvek imate dve strane, sve može biti i oružje i liberatorski zamajac. Ali, kad smo tokom bombardovanja Srbije hteli 'ne-Nato' informaciju, ona je dolazila preko Interneta. Zapatisti ne bi postojali da nema Interneta! Zar mislite da bi Čavez uspeo da se ikad vrati na vlast, šta god o njemu mislili, da nije koristio Internet…
- Da li se osećate sa svojim, doduše, kritičkim stavom, ipak, kao 'ratnik globalizacije' koje se sve više ljudi toliko boji?
- Znam da ipak jesam, mada, totalno sam protiv toga kako se ona sprovodi. Automatizacija društva već postoji. Postoji sistemska arhitektura kompleksne informacije koja ima veze sa pravom arhitekturom, zasad strogo fokusirana na kulturu 'igrica'. Rasprostranjenost upotrebe kompleksnih informacija u industriji 'igrica' bila je osnova hajtek vojnih pronalazaka. Mnoga vojna rešenja bila su prvo primenjena u 'igricama'. Šta mislite o tezi da su informatičari 'nova radnička klasa' sveta!?
- Net-robovi, da, digitalni proletarijat je tek uspostavljen. Prema nekim naučnim predviđanjima idemo ka duboko ekskluzivionističkom društvu. Sedamdesetih i osamdestih ljudi su u Evropi pričali o 'dvotrećinskom društvu', ali procenjuje se da danas samo jedna petina društva može biti uključena u informatički proces, i da kontroliše ostale četiri petine. Informacija postaje vrednost sve više i više. Govorite o 'evropskoj kičmi kulture'; kako ste definisali potrebu informatičkog umreženja različitih kulturnih sadržaja, omogućivši prvi evropski sajt za potrebe intelektualaca u kulturi… Kako je došlo do toga?
- Vodila nas je potreba za uspostavljanjem neprofitne mreže koja bi zadovoljila kulturološku dimenziju naših života. Postavili smo mrežu, nazvanu 'Javna baza podataka' koja igra ulogu interfejsa za umetnike i 'kulturnjake'. Hteli smo da usavršimo sistem rada intelektualaca ciljajući na kulturu i umetnost. U društvu koje je sve više i više organizovano na softverskom znanju, kultura odjednom postaje vrlo važna, ali nema dovoljno ispitivanja o kulturnoj inteligenciji. Za vas se obično kaže kako ste 'interdisciplinarni dizajner događanja i sadržaja', a vašim govorom o informatičkoj eri dominiraju izrazi poput onog 'invazija uma'… Ko su 'osvajači uma' danas?
- Bitno je sagledati kojim kanalima plutaju informacije! Najobičnija informacija prođe nekoliko hijerarhijskih struktura, ugradi joj se nekoliko ekonomskih interesa… i onda se na srednjem planu dobije veoma 'oblikovana' informacija. Tako dolazimo do ljudi koji oblikuju javno mnjenje. Mene interesuje ono što bih nazvao 'iza propagande', to su 'osvajači umova' (mind invasion). 'Majndinvejžn' nije tako nov termin, dolazi iz andergraund pop kulture gde je već primećeno da smo 'okupirani'. Reč je o novoj organizaciji kulture, festivala, grupa umetnika… Profesionalni profil umetnika je promenjen, jer je promenjena umetnička praksa. Od zanatske i umetničke veštine ide se ka procesorskom radu koji je više u funkciji širenja poruke i reprodukciji nego o uspostavljanju unikatnog umetničkog dela. Da li imate podršku Evropske komisije za svoj rad?
- Evropske institucije kao da ne interesuje šta se u sferi informatike događa. Postoji velika birokratija koja ima problem u saradnji sa malim, decentralizovanim, nehijerarhijski organizovanim jedinicama. Dovoljno će biti da vam kažem da je ceo Evropski budžet za kulturu otprilike istog reda veličine kao i gradski budžet Beča za istu namenu. Ima novca u tehnološkom sektoru, ali oni slabo vide vezu između tehnologije i kulture. Milorad Pavlović
