Izvor: Politika, 29.Nov.2012, 18:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U ovoj zemlji kritičari se ne uvažavaju
Dobrivoje Stanojević dobitnik je nagrade „Milan Bogdanović” za književnu kritiku
U Kulturno-prosvetnoj zajednici Srbije Dobrivoju Stanojeviću, književnom kritičaru iz Smedereva, uručena je književna nagrada „Milan Bogdanović” za tekst „Jezik tišine”, objavljen u „Književnom listu” br. 100 (mart-april-maj 2011) o knjizi Nikole Vujčića „Dokle pogled dopire”. Bojana Stojanović-Pantović, predsednik žirija, uručila je povelju, a Živorad Ajdačić, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << generalni sekretar KPZ Srbije, uručio je novčani iznos. U najužem izboru bile su i kritike Gordane Vlahović, Branislava Živanovića i Milijana Despotovića. U umetničkom delu programa učestvovao je Uroš Dojčinović (gitara).
Nagrada „Milan Bogdanović”, najznačajnije priznanje za književnu kritiku, podsetio je Živorad Ajdačić, ustanovljeno je 1968. godine, a naredne godine dodeljeno Predragu Palavestri za kritiku dela Vaska Pope „Sporedno nebo”, koja je objavljena u „Politici”. Ajdačić je sa žaljenjem konstatova da je kritika u domaćim medijima marginalizovana, i da je samim tim sve slabija. Upravo zato promenjen je pravilnik o dodeli nagrade, pa će ubuduće u konkurenciji biti i kritike koje su objavljene i u časopisima. Do sada su za nagradu konkurisale samo kritike objavljene u listovima, na radiju i televiziji.
Najviše nagrada, skoro polovinu, dobili su književni kritičari koji su svoje tekstove objavili u „Politici”.
Prof. dr Dobrivoje Stanojević, istakla je Bojana Stojanović-Pantović, obrazlažući odluku žirija, već tri decenije uspešno se bavi književnom teorijom, istorijom i književnom kritikom domaće poezije i proze, pre svega njihovim retoričkim i stilskim aspektima. Nagrađeni tekst sumira osnovne poetičke odlike Vujičićevog pesništva, pogotovu onog zrelijeg, koje piše poslednjih desetak godina. U nagrađenoj zbirci – „Dokle pogled dopire”, pesnik se usredsređuje na pesničke slike koje su u stalnom pokretu, vrenju i poništavanju, pomerajući se kako kritičar kaže ka „dubokoj koncentraciji” i „prigušenoj afektivnosti”, konstatujući istovremeno i svojevrsne „lirske kontradiktornosti”, potvrđujući neosporivost istovremenog postojanja bića i jezika.
Književnoj kritici u Srbiji, rekao je u svom slovu Dobrivoje Stanojević, ni danas nije dobro. Pojedinim kritičarima, istina, povremeno jeste. Otuda se ni književnost, o kojoj se govori, ne može dobro osećati. U literaturi je sve više samocinizma, a u kritici ironije na sopstveni račun. Cinizam nastaje iz demodiranog poštovanja politikantske osrednjosti. Kritika, stoga, i kad je ima, i kad je motivisana da govori pokretački svojim delovanjem kao da ublažava oštrinu tonući u disharmoniju vlastitog jezika. Ovo je zemlja, zaključio je Stanojević, gde se kritičari ne uvažavaju, osim u retkim trenucima, kada im se dodeljuje neka nagrada.
Z. R.
objavljeno: 29.11.2012.
