Izvor: Politika, 31.Jan.2012, 01:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U nestajanju je više od 1.200 sela
U Srbiji nisu zapostavljena samo pojedina sela nego je zapostavljeno celo njeno ruralno područje. U selima nema ko da radi, a u gradovima nema šta da se radi. Seljak ne služi samo da bi proizvodio hranu, da drugi ne bi trpeli gladni, on je čovek koji bi trebalo da ima život dostojan čoveka. Nije to ni demagogija, niti je reč o socijalnoj politici.
Da društvo zna šta će sa selom imalo bi strategiju, ali ova vlada, kao i prethodne, kao da ne razume potrebu za dokumentom – strategijom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ruralnog razvoja, poljoprivrede i sela. Ruralni razvoj se ne odnosi samo na poljoprivredu, već i na socio-kulturni razvoj sela i zaštitu životne sredine.
Na selo se iz ugla nauke danas najčešće gleda iz kabineta, bez terenskih istraživanja. Gacamo u glibu stereotipa i predrasuda, a o našem seljaku govorimo kao o nepismenom, konzervativnom, neobrazovanom. Seljaci su potcenjeni. Jednom ga ubeđuju da „baci što više đubriva”, drugi put da izvrši komasaciju, treći put da sadi ovu ili onu sortu. Država, međutim, mora da pomaže seljaku kontinuirano, a ne svaki čas da menja uredbe. Otuda je neophodna dugoročna društvena strategija – nacionalni plan razvoja seoskih područja...
U našoj zemlji danas gotovo da nema empirijskih seoskih istraživanja. Ako se neka nevladina organizacija ili neki institut odluče za empirijsko istraživanje, oni to rade po metodologiji nametnutoj iz inostranstva, a ne iz prakse dosadašnjeg domaćeg istraživanja našeg sela. Otuda i toliko površnosti u zaključivanjima šta bi trebalo učiniti da bi se sela u Srbiji obnavljala i razvijala.
Neophodno je, takođe, u našoj naučnoj i široj javnosti odbaciti veoma rašireni jednosmerni ekonomski prilaz shvatanju funkcije sela. Na mnogim naučnim skupovima govori se, isto tako, o više funkcionalnosti poljoprivrede, čime se očigledno poljoprivreda izjednačava sa selom, odnosno selo sa poljoprivredom, umesto da se raspravlja o polufunkcionalnosti sela kao socio-ekonomske zajednice.
Broj stanovnika
Broj sela
Udeo(%)
0-49
535
11,8
50-99
460
10,1
100-199
692
15,2
200-399
922
20,3
400-599
583
12,8
600-799
342
7,5
800-999
253
5,6
1000-1999
475
10,5
2000-3999
201
4,4
4000-5999
42
0,9
6000-7999
23
0,5
8000 i više
13
0,3
Ukupno
4541
100
(Srbija bez Kosova i Metohije, popis 2011. Za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa uzeti su podaci iz 2002. godine)
U svetu danas oko 50 odsto ukupnog broja stanovništva živi na selu. U uslovima savremene tehnološke civilizacije i kod nas i u svetu, bio bi ogroman rizik ako bi se stanovništvo koncentrisalo samo u gradovima.
– Selo obezbeđuje socijalnu kontrolu nad teritorijama i rešava geopolitičke zadatke (posebno u pograničnim područjima)
– Odlučujuća je uloga sela u obezbeđivanju hrane
– Selo je čuvar etnokulturalnosti društva i značajna mu je uloga u ekološkom prosperitetu zemlje
– Selo je važan faktor u rešavanju pitanja kvaliteta života, reprodukcije i čuvar je ljudskog kapitala
– Selo je kičma nacije
U ekonomski razvijenim zemljama, uključujući i SAD, uprkos zahtevima tržišne privrede, država štiti agrarni sektor od spoljašnje konkurencije i pruža mu sistematsku finansijsku pomoć.
Slovenačko iskustvo takođe pokazuje da su disperzovali industriju u seoska područja i smanjili pritisak na gradove, pa sada nemaju problem „prirodnog odumiranja sela” kao kod nas. U Hrvatskoj je situacija u toj oblasti nepovoljna, a i u Nemačkoj imaju problem kako razviti i obnoviti sela...
U Srbiji sela se, posebno u pograničnom planinskom regionu, naglo prazne, što ima nesagledive i dugotrajne posledice. Reč je o višedecenijskom zanemarivanju tih područja na državnom i lokalnom nivou. Ovde vlada, namerna ili nenamerna, „ideologija raseljačenja”. Prema prošlogodišnjem popisu stanovništva (i našem proračunu), više od 1.200 sela u Srbiji je u nestajanju.
Sociolog, profesor univerziteta, direktor Zavoda za proučavanje sela
Đura Stevanović
objavljeno: 31.01.2012.
