Izvor: Vostok.rs, 24.Apr.2014, 09:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sovjetski piloti i avijacija za oslobođenje Jugoslavije
24.04.2014. - Jugosloveni su nas nazivali „starijom braćom“
Poslednjih dana aprila u ruskim gradovima u punom jeku je priprema za jedan od najvažnijih praznika u našoj zemlji – 9. maj, Dan pobede nad fašističkom Nemačkom. U novinama i časopisima, na radiju i televiziji tih dana pojavljuje se mnogo intervjua sa veteranim ovog rata, sećanja na događaje i ljude tog doba.
Kakva šteta što očevidaca, tim pre aktivnih učesnika Drugog svetskog rata svake godine >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << ostaje sve manje. Time su vrednija njihova sećanja, knjige koje su napisali neposredni učesnici bitaka.
Autor knjige "Oni su branili Domovinu", Jevgenija Grišina, niz godina je sakupljala sećanja svojih saboraca i komandira 10. gardijske jurišne vazduhoplovne Voronješko-Kijevske divizije. Komandovao je divzijom Heroj Sovjetskog Saveza i Narodni heroj Jugoslavije Andrej Vitruk. I sama Jevgenija imala je prilike da ratuje na teritoriji Jugoslavije.
Ona je otišla na front sa treće godine moskovskog Energetskog instituta. Završivši kurseve mlađih vazduhoplovnih stručnjaka, postala je majstor za avionsko naoružanje. Možete da zamislite kako nežne devojačke ruke vešaju na bombarder teške bombe, raketne granate! To je bio ne samo težak, već i vrlo opasan posao.
A u oktobru 44. godine divizija u kojoj je devojka ratovala dobila je naredbu da se prebaci u Jugoslaviju.
Prvi jugoslovenski grad na našem putu bio je Vršac, koji se nalazi u podnožju brda Vršačka Kula nedaleko od rumunske granice, seća se Jevgenija Grišina. Sovjetski vojnici zajedno sa jugoslovenskim partizanima su razbili nemački garnizon u gradu Vršac i oslobodili ga nedelju dana pre našeg dolaska. Kako su nas toplo dočekali stanovnici grada! Zdravo drugari! Zdravo braćo! Hvala! – čuli smo prilikom susreta.
Uoči 20. oktobra 1944. godine za nas je počelo vatreno borbeno vreme – čitamo dalje knjigu Jevgenije Grišine. Oni su branili Domovinu. Leteli smo iznad Beograda, uništavali artiljerijske položaje fašista, koncentraciju neprijateljskih tenkova. A 20. oktobra 1944. godine zajedničkim dejstvima 3. Ukrajinskog fronta i Narodno-oslobodilačke armije Jugoslavije bio je oslobođen grad Beograd.
Ubrzo posle toga po Titovoj naredbi iz jugoslovenskih brigada bili su opozvani letačko-tehnički sastavi i upućeni na dodatnu obuku u diviziju Andreja Vitruka, u kojoj je ratovala sama Jevgenija Grišina.
Sećam se, da su jugoslovenski piloti bili uglavnom stariji ljudi i kako se kaže, iskusni. Oni su brzo osvojili našu letačku tehniku i ubrzo zajedno sa našim pilotima, krilo uz krilo, leteli na bojeve zadatke.
Piloti-instruktori divizije Vitruka morali su da izvrše dvostruko težak zadatak. bilo je dana kada je broj bojevih letova dostizao 200. I posle toga trebalo je držati obuku. Sovjetski piloti su se šalili: treba utvrditi šta smo mi – borbeni odred ili školska ustanova? Ali svi su shvatali da oni sada pripremaju vazduhoplovne kadrove za Jugoslaviju. Udari po neprijatelju u završnoj etapi rata zahtevali su od pilota najveću napetost i odličnu bojevu veštinu.
Gledajući vazdušnu bitku koju je vodio jedan od jugoslovenskih pilota sa nemačkim asovima, komandir divizije Andrej Vitruk je primetio nesigurnost koja se pojavila na trenutak u dejstvima njegovog „učenika“. Kasnija brižljiva provera jugoslovenskih pilota je zabrinula Vitruka. Postalo je jasno da neke posade koje su želele da što pre krenu u boj bile su veoma obuzete efektnim, ali ne uvek proračunatim napadima. Usledio je ozbiljan razgovor sa instruktorima i sa učenicima. Iz greške jednog pilota bila je izvučena velika pouka za sve. Vitrukova deviza je bila: ne dopustiti ni najmanju grešku, jer iz male se rađa velika.
