Izvor: Politika, 16.Okt.2012, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Strah
Razvukao je usne u nešto poput osmeha a potom ih skupio u gorku grimasu ugledavši naslov sledećeg članka: „Uskoro – ljudski život 1.000 godina!”
Nije voleo jutarnja buđenja. Može se reći da ih se čak i plašio. Ona su za njega odavno prestala da znače novu šansu, pregršt mogućnosti, otvaranje prostora za nove poduhvate ili uživanje u istraživanju neistraženog. Tokom poslednjih dvadeset godina razlozi za te strahove su se, u početku nepredvidivo, a kasnije veoma predvidivo, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ali neukrotivo, gomilali i taložili u svakoj pori njegovog bića.
Pre nego što je, po ni sam ne zna koji put, izgubio posao, razlozi za strah od buđenja tokom radne nedelje bili su: strah od otkaza i gubljenja tla pod nogama, strah od sopstvene nemoći da kao stub porodice izdrži teret i obezbedi dostojanstven život, strah od trajne neizvesnosti... Nakon poslednjeg otpuštanja njegov strah je prerastao u strah od pristajanja na pravljenje suštinskih kompromisa i večito priklanjanje pobedničkim političkim strukturama, na podilaženje nadređenima, na prihvatanje čitavog arsenala novih moralnih vrednosti koje se svakodnevno beskrupulozno nameću...
Izašao je na ulicu. Trotoari su bili prekriveni prerano opalim lišćem koje je poprimilo oker boju još tokom sušnog leta. Dovukao se do berberske radnje, seo na stolicu i sa stola uzeo primerak dnevnih novina. Novinske stranice bile su zatrpane pompeznim naslovima o raznoraznim pretpostavkama, tvrdnjama, nagoveštajima, najavama, optužbama, rehabilitacijama, brukama, demantima, nestašicama, poskupljenjima, uvozima, korupcijama, pravdanjima, bahatostima, pljačkama, bankrotima, štrajkovima, mogućim ponovljenim izborima, odobravanjima ili zabranama, toleranciji ili pragu izdržljivosti, slobodi izražavanja ili, pak, anarhiji, golim ženskim i muškim zadnjicama... o brojnim saobraćajnim nesrećama, nasilju, ubistvima i samoubistvima.
U donjem uglu jedne stranice stajao je, gotovo neprimetno, natpis: „Vladimir Jovanović – o stanju u Srbiji 1866. godine: Srbija se guši u bedi zbog beskarakterne birokratije, zbog demoralizovane inteligencije, zbog bezdušne popovštine, zbog majmunskih civilizatora i zbog razmetljive golotinje”.
Razvukao je usne u nešto poput osmeha a potom ih skupio u gorku grimasu ugledavši naslov sledećeg članka: „Uskoro – ljudski život 1.000 godina!” Obrve su mu se naglo oborile i snažno pogurale kapke preko očiju zamračivši mu pogled. Kroz zavesu od trepavica uspeo je da nazre početak ove, za njega, očito zastrašujuće vesti: „Američki naučnik Obri de Grej tvrdi da će ljudski životni vek uskoro drastično da se produži, te da nije daleko dan kada će on moći da dostigne čak 1.000 godina!”.
Naglo je zaklopio novine. Osetio je jeziv bol u potiljku dok su mu se stopala i ruke rapidno ledile. U glavi mu se zakovitlao olujni vetar pitanja i zaključaka:
– Hiljadu godina?! Kako?! Zašto?! Nemoguće?! Zašto za mog života?!
– Kako taj „vajni naučnik” misli da mogu da izdržim hiljadu godina boreći se sa problemima koji se očigledno beskonačno ponavljaju i ne menjaju kroz istoriju?!
– Pošto sad imam četrdeset devet godina da li to znači da će narednih devet stotina pedeset i jednu moj život ovako isto da izgleda?!
– Zar ću devet stotina pedeset i jednu godinu morati da rmbačim k’o magarac za bedni cvonjak, izdržavam monetarne udare i inflaciona survavanja, trpim izrabljivanja, lažna obećanja, vraćam rate za kredite, vrtim u krug pozajmice, iznajmljujem stan, izlazim na izbore, gubim i tražim posao, gledam političke kampanje, trvenja, očajavam zbog neizvesne budućnosti dece, prolazim kroz ratove, sankcije, recesije, unije, secesije, iseljavam se iz zemlje, vraćam u zemlju, odlazim u zbeg, počinjem sve iznova... i tako naizmenično narednih devet stotina pedeset i jednu godinu?!
– U slučaju da će život zaista trajati toliko, nameće se pitanje u kojoj godini onda nastupa penzija i ko o tome odlučuje? Šta će biti ukoliko se do tada državni penzioni fond ukine ili raspadne, neko ga opljačka ili proneveri stotinama godina uplaćivano penziono osiguranje?
– Misli li iko od tih svetskih naučnika o posledicama hiljadugodišnjeg života u ovako ustrojenom svetu i poretku, ili su u sprezi sa moćnicima obezbedili svojim zadnjicama hiljadugodišnji život na visokoj nozi?
– I još, da li će onda osuđenici za teška dela nakon odslužene višedecenijske kazne imati na raspolaganju stotine godina za nov kriminal, nasilja i ubistva, ili će im se kazne proporcionalno novom životnom veku preinačiti?
– Ajde, ustaj iz kreveta, vreme je za buđenje! – začuo se glas koji ga je trgnuo iz sna. Promolio je glavu ispod perjanog jorgana, držeći prstima čvrsto njegove ivice. – Šta si se uprpio! Nema kukanja! Diži se i idi da tražiš posao! Nemoj da gubiš vreme! Ponašaš se, bre, k’o da ćeš živeti hiljadu godina!
www.ivanamihic.com
Ivana Mihić
objavljeno: 16.10.2012.
