Izvor: Politika, 10.Dec.2012, 13:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tražićemo da funkcioneri prijavljuju i „ćerke-firme”
Nismo mi tu samo da budemo neka vrsta registar kase, da identifikujemo podatke, a da sa tim podacima ne možemo da uradimo ništa, kazao je profesor Zoran Stojiljković, predsednik Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, objašnjavajući najavu ovog regulatornog tela da do kraja decembra predloži izmenu tridesetak članova Zakona o agenciji radi efikasnije borbe protiv korupcije.
– Nadležnosti agencije vezane za kontrolu imovine funkcionera i sa njima povezanih lica, odnosno tematiku >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sukoba interesa, biće potpune kada od fakultativne obaveze postane zakonska obaveza da funkcioneri ne prijavljuju samo akcije i udele u firmama koje su njihove nego i u takozvanim ćerkama-firmama – naveo je Stojiljković, u razgovoru za „Politiku”, jednu od mera koje će predložiti.
Kako je moguće da je jedna takva stvar bila fakultativna obaveza? I zašto zakonom mora eksplicitno da se propisuje da funkcioner mora da prijavi indirektno vlasništvo, zar se to ne podrazumeva?
Kod nas, u društvu koje je impregnirano korupcijom, niko nije smatrao da treba da izvrši obaveze koje nisu bile striktno definisane. Mi smo hteli da idemo izvan onoga što je Zakon o agenciji predviđao i u izveštaju je bila ostavljena „kućica” koju ste mogli da popunite: da li vaša firma ima neko vlasništvo. Ali to je do sada bila fakultativna obaveza i ako je ne ispunite mogli smo samo da kažemo – niste striktno narušili slovo zakona ali ste povredili njegov duh.
Da li se može smatrati da je ta zakonska rupa kriva što je u 2011. nadležnom tužilaštvu podneta samo jedna krivična prijava protiv funkcionera zbog davanja lažnih podataka o imovini?
Mi imamo i čudne formulacije koje je teško dokazati i dovesti do krivičnih prijava – koje se posle ekspresno odbacuju. To je, recimo, „namera” da prikrijete podatak. Ja treba da dokažem vašu nameru, a trebalo bi da dokazujem samo činjenicu da vi niste nešto uradili. Tako da je i to nešto o čemu treba voditi računa kada je reč o predlozima za izmenu zakona.
Predlagali ste i da agencija ima ovlašćenje da podatke od poslovnih banaka traži neposredno, a ne preko policije i tužilaštva, kao i da ima direktan pristup datotekama nekih državnih organa. Da li ćete to i sada predložiti?
Naravno. Znate li u kojoj meri usporava proceduru i nama uvodi dodatne otežavajuće okolnosti činjenica da svaki put kada treba da proverimo neki podatak iz imovinske prijave funkcionera moramo da kontaktiramo sa, kao da je to prvi put, nekom institucijom i da očekujemo njen odgovor? Sinhronizovano delovanje nezavisnih državnih tela sa klasičnim državnim organima i institucijama koje imaju odgovarajuće podatke, poput APR-a ili Republičkog geodetskog zavoda i poreskih organa, daleko bi uvećalo efekte provere.
Hoćete li predložiti pooštravanje kazni za korupciju?
O tome još nismo razgovarali ali mislim da su kazne, kada se radi o koruptivnim delima različite prirode, dovoljno oštre. Samo je pitanje kako uopšte procesuirati te slučajeve i doći do odgovarajućih konsekvenci, jer do sada smo imali problem dosta nezadovoljavajuće koordinacije sa radom tužilaštva i pravosudnih organa.
Profesor Vladimir Goati iz Transparentnosti Srbija je rekao da Srbija šest godina tapka u mestu kada je reč o percepciji korupcije. Osećate li delom krivicu zbog toga?
Nisam zadovoljan, naravno. Osećamo neku dozu i sopstvene odgovornosti, ali kada se procenjuje rad agencije treba razdvojiti dve stvari – šta je proizvod, recimo, našeg nedovoljnog snalaženja i borbenosti, a šta je vrlo ograničen krug nadležnosti agencije, vrlo otežane procedure i metode njenog delovanja, vrlo slaba podrška ili čak indiferentan odnos državnih organa prema nadležnostima agencije kao, recimo, u oblasti finansiranja stranaka i izbornih kampanja.
--------------------------------------------------------
Suštinskog pomaka nema poslednjih osam-devet godina
– U pravu je profesor Goati, suštinskog pomaka u borbi protiv korupcije negde od 2003, 2004. godine – nema. To je indirektan dokaz da niti rad agencije niti ukupna borba na smanjenju korupcije nije dala dovoljno rezultata. Nismo dobili sistematsku, koordiniranu, stratešku borbu protiv korupcije. Ipak, pokazatelj Transparentnosti Srbije za ovu godinu odnosi se na period pre nego što je u poslednja dva-tri meseca ta borba makar dobila na političkoj agendi visoko mesto. I pravi pokazatelj da li ćemo nešto uraditi biće izveštaj u ovo vreme sledeće godine kada će se videti da li su nova strategija i eventualno novi zakoni dali neke rezultate – istakao je profesor Stojiljković.
Biljana Baković
objavljeno: 10.12.2012.
.jpg)