Trenazni UIL-2 sa duplim komandama sprema se da na prvi let ponese jugoslovenskog pilota, centar za preobuku Zemun, decembar 1944. godine. Na osnovu Sporazuma o koordinaciji dejstva NOVJ i Crvene armije, postignutog 21. septembra 1944. godine u Moskvi, predviđeno je, osim ostalog, da se NOVJ-u dodele dve vazduhoplovne divizije : jedne jurišne i jedne lovačke. Ugovor o ustupanju tih jedinica potpisan je 15. novembra u Beogradu, i prema njemu, iz sastava 10. gardijske jurišne divizije primljena su 122 borbena jurišna aviona Il-2 i tri trenažna UIl-2 sa duplim komandama. Da bi se korišćenje aviona i njihova borbena upotreba što efikasnije savladali primenjeno je oprobano iskustvo iz Prvog svetskog rata u formiranju srpskog vazduhoplovstva preko sastava francuske avijatike. Preuzimanje jedinica teklo je paralelno sa obukom i borbenim dejstvima, pa su tako iste avione Il-2 jednovremeno koristili ruski jurišni pukovi i novoformirani jugoslovenski, koji su objedinjeni pod 42. vazduhoplovnom jurišnom divizijom.
Prikupljanje i razmeštaj tehničkog i drugog neletačkog sastava po jurišnim pukovima izvedeni su u prvoj polovini decembra 1944. godine. U tim pukovima započeli su i kursevi za osposobljavanje vazdušnih strelaca. Obuku su prošla 122 strelca, a samo četvorica je nisu položili. Već krajem februara 1945. godine oni su uključeni u prve borbene zadatke.
Za obuku naših pilota, koji do tada nisu leteli na Il-2, početkom decembra 1944. formiran je centar za preobuku pod komandom kapetana Milutina Grozdanovića. Bazirao je u Zemunu do 25. marta 1945. a od tada do rasformiranja, početkom maja, na aerodromu kod mesta Nadalj. U periodu od 10. decembra 1944. do 5. maja 1945., u njemu su održana tri kursa za preobuku i borbenu obuku na Il-2. Do rasformiranja centra preobuku je završio 131 pilot.
Sada smo se setili ove epozide kako bismo još jednom podsetili, podvulačim, da je bratstvo naših naroda ojačano ne samo uspesima i pobedama u ratu, već i svakodnevnim marljivim radom. Za svega pola godine vazduhoplovna grupa Andreja Vitruka je pripremila oko 4000 vazduhoplovnih stručnjaka, komanda grupe pomogla je Jugoslovenima da formiraju upravu vazduhoplovnog korpusa. Bilo je obnovljeno 14 i izgrađena 24 aerodroma.
Jugosloveni su nas nazivali „starijom braćom“. Naravno, to je laskalo. Ali nikada nismo zaboravljali na odgovornost pred našim slovenskim prijateljima ni na dug – svim snagama da im pomognemo da oslobode Balkan od fašizma. I sovjetski piloti nisu štedeli svoje živote.
Desilo se to krajem 1945. godine, čitamo iz knjige Jevgenije Grišine "Oni su branili Domovinu".
Sovjetski jurišnik Il-2 pojavio se na nebu Jugoslavije u jesen 1944, a od januara 1945. jugoslovenski piloti započeli su na njemu svoj borbeni put. Tokom desetogodišnje upotrebu u jugoslovenskom vazduhoplovstvu korišćeno je više od 260 borbenih Il-2 i 36 trenažnih UIl-2, čime je Jugoslavija bila najveći korisnik tih aviona posle SSSR-a. Ukupan nalet tokom službe na Il-2 iznosio je 39.000 sati.
Dan je bio tmuran, ali dobijena je naredba da se hitno uzleti. Vodič, heroj Sovjetskog Saveza Ivan Alimkin, zajedno sa vazdušnim strelcem garde, starijim poručnikom Anisimovom prešli su liniju fronta u brišućem letu i leteli po pozadini fašista na maloj visini, osmatrali, fiksirali i gde je bilo moguće gađali grupacije neprijateljske tehnike. Posada se već vraćala nazad kada je Alimkin odjednom video krupno kalibarsko protivavionsko oruđe fašista. Rešio je da ga uništi. Preko radija je naredio pilotu Sergejevu da se vrati kući i da raportira o rezultatima izviđanja. A sam, uzevši visinu, preveo je avion u pikirajući let i počeo da gađa oruđe. Ali Nemci su otvorili vatru. Jedna od ognjenih trasa je probila motor aviona u kojem je bio Alimkin. Neprijateljsko oruđe je bilo uništeno. Ali i naš avion nije izašao iz pikirajućeg leta.
Poginulog pilota i strelca sahranili su u selu Bački Brestovac, gde je u to vreme bila bazirana divizija Viruka. Moguće da i danas nedaleko od centralnog trga može da se vidi obelisk kojim je obeležen grob heroja.
Naš narod čuva večito sećanje na heroje pilote koji su pali u borbi za slobodu i nezavisnost naše zemlje, – govorilo se u telegramu vlade ministarstva narodne odbrane Jugoslavije, kada je divizija Andreja Vitruka napuštala Jugoslaviju, ostavivši na poklon jugoslovenskoj armiji oko 250 bojevih aviona, drugu tehniku i naoružanje, gardisti vazduhoplovne grupe na čelu sa svojim komandirom generalom Vitrukom transportnim avionima su se vraćali kući. Svečan je bio ispraćaj vojnika pobednika.
Likovali su sovjetski ljudi, dočekujući odvažne gardiste u domovini.
Jelena Jegorova,
Izvor: Glas Rusije
.jpg)
