Izvor: Politika, 22.Dec.2011, 23:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sricanje razlika
Rad sa ovom decom zahteva više vremena i truda za pripremu, uz umeće korišćenja nestandardnih vanškolskih znanja
Prema različitim izvorima, više od dve trećine od onog broja učenika romske nacionalnosti koji su upisali prvi razred osnovne škole ne završi osmi razred. Ovako veliki procenat romske dece isključene iz sistema obrazovanja posledica je brojnih prepreka koje im otežavaju ili u potpunosti onemogućavaju završavanje obaveznog osnovnog obrazovanja. Pored života >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ispod granice siromaštva, izloženosti diskriminaciji, segregaciji u školama za obrazovanje odraslih i specijalnim školama, prepreku čini i neprilagođenost nastave većini romskih učenika tokom osnovnog školovanja.
Jedan od razloga zbog kojih učitelji ne prilagođavaju nastavu u dovoljnoj meri jei u tomešto oni tokom inicijalnih studija nisu pripremani za rad sa decom iz marginalizovanih i osetljivih društvenih grupa. Programi obrazovanja učitelja stvarani su u vreme kada je osnovna pretpostavka realizacije nastave bila da će učitelj podučavati homogenu grupu učenika, odnosno da će njegovi đaci biti ujednačeni po predznanjima, sposobnostima, pripremljenosti za školu, poznavanju jezika na kome se izvodi nastava itd. Međutim, odeljenja postaju sve heterogenija – u poslednjih pet godina broj romske dece u prvom razredu je porastao za 25 odsto. Većina njih je nepripremljena za učenje školskog gradiva jer nije pohađala vrtiće niti bila uključena u pripremni predškolski program, slabo ili nimalo ne poznaje srpski jezik, često izostaje sa nastave itd.
Učenici koji zbog ovih, kao i drugih razloga, doživljavaju teškoće u učenju i socijalnom uključivanju učiteljima predstavljaju opterećenje. Rad sa ovom decom zahteva više vremena i truda za pripremu, uz umeće korišćenja nestandardnih vanškolskih znanja i iskustava, kao i interakcije između svih učenika u razredu.Pored toga, inicijalne studije učiteljima još uvek na većini fakulteta ne pružaju znanja, veštine i stavove potrebne za suočavanje sa ovom vrstom izazova u nastavi. Zbog toga oni često iskreno veruju da je podučavanje romskih učenika uzaludan posao, kao i da su drugi odgovorni za (ne)uspeh ove dece u školi: njihoviroditelji, pedagoški asistenti, stručnjaci drugih profila.
Unapređenje postojećeg stanja treba obezbediti izmenama u programima inicijalnog obrazovanja učitelja, i to sticanjemkompetencija učitelja za inkluzivno obrazovanje koje se određuje kao kvalitetnoobrazovanjezasve, a ostvaruje se eliminisanjem svih formi diskriminacije. Prvi korak u tom pravcuje da fakulteti upotpune svoje studijske programe:prihvatanjemodgovornosti učitelja za učenje i podučavanje svakog učenika u odeljenju; primenomindividualizovanog pristupa učenju i prilagođavanjem strategija podučavanja potrebama svakog učenika; razumevanjempojma različitosti i poštovanjemindividualnih razlika među učenicima; razumevanjemfaktora koji utiču na socijalnu inkluziju i socijalnu isključenost.
Razvijanje pomenutihkompetencija na inicijalnim studijama podrazumeva dobro osmišljenu stručnu praksu. Studenti ne uče samo primenjivanjem teorije, već kroz konkretan i neposredan rad na rešavanju problemskih situacija u realnom školskom životu, uz raspravuo tome šta su doživeli ipostigli. Delotvorne strategijeza stručnu praksu su upućivanje studenata na pružanje podrške romskim učenicima u učenju, na interakciju i direktne kontakte sa romskim porodicama, kao i na volonterskirad. Iskustvenim učenjem, studenti mogu da steknu uvid da svako dete može da uči ako mu se prilagodenačin rada i zahtevi bez snižavanja očekivanja. Istovremeno, stiču samopouzdanje u radu, jer su svesni da kada dobro poznaju svoje učenike i imaju dobar interpersonalni odnos sa njima.
Za promene u programima obrazovanja učitelja nužan je zajednički stav i odluka nastavnika fakulteta da će učiniti najviše što mogu kako bi budući učitelji optimalno radili sa marginalizovanom decom iosigurali njihovu socijalnu inkluziju. Iako učitelji ne mogu da promene obuhvat romskih učenika u prvom razredu, oni mogu bitno da utiču na povećanje broja onih koji u školi ostaju do završetka osnovnog obrazovanja. Stoga je ulogaučiteljskih i pedagoških fakulteta nezaobilazna u adekvatnoj pripremi budućih učitelja za rad u inkluzivnim školama.
*Docent na Pedagoškom fakultetu u Jagodini, Univerzitet u Kragujevcu
Sunčica Macura
objavljeno: 23.12.2011
