Izvor: Vostok.rs, 19.Okt.2014, 08:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Smisao i zadaci sankcija: iskustvo Balkana
19.10.2014. -
Sankcije su se koristile u svetskoj istoriji odavno, pre svega, u vidu blokade određenih gradova, morskih luka još u srednjem veku, kao sredstvo prinude kako bi se prihvatili uslovi neprijatelja ili ograničili uslovine trgovine.
One su nosile lokalni i kratkoročni karakter. U široku upotrebu sankcije su ušle tek u 20. veku - Rodezija, JAR, Kuba, socijalističke države (strateške robe i tehnologije).
90-tih godina prošlog veka, sudeći po svemu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << sankcije postaju važan instrument kako pojedinih država, tako i međunarodnih organizacija. Prema stanju od 12.avgusta 2009.godine, Savet bezbednosti UN je sankcije primenio 19 puta, konkretno protiv Iraka, Jugoslavije, Sudana. Ovo savremeno „mirno“ oružje prvenstveno koriste SAD: sankcije su postale široko primenjivani instrument spoljne politike Vašingtona. Tokom hladnog rata SAD su primenile sankcije 54 puta, a posle 1993,godine 61 put.
Da li su sankcije efikasne? Primer Jugoslavije u tom smislu je veoma indikativan, obzirom da su tada sankcije dugo trajale, bile su primenjene na mnogo oblasti i bile su oštre. Savet bezbednosti UN je Saveznoj Republici Jugoslaviji uveo sankcije 30.maja 1992.godine (rezolucija 757). One su uključivale embargo na isporuke oružja, zamrazavanje finansijske pomoći, potpuni trgovački embargo, prestanak svih vidova finansijske pomoći, celokupan avioprevoz, prestanak naučne, kulturne, tehničke i sportske saradnje. Državama članicama UN bilo su zabranjene trgovačke operacije sa SRJ, korišćenje jugoslovneksih monetarnih fondova preko granice, došlo je do smanjenja sastava jugoslovenskih diplomatskih predstavništava. Kasnije je bio zabranjen tranzit važnih sirovina i proizvoda kroz Jugoslaviju. Od aprila 1993. godine, prema rezoluciji 820 SB UN, potpuno je bio obustavljen prevoz roba Dunavom. Za vezu sa spoljnim svetom Jugoslavija je mogla da koristi samo telefon i poštu (a i tu se neke pošiljke nisu primale, a za pisma je postojao niz ograničenja). Mere ekonomske blokade su dovele u pitanje realizaciju osnovnih ljudskih prava i sloboda, obzirom na veoma teške uslove života po stanovnoštvo SRJ.
Kakvi su bili ciljevi ovako oštrih sankcija? Nema sumnje, da je glavni cilj bio da se ekonomija Jugoslavije podrije, da se nastavi drobljenje federacije, da se ona natera na donošenje odluka koje su nametale SAD, da se narod postavi u takve nepodnošljive uslove života, kako bi se sam podigao na bunt i zbacio vlast.
Ipak, upravo ovako teška blokada, iako jeste imala katastrofalsne posledice za ekonomiju države, nije uspela da slomi narod, vlast, da razruši federaciju. Direktna šteta od sankcija tokom svega jedne godine njihove primene procenjena je na 10 milijardi dolara, a za tri godine 45 milijardi dolara. Nacionalni dohodak po glavi stanovnika Jugoslavije se približavao nivuo slabo razvijenih država Azije i Afrike. Sa radom su prestale ili prešle na minimalni režim rada mnoge kompanije, tačnije hiljade njih, a više od 900 hiljada radnika je bilo poslato na prinudni odmor. Broj nezaposlenih je rastao. U periodu od 1992.-93. godine iz zemlje je otišlo mnogo visoko-obrazovanih, mladih ljudi. Obzirom na visoku inflaciju, srednja plata je bila manja od 6 dolara. Posebno je teška bila 1992.godina i početak 1993.godine. Tempo rasta inflacije se brojao minutama: 1992.godine, inflacija je iznosila 19810,2%. Selo je faktički postalo odvojeno od grada, obzirom da nije bilo benzina, kako bi se roba prevezla na pijace. Ali, upravo jako selo je spasilo državu od gladi. Sankcije Saveta bezbednosti UN posebno su teško udarile na status dece, trudnica i starih ljudi. Funkcionisanje zdravstvenog sistema SRJ je u mnogome zavisilo od uvoza lekova, sirovina za proizvodnju, medicinskog i sanitarnog materijala, opreme. Posledice sankcija najviše su se odrazile na zdravlje nacije, obzirom da se povećao broj umrlih i obolelih, da je došlo do povećanja broja psihičih bolesnika. Sankcije su se odrazile na fizički razvoj dece i omladine, što je moglo da ostavi traga na biološki potencijal mnogih narednih pokoljenja.Sankcije, uvedene protiv Jugoslavije, najteže su tokom cele istorije postojanja UN. Ni jedna država nije bila podrvgnuta totalnoj političkoj i ekonomskoj izolaciji kao Jugoslavija. Pri tome, ova izolacija je nosila najpre politički karakter: svi uslovi koje je SB UN stavio pred SRJ, faktički su odmah bili ispunjeni. Ipak, sankcije nisu bile ukinute, što dokazuje da su one posredno bile razlog za izolaciju Srbije i na događaje u vezi sa raspadom SFRJ. Ipak, ove sankcije nisu postigle svoj glavni cilj- smenu Miloševića. U tom smislu nije pomoglo ni bombardovanje Jugoslavije 1999.godine, koje je trajalo 78 dana. Naprotiv, narod i politčke partije su bile ujedinjene. Kako bi ipak srušile vlast u Jugoslaviji, SAD su 2000.godine razradile novu operaciju, koja je bila početak šarenih revolucija koje su usledile.
Na taj način, sankcije pod pritiskom SAD se ne uvode kako bi bili rešeni problemi ili kako bi konflikt bio sprečen. One postaju intrument pritiska na državu, kako bi je oslabili. Ali, u današnjem svetu, uz ozbiljnu ekonomsku i političku zavisnost evropskih procesa i uz odsustvo straha od snage jedne države, one će teško udariti po čitavoj Evropi.
dr Vera Žerdeva,
Izvor: Glas Rusije
.jpg)
