Izvor: Blic, 28.Maj.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U pozorišnim bifeima je sve moguće
U pozorišnim bifeima je sve moguće
Na osnovu utiska stečenog posle gledanja četrdeset predstava nastalih po delima domaćih autora, odabrano je deset za učešće na festivalu, i to sedam iz Srbije i Crne Gore i tri iz inostranstva - kaže selektor ovogodišnjeg 'Sterijinog pozorja' (počinje 1. juna) Boško Milin, koji je posao izbora najboljih predstava za ovaj festival obavaljao i protekle godine. O razlozima zbog kojih je došlo do izmena prvobitno objavljene selekcije >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << festivala Milin kaže: 'Po dobijanju poziva dva pozorišta, iz Francuske i Nemačke, koja su se bila prijavila za učešće na ‘Sterijinom pozorju’, suočila su se sa nepremostivim preprekama za dolazak na festival, i to zbog obaveza glumaca u jednom, odnosno finansijskih problema u drugom slučaju.'
Šta je to što povezuje odabrane predstave - određeni ugao gledanja na pozorišne probleme ili je možda reč o revijalnoj smotri po vašem mišljenju najboljih predstava?
- Selekcije se suočavaju sa dva načelna problema. Jedan je uobičajen, opšte poznat, a to je odabrati najbolje. Drugi problem, ako se tako može nazvati, proizilazi iz situacije koja se u suštini može samo poželeti, mada i to ume da stvara brige, a to je odabrati između najboljih. Izraz 'revijalna smotra' najboljih predstava vrlo je ishitren, ako je tako, čemu onda žiri, i drugo, zar bi na festival trebalo da dolaze one predstave koje nisu najbolje? Istovremeno, izbor najboljih već sam po sebi znači određeni stav o pozorištu. Nešto jači akcenat je u slučaju izbora među najboljima, kada se želi promovisati neki od aspekata godišnje produkcije po domaćem dramskom tekstu. Ali, opet, do takve situacije - izbora između različitih najboljih - prvo treba da dođe. Ako bi se pak pri izboru insistiralo na jednom uglu gledanja, jednoj estetici, jednom pogledu na svet, bojim se da bi festival, koji stvaraju veoma različiti pozorišni stvaraoci, postao uskogrud. Na osnovu četrdesetak odgledanih predstava, možete li formulisati osnovnu odliku savremene domaće dramske književnosti? Postoji li trend u našem pozorištu?
- Dok su tokom devedesetih neke od najboljih predstava bile obrade klasike - Nušića, Sterije i drugih, a savremeni dramski tekst često tavorio po fiokama pozorišta nespremnih za, pre svega, finansijski rizik, sada su stvari okrenute za sto osamdeset stepeni. Kao da u doba transparentnosti nema više potrebe za klasikom, pošto se može reći, napisati, postaviti i izvesti sve što se hoće - ukoliko to finansije dozvoljavaju. Teško je na neki uži način locirati nešto slično trendu, ali mislim da su se pisci posvetili pitanjima identiteta, u svakom smislu te reči. Rečju, savremena domaća drama postavlja pitanja i daje odgovore. Postoji li razlika u načinu 'pripovedanja' savremenih pisaca ove godine u odnosu na prethodnu?
- I dalje se čudim bogatstvu ponude koja se pokazala u prethodnoj sezoni - obilje tema i žanrova koji kao da su samo čekali da se desi peti oktobar, pa da stignu na pozornice - mada je u većini slučajeva potencijalna prepreka mogla biti samo finansijske prirode. Godinu dana kasnije kod pisaca se oseća više trezvenosti a manje neosnovanog entuzijazma.
Da li, kako kažu, obilna dramska produkcija tokom protekle sezone nagoveštava nešto, u tematskom ili formalnom smislu, odnosno postoji li nešto čime se pisci radije bave?
- U formalnom smislu pokazuje se izuzetna stilska samosvojnost najistaknutijih autora, koji će u velikom broju biti učesnici 47. 'Sterijinog pozorja'. Ono što je važno jeste da kod skoro svih aspekata formalno proističe iz tematskog, pošto naši dramski pisci znaju o čemu govore, kao i šta hoće da kažu. Da li bi, s obzirom na činjenicu da većina inostranih pozorišta planira gostovanja unapred, bilo logično razmisliti o načinu na koji bi se predupredila otkazivanja kao što je to bilo ove godine? Da selektor 'važi' duže...
- Ne postoji način da se neko obaveže na nešto osim putem ugovora, a i tada može doći do nepredviđenih momenata, kao što je prošle godine bila bolest člana ansambla u jednoj predstavi koju zato nisam mogao da vidim na vreme, ili politički angažman ove godine. Na tako nešto ni najdugotrajniji selektor ne bi mogao da utiče. Mada bi se upravo zbog obaveza koje sa gostovanjima imaju strana, pa sada sve češće i naša pozorišta, mogao pomeriti datum objavljivanja selekcije na polovinu ili na kraj marta. Da li biste, da ste znali da stranci neće doći, pozvali na festival još neke domaće predstave?
- Ne, ovo je bio upravo taj prostor, i sastav selekcije ne bi bio menjan. Mnogi, ovo se odnosi na pozorišne bifee, očekivali su da će na 47. 'Pozorju' biti mesta za predstave 'Mileva Ajnštajn', 'Koreni', 'Hasanginica'...?
- U bifeima je sve moguće. A drugih predstava nemam. Šta je to što nakon dve godine selktorskog iskustva predlažete vlastima da bi trebalo promeniti?
- Trebalo bi obezbediti pristojan budžet za tekući i još neki paralelni program, kao i godišnju šengensku vizu za selektora - to ako hoćemo da budemo ozbiljni po pitanju internacionalnog aspekta festivala. Željko Jovanović
