Izvor: Blic, 20.Jun.2002, 12:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Strip prodaje postotak seksa i nasilja

Strip prodaje postotak seksa i nasilja Čaba Kopecki, urednik u izdavačkoj produkciji 'Glena' iz Grenobla, danas poznati 'lovac na strip talente', studirao je polovinom sedamdesetih u Novom Sadu mađarsku književnost, 'vrteo' oko izdavačke kuće 'Forum', pisao za 'Mađar So', a kad dođe u kontakt sa urednicima i autorima 'Stripoteke' ljubav prema stripu konkretizuje kao urednik edicije 'Pegaz'. Uradio je prvi prevod na mađarski i to stripove 'Asteriks' i 'Talični Tom'. Početkom osamdesetih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << odlazi u Francusku, u Grenobl. Tamo se nalazi jedna od najvećih izdavačkih kuća stripa, jedina situirana van Pariza, 'Glena', gde je već pet godina urednik. U međuvremenu, radio je kao francuski dopisnik mađarskog 'Blica'. Pre nekoliko dana održao je zanimljivo predavanje u Francuskom kulturnom centru o prisustvu naših crtača na jednom od najrazvijenijih strip tržišta sveta - francuskom. Svedočite o sve jačem uticaju marketinga na strip! U čemu se ogleda taj uticaj?

- Kad je reč o komercijalnom stripu govorimo o proizvodu, o robi na tržištu. Naravno, niko vam to neće rado priznati ali urednici ipak traže određene stvari, daju neka uputstva, sugestije o određenom postotku seksa i nasilja u jednom strip izdanju, jer to se prodaje. Niko vam to neće dati na papiru, da posle toliko i toliko strana naracije - mora da dođe i malo 'akcije'. Mlade autore čak, ponekad, treba vući nazad jer kad se oslobode onda to izgleda zaista 'krvavo'.

Izneli ste i tezu o strahu francuskih scenarista da taj posao prepuste strancima, pa ovi najčešće figuriraju samo kao 'crtačka radna snaga'!?

- Da, ali nije tu reč o pukoj 'eksploataciji' nego o specifičnostima tržišta. Francuzi misle, i u devedeset pet odsto slučajeva imaju pravo, da je njihovo tržište toliko specifično da inostrani scenaristi ne mogu da prodru svojim idejama u velikom tiražu. Postoji jedan način naracije, jedan jezik, dijaloška praksa, situiranje priče i njen ritam koji je specifično francuski. Tu zaista inostrani scenaristi nemaju nikakve šanse pa je za njih teže, nego za crtače, da se probiju. Mora se mnogo gurati, žvakati, tupiti… da bi eventualno neki stranac dobio scenaristički posao. Koliko su ideje i zakoni nekadašnjeg francuskog ministra za kulturu Žaka Langa imale uticaja i na strip, u smislu otpora 'amerikanizaciji'?

- Reč je o mnogo dubljoj stvari nego što je to samo jedan zakon. U Francuskoj postoji iskren otpor prema toj vrsti 'globalizacije', čak instinktivan, ne samo kad je reč o umetničkim proizvodima. Naravno i tamo prolaze veliki američki filmovi, holivudska mašinerija je i tamo prisutna, ali, u principu, Francuzi su kao onaj mali Asteriks, kao malo selo protiv Rima… Koje su specifičnosti postojećih nacionalnih tržišta stripa u svetu?

- Nacionalna tržišta, francusko, belgijsko i delom švajcarsko, dakle frankofonsko, dosta komuniciraju. Ali postoje i lokalne specifičnosti. U Italiji i Španiji dobro prolaze erotski stripovi a u Francuskoj uopšte ne, mada ima i francuskih izdavača erotskog stripa. Oni vole istorijski strip, fantastiku i herojsku fantaziju. To ide najbolje. Belgijske kuće su nešto retrogradnije u grafičkim kodovima ili na primer, francuski dečji strip manje je infantilan od belgijskog. Mislim na tekstualnu ravan. Radi se o nijansama, ali to su dve zemlje gde je strip industrija najprestižnija u celom svetu. Kad pogledate američku, japansku ili italijansku produkciju, to su mali stripovi, meke korice, a u Francuskoj izdaju albume jakih korica, dobrog poveza, na masnoj hartiji, to su skupa izdanja. U Francuskoj nije čudno da vidite jednog profesora ili hirurga kako kupuje strip albume, i to sebi, ne deci! Bar dok ne nauče da posle čokolade operu ruke. Profesor filozofije na fakultetu, političar… kod njih u stanu imate zid stripova, oni su kolekcionari, tamo se to zaista tretira kao umetnost. Pre dvadesetak godina nije bilo tako. Bilo je velikih diskusija među intelektualcima dok strip nije prihvaćen kao umetnost.

Koga ste sve producirali na francuskom tržištu kad je reč o autorima sa Balkana? Kako funkcioniše francusko tržište? - Do sada sam angažovao Tomaža Laviča, Danijela Žeželja, Geru, Bradu, Dražena Kovačevića, Tiberija Beka, Bojana Kovačevića…

Svaki autor dobije akontaciju da bi mogao da radi. Iznos akontacije varira u zavisnosti od toga koliko je autor poznat kakav tiraž je projektovan… Autor dobija deset odsto od prodatog albuma. Dakle kad pokrijete ono što ste dobili unapred teku vam autorska prava. Kad autor traži veću akontaciju često mu izdavač kaže: kako više, zar ti ne veruješ u budućnost svog stripa. E, ako veruješ onda ti ne treba veći akont jer ćeš zaraditi na pravima. Distributer uzima četrdeset odsto od cene na tržištu. Mislim na one velike poput 'Ašet' koji imaju razgranatu mrežu. Zatim, prodavnice uzmu svojih trideset odsto i to je već sedamdeset odsto. Ostatkom izdavač plaća svoje ljude, amortizaciju, autore, štampariju i marketing. Crtač mora da odgovara projektu u kome će sarađivati, nije dovoljan talenat nego nekoliko godina mora da pokaže profesionalni pristup, da predaje table na vreme, to je šema. Kompjuter je izvršio uticaj na sve grane umetnosti, da li postoje crtači stripa koji ga koriste?

- Ne, za sada ih nema. Američki teoretičar Skot Meklaud upravo je izdao knjigu o budućnosti stripa gde priča o mogućnostima difuzije preko Interneta, ali zasad je to još uvek eksperiment. Kad je reč o prodaji, informacijama, bazama podataka, komunikaciji, reklami… Internet služi, ali autor strip i dalje predaje u tablama kao da predaje otkucane stranice romana. Milorad Pavlović

Nastavak na Blic...