Izvor: Blic, 24.Okt.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve zamke traganja za srećom
Sve zamke traganja za srećom
Novi roman 'Zahir' Paula Koelja, jednog od najčuvenijih i najtiražnijih svetskih pisaca, za nekoliko dana biće objavljen i kod nas, u izdanju Paideie, i to u prvom tiražu od 20.000 primeraka. Tim povodom 'Blic' je, zahvaljujući Koeljovom ovdašnjem izdavaču, dobio eksluzivno pravo za objavljivanje intervjua sa slavnim piscem, kao i na objavljivanje delova njegovog novog romana.
Koja je centralna ideja koja se krije iza romana Zahir?
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
- Da se neočekivano ipak događa, a da mi za to nismo uvek najspremniji. Kada nam se čini da nam je u životu sve lepo organizovano, upravo tada dolazimo do opasne tačke, zato što je način na koji smo svoj život organizovali u stvari samo priča koja nam je ispričana, ali ne i priča koja u stvarnosti može biti podržana. Pokušao sam da istražim priču koja nam nije ispričana, uzevši za glavnog junaka uspešnog pisca, koji kada ga žena iznenada napušta, biva prinuđen da reorganizuje svoj život, pokušavajući da ga ponovo sastavi. Bilo kako bilo, umesto da načini iskorak i krene da otkriva nove mogućnosti u svom životu, moj junak postaje opsednut pitanjem: 'Zašto me je žena napustila?' I to se pretvara u njegovog Zahira. Šta je Zahir?
- Prema piscu H. L. Borhesu ideja o Zahiru potiče iz Islamske tradicije i nastaje u osamnaestom veku. U arapskim zemljama Zahir ima sledeća značenja: vidljiv, prisutan, nesposoban da prođe nezapaženo. Zahir se može odnositi na objekat ili osobu. Taj objekat ili osoba postepeno zaokupljuju svaku našu misao, sve do trenutka kada više niste u stanju da mislite o bilo čemu drugom. To vas može dovesti ili u stanje prosvetljenosti ili u stanje potpunog ludila.
Do koje mere Zahir u sebi ima autobiografskog?
- Knjiga je bazirana na mnogim mojim iskustvima i kao pisca i kao ljudskog bića. Svaka knjiga ima svoju autobiografsku stranu, pošto mi možemo da transformišemo jedino vlastito iskustvo. Bilo kako bilo, ja sam još uvek u braku sa svojom suprugom, koja je umetnica, i koja je takođe osoba kojoj je knjiga posvećena. U knjizi, žena uspešnog pisca je i sama uspešna. Poznata je, nezavisna, ostvarene karijere. Ipak napušta muža. Zašto?
- Jedna od najvećih zamki za ljudska bića je traganje za srećom. Iako je uspešna u svakom aspektu svog života, Ester, piščeva supruga nije srećna osoba. Ali umesto da čini ono što većina ljudi čini, da ignoriše osećanja zaokuplja svoj um poslom, karijerom kako bi izbegla razmišljanja o smislu života. Ona odlučuje da se da u potragu za srećom. I to je trenutak kada ona odlučuja da postane ratni dopisnik.
- Tačno. Rat je iskustvo koje nepogrešivo testira ljude dovodeći ih do granica kraljnjih mogućnosti, otkrivajući u njima ono najbolje, ali i ono najgore. Da li je neophodno da se nađemo u ratu, da bi smo shvatili to o čemu govorite.
- Ne. Rat je svakodnevno prisutan u našim domovima preko televizije. Ali to ne znači da smo mi shvatili smisao našeg života imalo bolje. Ono što je istina, to je činjenica da smo mi razvili određene vrednosti (novac, moć, estetiku) koje zahtevaju našu potpunu posvećenost i koje opravdavaju našu borbu, naše postojanje, ali u suštini one nas sprečavaju da na trenutak stanemo i zapitamo sami sebe: 'Da li sam srećan?' Samo ako sebe pitamo da li smo srećni životom koji vodimo, osobom sa kojom delimo svoj život možemo pronaći odgovor koji će nam pomoći da shvatimo svoju sudbinu. Za to je potrebna velika hrabrost. Bračni par u mom romanu ima savršen odnos, otvoren odnos, a ipak žena napušta muža. Pokušao sam dublje da analiziram istinsku prirodu institucije braka oslanjajuću se na sopstvena iskustva. Može li čovek imati više od jednog Zahira u životu?
- Frustracije umnožavaju prisustvo Zahira. To dovodi do toga da se ne usredsređujemo na rešenje problema, već se fiksiramo na sliku problema. Može li nas Zahir dovesti do objektivnosti ili je on samo objekat požude?
- Jedna je stvar da sledimo svoje snove, i da pratimo znake koji nas vode na našem putu. Imamo cilj koji želimo da postignemo, ali takođe uživamo u našem putovanju. Sa Zahirom mi nemamo isti osećaj radosti sa svakim načinjenim korakom, samo postojanu želju da dođemo do onoga za šta verujemo da nam je neophodno da bismo živeli. Na koji način vi pišete svoje knjige?
- Zaronim u svoju podsvest. Dopuštam sebi da me vode pitanja koja moja duša postavlja, ali na koja moj um nema odgovore. Kroz proces pisanja dolazim do odgovora. Koje je od vaših dela najbliže Zahiru?
- Svaka knjiga je drugačija i odražava određeno stanje moje duše. Ono što najbliže karakteriše moje knjige nije tema već stil, koji nije površan već direktan. Ko su vaši omiljeni autori?
- Viliem Blejk, Henri Miler, H. L. Borhes, Žorž Amado. Na koji način je činjenica da ste jedan od najprodavanijih pisaca na svetu promenila vaš pogled na literaturu?
- Pošto putujem, čitam elektronsku poštu koju dobijam od svojih čitalaca, držim predavanja - shvatio sam da su danas ljudima knjige važne isto onoliko koliko je muzika bila važna mojoj generaciji. Da li verujete da je na Zapadu, u doba kulta slavnih ličnosti, ostalo mesta za intelektualce?
- Verujem da intelektualac može istovremeno biti i slavan i da bi prema slavi morao da se odnosi sa poštovanjem i kreativnošću, nastojeći da svoju slavu iskoristi na način koji će svet učiniti boljim. Piter Gebrijel i Bono Voks su upravo takva dva primera. Da li je moguće literaturom pomiriti popularnu i akademsku kulturu?
- Popularna kultura današnjice je akademska kultura sutrašnjice.
