Izvor: Politika, 27.Maj.2012, 23:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Treba ubrati gorke plodove
Moraćemo da napravimo neke bolne rezove u penzionom, zdravstvenom i poreskom sistemu i javnoj upravi
Konstatacija od koje treba poći je da nova vlada, kada bude formirana, kreće od recesije u Srbiji. Jer u trećem i četvrtom kvartalu prošle godine i u prvom tromesečju 2012, beležimo pad bruto domaćeg proizvoda (za recesiju su dovoljna dva uzastopna kvartala). Suočavamo se s recesijom ali i dubokom društvenom krizom - krizom morala, institucija, obrazovanja, nauke, kulture, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << medija...). Sve to govori da će nova vlada Srbije imati zaista rudarski posao. Da bi ga obavila, treba da ima jasnu viziju i cilj koji će počivati ne na virtuelnim pretpostavkama i bajkovitim procenama, kao do sada, nego na realnim činjenicama. To će zahtevati vladu bolje koordinacije i sinhronizacije, sa premijerom od autoriteta.
Kakva će ta vlada biti u ovom trenutku je teško reći, ali ako i ona svoj rad bude zasnivala na nerealnim pretpostavkama, onda će se kriza produbljivati. Ako, pak, na startu prihvati stanje kakvo jeste, na tome se može graditi strategija za izlazak iz krize. Da li će tako i biti zavisi i od toga da li će članovima vlade i njihovim strankama na vrhu piramide biti lični i partikularni interesi ili oni opšti.
Strategija za izlazak iz krize zahteva vladu bez demagoških socijalnih kratkoročnih rešenja. Nova izvršna vlast neće biti uspešna ako ne bude sarađivala sa MMF-om, koji će novu vladu čekati sa druge strane stola, a Srbija, s visokom zaduženošću, i nekom vrstom stečaja u kojem se nalazi, nema drugog izbora osim da prihvati novi aranžman. To znači da ćemo morati da napravimo neke bolne rezove i reforme: u penzionom i zdravstvenom sistemu, u javnoj upravi, poreskom sistemu, zatim u podržavljenim preduzećima koja posluju uz izdašne subvencije i s neizvesnom tržišnom perspektivom.
Nova vlada će, dakle, imati strogog upravnika, spremnog na manje kompromise, ali ne i na značajne ustupke. U protivnom, makroekonomska stabilnost će teško biti sačuvana, a ona već sad polako klizi iz ruku, što se vidi po depresiranju domaće valute i jačanju inflacionih pritisaka. Za sada, Narodna banka ,,andol efektom” ublažava ovu temperaturnu groznicu, ali izlečiti je ne može bez aranžmana sa MMF-om.
Naš novi aranžman treba da obuhvata nove razvojne projekte u poljoprivredi, energetici…, ali će podrazumevati i restrikcije koje će dovesti do promene granice godina odlaska u penziju, do eventualnog do zamrzavanja ako ne i smanjivanja plata u javnom sektoru i penzija. To su gorki plodovi neefikasne ekonomske politike koje će ubrati nova vlada. MMF će tražiti i da se smanje rashodi ogromne administracije, veće nego u bivšoj SFRJ. I ,,Telekom” će biti žrtva neefikasne ekonomske politike: očekuje se da bude prodat da bismo izmirivali kreditne obaveze. Javno preduzeće „Železnice Srbije” moraće da bude rekonstruisano, a na dnevni red će doći i ,,Galenika”, čije dugove takođe otplaćuje država.
I za ostala podržavljena preduzeća sa neizvesnom perspektivom treba naći strateške partnere jer država ne može da ih pomaže godinama.
Neophodna je i reforma poreskog sistema, uz oslobađanje privrede velikog broja parafiskalnih nameta, raznih procedura i papirologije. Prema izveštaju Svetskog ekonomskog foruma, po obimu papirologije i procedura nalazimo se na 134. mestu među 142 analizirane zemlje. Od ovih promena, kao i od izmena zakona o javnim nabavkama i reforme pravosuđa, zavisi i borba protiv korupcije.
Dakle, mnogo je oblasti u kojima će morati da se naprave oštri rezovi. Da su napravljeni pre četiri ili pre osam godina, i reforme bi bile bezbolnije. U međuvremenu smo se dodatno zaduživali i sada sve što smo pojeli a nismo zaradili dolazi na naplatu.
Šta je ipak moguće učiniti? Državnu imovinu koja postoji, a tu mislim i na četiri banke u stečaju, treba ubaciti u funkciju – recimo kroz formiranje nove razvojne banke koja će potpomoći proizvodnju za izvoz. A vlada bi trebalo da se opredeli za privredne grane u koje će se najviše ulagati (na primer poljoprivredno-prehrambeni sektor, energetika, tekstilna industrija, građevinarstvo). Potom bi reformom poreskog sistema trebalo izvršiti ,,trijažu” raznih poreskih nameta da bi deo novca privreda mogla da iskoristi za tekuću proizvodnju i, eventualno, investicije. Treba smanjiti visinu subvencija za strane direktne investicije, uz popravljanje poslovnog ambijenta kako bi time privukli inostrane ulagače. I kako bismo imali kontinuirani priliv stranih investicija, a ne kao do sada, od slučaja do slučaja.
*SaradnikIZIT-a
Saša Đogović
objavljeno: 28.05.2012.
