Izvor: Blic, 27.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tako je govorio Vini Pu
Po profesiji filmski i TV režiser, Vladimir Andrić je jedan od najčitanijih dečjih pisaca („Napred plavi, smeđi i crni", „Večernji slon", „Srce na zidu", „Kroz gudure Obrenovca"), autor više stotina epizoda televizijskih serija '’Laku noć, deco’’ i '’Pustolov’’ i dugogodišnji urednik u Programu za decu Televizije Beograd, gde ga je pre oko tri decenije doveo Duško Radović. Posle najvećih domaćih nagrada za stvaralaštvo za decu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i mlade („Politikin zabavnik", „Neven", „Zmajeve dečje igre" i „Zlatni ključić"), za najbolju dečju knjigu u 2006. godini proglašena je njegova zbirka pesama i priča „Daj mi krila jedan krug" (u izdanju „Kreativnog centra"), a nedavno je za istu knjigu dobio i međunarodno priznanje Centra za književnost i medije za decu i mlade Jugoistočne Evrope.
O tome kaže: „Bilo je sve neočekivano jer je nagrada tek osnovana. Mene su nominovale 'Zmajeve dečje igre’, najdugotrajnija i najmerodavnija institucija za dečju književnost kod nas, a nagradu delim s najvećim bugarskim pesnikom za decu, Viktorom Samuilovim. To je prvi literarni festival za jugoistočnu Evropu, a kredibilitet mu daje međunarodni žiri koji je okupio institut 'Jugendliterature’ iz Austrije."
Da li se svojim knjigama obraćate određenom uzrastu i kome su vaše knjige u stvari namenjene?
- Neću da se poredim sa velikim Sent Egziperijem, ali sećate se posvete iz „Malog princa"? On je posvetio knjigu svom prijatelju kad je bio dete. I ja mogu da kažem da je to što pišem namenjeno meni kad sam imao desetak godina, ili svima koji su skloni dišanovskom dopisivanju brkova Mona Lizi. Neki dan smo pričali Ršum i ja o tome, na promociji knjige Dejana Aleksića, prvog velikog pisca za decu koji se pojavio kod nas posle sto godina. Ja kažem da za decu treba pisati isto onako kao za odrasle, samo jasnije. Ršum kaže - ne, treba mnogo bolje.
U vašoj knjizi brzo se smenjuju arhaični jezik epskih pesama i savremeni gradski žargon, a sve vrvi od duhovitih aluzija na domaće pisce: Njegoša, Desanku, Duška Radovića, ali i narodnjake, domaći rep...
- To je jedna tradicija parodijska koja vodi poreklo još od nadrealiste Aleksandra Vuča, ali i od nekih stvari koje nisu žanrovski u okviru dečje književnosti, kao što je Rableov „Gargantua i Pantagruel". Onda Vinaver, naravno, veliki Vinaver. I jedan čovek, Brana Cvetković, koji je bio zapostavljen između dva svetska rata zbog toga što su ga proglasili za neku vrstu komercijale. On jeste crtao u „Politici" za decu i pisao slikovnice, ali ne strogo vaspitne, kako se to tada radilo, koje uče decu da ležu na vreme i budu dobra. Njega je Bora Ćosić pedesetih godina stavio u prvu ozbiljnu antologiju. Posle toga do Duška Radovića i nije bilo prave antologije. Radović je prvo prebrao pesme, pa je onda video koja je od kog pisca. Obično se kaže, daj da se ne zamerimo ovom pa kako da ne uključimo onog... Radović je rekao - ma, marš svi, staviću samo ono što valja.
Za Duška Radovića kažete da vam je bio duhovni otac.
- Na njega mi je skrenuo pažnju moj ćale, koji je imao veliku biblioteku svetske humorističke literature. Ja sam bežao sa časova, i to neverovatnih časova doktora Huga Klajna dok sam studirao režiju, da bi slušao „Džona Piplfoksa", a posle toga nas je život spojio. Radović je bio pravedan ali strašno zahtevan. Kad smo svojevremeno radili „Poletarac", tresao sam se ko prut svaki put kad mu donosim tekst. Nikakve teorije kod njega nije bilo, nego prave inteligencije u prahu.
Koja je uloga književnosti za decu? Pretpostavljam da ne smatrate da ona treba da bude poučna u onom starom smislu reči?
- Razvijanje mašte, kreativnosti i dečjeg rečnika, to jeste pouka. Ja se igram pa kažem „kašikom za obuću jedite japanke i sandale", a onda me neki roditelji jure, kažu da im kvarim decu. Ja mislim da ih učim pravim stvarima, da misle svojom glavom, da uzmu krila jedan krug pa ko koliko uspe.
Šta sada pišete?
- Kako kaže Vini Pu, koji je i danas moj omiljeni lik, ja ne tražim pesmu, već čekam da ona nađe mene.
Daj mi krila jedan krug
More ima barku
jedro i katarku
More, more, budi drug
daj mi barku jedan krug
tako mi se baza
širom morskih staza
Lastu nose krila
po nebu aprila
Lasto, lasto, budi drug
Daj mi krila jedan krug
da nadletim lug
da odem na jug
Kad mrav zrno sruši
čuju zečje uši
Zeče, zeče, budi drug
daj mi uši jedan krug
da oslušnem i ja
kako žito klija
U ribe peraja
srebrnoga sjaja
Ribo, ribo, budi drug
daj peraja jedan krug
da me želja mine
da vidim dubine
Noću kraj živica
svetli fenjer svica
Sviče, sviče, budi drug
daj mi fenjer jedan krug
da osetim moć
da osvetlim noć
Na nebu se zvezde
kao ptice gnezde
Nebo, nebo, budi drug
daj mi zvezdu jedan krug
biću lepši još
kad stavim taj broš
