Izvor: Blic, 05.Sep.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Treba promeniti Zakon o sudovima
Treba promeniti Zakon o sudovima
Sudstvo mora najpre da se oslobodi podaničkog mentaliteta, da ne služi dnevnoj politici i da ima snagu da se odbrani od svakog pritiska i uticaja, bez obzira s koje strane dolazio - kaže u razgovoru za 'Blic' Leposava Karamarković, predsednik Vrhovnog suda Srbije.
Kojih slabosti sudstvo još treba da se oslobodi?
- Mora da odgovara samo na zahtev zakona pravde i istine. Tako će povratiti samopoštovanje, poverenje i ugled >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u javnosti, što je pretpostavka svake pravne države. Mora da se izbori da zaista bude sudska vlast, odnosno jedna od tri vlasti, samostalna i nezavisna. To pretpostavlja stručne i moralne sudije, ali i odgovarajuće uslove i ambijent koje društvo i država mora da obezbede.
Postoje oprečna mišljenja o stanju u srpskom pravosuđu. Da li se u ovoj oblasti promenilo nešto od oktobarskih događaja do sada?
- Negiranje bilo kakvih promena u pravosuđu nije istinita ni korektna tvrdnja. Učinjeno je mnogo, ali ne i dovoljno. Te promene nisu transparentne i očigledne, ali su nesumnjive. S obzirom na stanje u kojem je pravosuđe bilo, očekivanje i zahtevanje bržih promena je nerealno.
Korenita promena sudskog sistema je neophodna, ali kritičari kažu da u tom pravcu do sada nisu napravljeni značajniji pomaci?
- U reformu pravosuđa, o čijoj potrebi je postignut pun konsenzus pravničke javnosti, mora da se uđe oprezno i promišljeno i zato je to proces koji je tek započet. Najpre treba promeniti postojeći Zakon o sudovima, kojim je uređena organizacija i nadležnost sudova. Cilj je da se racionalizuje postojeća mreža sudova, promeni nadležnost i ustanove novi specijalizovani sudovi. Dokle se stiglo u ovom poslu?
- Ministarstvo pravde i lokalne samouprave formiralo je vrlo kvalitetnu radnu grupu, odnosno komisiju u koju su ušli eminentni pravnici. Koristeći iskustva evropskih zemalja, kao i mišljenja i sugestije sa okruglih stolova koje je na ovu temu organizovalo Društvo sudija Srbije, komisija je posle nekoliko meseci rada sačinila radni materijal. Ovaj tekst je podoban da uđe u javnu raspravu i po sudovima u Srbiji, što je za tako značajan sistemski zakon nužno, pre nego što uđe u skupštinsku proceduru. Međutim, u međuvremenu Skupštini je bez ikakvog nagovešteja, u formi predloga, poslanička grupa DSS dostavila pet zakona iz oblasti pravosuđa, od kojih se četiri odnose na reformu sudstva i koji su gotovo identični sadašnjem radnom materijalu Ministarstva pravde. Ako su ovi projekti imali za cilj kvalitetnu i ozbiljnu reformu pravosuđa, smatram da je bilo i nužno i kolegijalno i racionalno da se sve snage udruže, a ne da se energija rasipa i potvrđuje utisak javnosti o odustvu saradnje i postojanju nesporazuma i sukoba. Slažete li se sa mišljenjem da je kadrovska politika prava rana srpskog pravosuđa?
- U poslednjih nekoliko godina vođena je loša kadrovska politika i njene posledice se osećaju. Deo sudija je biran po kriterijumu partijske pripadnosti, a ne stručnosti, nekada i bez ikakvog ili nedovoljnog iskustva u pravosuđu. Ovo je važilo čak i za izbor sudija najviših sudova. Istovremeno, mnoge sudije, najvitalnije i u najboljim godinama, napustile su pravosuđe. Ali, gore od toga je što je često napredovanje bila nagrada za 'zasluge'. Pregledom beogradskih sudova uočili smo da su rezultati rada u pogledu kvantiteta i kvaliteta u velikom broju sudova loši. Postupci dugo traju (nekada i godinama) i zaista je osnovano uverenje javnosti da je do pravde put dug i težak. Koje rešenje bi po vama bilo najpogodnije za ovaj problem?
- Lično sam se zalagala za radikalno rešenje, odnosno opšti izbor sudija. To bi pružilo priliku da se napravi nužna kadrovska obnova, što znači da bi iz sudova otišli neradni i nekvalitetni, kao i svi oni koji su sarađivali sa bivšim režimom i donosili naručene odluke koje nisu bile zasnovane ni na zakonu ni na moralu. Istovremeno bi se otvorio prostor za vraćanje sudija koji su napustili pravosuđe, kao i mogućnost izbora najkvalitetnijih mladih kadrova. Međutim, takvo rešenje nije moguće zbog ustavnog principa stalnosti sudija, a i postojeće sudije su se izjasnile protiv ovakvog rešenja. Šta nameravate da uradite sa nestručnim sudijama koji su izabrani i napredovali po partijskim kriterijumima, kao i onima koji su upadljivo radili u interesu bivše vlasti?
- Vodiće se postupak za njihovo razrešenje. Tek sada, kada smo na pragu tih postupaka, saznajemo kako i na koji način je režim ostvarivao uticaj. Lomili su ljude i obezbeđivali njihovu saradnju preko pretnji do podmićivanja stanovima ili kreditima, bez ikakvog obzira i poštovanja ličnosti i profesije. Slabi, ili oni koji su bili u nuždi, kao i oni koji su to smatrali svojom partijskom obavezom, pristajali su na zahteve vlasti i tako je zadat ozbiljan udarac ugledu pravosuđa. Predsednici sudova bili su glavna poluga režima. Umesto da zaštite sudije od takvih zahteva, oni su svoju moć i ovlašćenja zloupotrebljavali. Ali, ovo ne sme da se generalizuje. To su činili određeni ljudi u pojedinim sudovima i u predmetima za koje je režim pokazivao izuzetan interes. Kako obezbediti da sudstvo počne da ostvaruje svoju ustavnu funkciju i ne bude više u senci zakonadavne i izvršne vlasti?
- Sudska vlast će biti nezavisna i samostalna i ujedno partnerska zakonodavnoj i izvršnoj vlasti tek kada se donese zakon o sudovima i sudijama i obezbedi odučujući uticaj struke na izbor i razrešenje sudija. Zatim, kada se podigne stručni nivo sudija, kada se obezbedi pristojan materijalni položaj, kao i smeštajni uslovi u pravosuđu. Delite li i vi nezadovoljstvo sudijskim platama?
- Materijalni položaj sudija je bolji nego pre 5.oktobra, ali njime nismo zadovoljni. Uz sva uvažavana ograničenja koja postoje, smatramo da sudije ne mogu da imaju plate između 300 i 650 maraka mesečno. Ukoliko i dalje budu opterećeni egzistencijalnim problemima, neće moći da odgovore visokim zahtevima struke i posla. I u postojećim okvirima mora da se nađe način (i mi ga uporno tražimo) da se poboljša materijalni položaj ne samo sudija, nego i svih zaposlenih u pravosuđu. Posebno tražimo da se poboljšaju smeštajni i radni uslovi zaposlenih u Palati pravde. Moma Ilić
.jpg)
