Izvor: Politika, 25.Jun.2015, 22:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbi vole hevi-metal
Muzika benda „Džudas prist” je vanvremenska, o čemu najbolje svedoči činjenica da i posle 40 godina bend i dalje svira širom sveta, kaže gitarista Riči Fokner
Posle četiri godine ovdašnja publika ponovo je u prilici da na delu vidi „bogove metala”, kako najčešće nazivaju britanski sastav „Džudas prist”. Slavni bend, predvođen Robom Halfordom, sviraće 29. juna u Kombank areni, u okviru ovogodišnjeg „Belgrejd koling” festivala, na kome će dan kasnije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nastupiti američki sastav „Toto”.
„Džudas prist”, koji je osnovan u Birmingemu 1969, i nazvan po pesmi Boba Dilana, nastupiće u Beogradu u okviru svetske turneje, na kojoj predstavlja 17. studijski album „Redeemer of Souls”. Gitarista benda Riči Fokner, koji se, zamenivši Kej Kej Dauninga, bendu pridružio pre prošlog beogradskog koncerta ističe u intervjuu za „Politiku” da je srpska publika veoma strastvena:
– Hevi-metal je ne samo živ u Srbiji već ga obožavaju, što je sjajno. Zato jedva čekamo da dođemo opet i da se zabavimo sa našim obožavaocima. Naši koncerti su, kao i uvek, glasni, sa vrhunskim vizuelnim efektima, zvukom, nezamislivi bez kožne ikonografije i motora na sceni.
Fokneru je 2011. stigao poziv da se priključi bendu uz koji je odrastao. Smatra da je važno to što je bio fan grupe, jer je znao koju odgovornost nosi pozicija gitariste u „Džudas pristu”:
– Oni su bili moji heroji, a kada sam zasvirao sa njima, postali su mi još veći heroji. Odmah su od mene očekivali ideje, šta bismo mogli da promenimo. Lepo je znati da bend koji postoji 40 godina mari toliko za ono što radi. Zahvaljujući njima, obrazujem se svaki dan – kaže Fokner, priznajući da mu je bilo izazovno da u bendu zameni koosnivača i gitaristu Dauninga, ali sa druge strane i ostvarenje sna.
Ostali članovi benda, koji su tridesetak godina stariji od njega, nazvali su ga malim čudom, konstatujući da je uneo u bend svežu krv:
– Veoma je lepo od njih što tako govore. Ali, mislim da oni sebi moraju da odaju ogromno priznanje, jer su na sceni već četiri decenije i još su strastveni spram muzike.
Iako je prethodna svetska turneja „Epitaf” bila označena kao poslednji pohod na svet sastava „Džudas prist”, članovi britanskog benda su se ipak predomislili i ponovo krenuli na put:
– Bilo je priče da će malo da spuste loptu, međutim dali su mi do znanja da neće odustati od koncerata i da sam tu da ih guram napred. I to funkcioniše. Prošle godine objavili smo novi album, krenuli na turneju, a nadamo se i novoj ploči u budućnosti. Pozitivna energija je prevladala, i dok god „Džudas prist” objavljuju novu muziku i imaju sjajne koncerte, ne vidim razlog za stajanje.
Fokner, koji je slušajući „Džudas prist” učio kako se pravi muzika, prilikom stvaranja novog albuma „Redeemer of Souls” prvi put je bio deo kreativnog procesa:
– I kada sam ušao u studio sa članovima benda, bio je to proces iz kog je bujala kreativnost. Album je debitovao na šestom mestu „Bilborodove” liste, što je ogromno priznanje. Meni je ovaj album posebno drag, iako je reč o subjektivnom doživljaju. Ali, dok god album ima onu „Džudas prist” esenciju, ne može da omane.
Prošle godine „Džudas prist” su proslavili četiri decenije od izlaska debi albuma „Rocka Rolla”. Po Fokneru, mnogo je dostignuća ovog benda u proteklim godinama:
– Muzika je vanvremenska, o čemu najbolje svedoči činjenica da i danas, posle 40 godina, „Džudas prist” i dalje sviraju širom sveta. Drugo, bend je uvek bio jedinstven, unikatan, nikada se ne pokoravajući trendovima ili tradicionalnim muzičkim formama, ne mareći šta drugi kažu, već gurajući svoje, a pri tom radeći najbolje. Svako treba da skine kapu bendu koji je i posle toliko vremena snažan, jedinstven i koji i danas pomera granice u hevi-metalu.
Srpski specijaliteti tek posle svirki
„Džudas prist” i „Toto” nastupiće na velelepnoj bini uz najsavremenije ozvučenje. Članovi sastava „Džudas prist” su u svojoj listi zahteva (rajderu) naglasili da su veoma glasan bend, zamolivši organizatore da ih „ne utišavaju”. Potrebne su im samo čiste i komforne garderobe, dok je za članove sastava „Toto” neophodno napraviti ambijentalnu atmosferu. I jedni i drugi ne mogu bez kvalitetnih vina i piva, sokova, vode... Ali, dok muzičari iz „Džudas prist” preferiraju meso, švajcarske sireve i engleske mafine, „Toto” traži hranu organskog porekla. Neće odbiti ni srpske specijalitete, ali tek nakon koncerata.
