Izvor: Politika, 09.Avg.2012, 23:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sistem sputava i one koji dobro rade
Godinama unazad naši ministri samo govore o reformama, a stanje u oblastima kojima oni rukovode sve je gore
Nema sumnje da je od svih spornih aspekata reforme pravosuđa najsporniji onaj koji se odnosi na reizbor sudija. Posle odluke o reizboru rekao sam da je to šamar pravosuđu, tačnije dva šamara – jer dobili smo listu izabranih (pozitivnu listu) i listu neizabranih (negativnu). Mada neizabrani nisu bili nalisti, oni nisu bili nigde. Što je apsurdno jer ipak su to sudije, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << državni službenici i funkcioneri sa stažom od po nekoliko godina ili decenija. Ja sam to shvatio kao gest političke vlasti prema pravosuđu – da se pokaže ko je ko.
Kao što je poznato, odlukom Ustavnog suda deo reforme koji se odnosi na reizbor sudija je poništen, a možemo očekivati na osnovu onoga što je rekao novi ministar pravde da će mreža sudova takođe biti promenjena. Naročito se to odnosi na bivše opštinske, a sada osnovne sudove.
Treba reći i to da je građanstvo u velikoj meri pre ovih reformi bilo nezadovoljno pravosuđem. Tom nezadovoljstvu je, po mom mišljenju, uveliko doprinela politička vlast, to jest narodna skupština, koja tri ili četiri godine nije izabrala nijednog sudiju. Broj sudija se smanjivao, broj predmeta rastao, efikasnost je bila sve slabija, i nezadovoljstvo je logično. To ne znači da među sudijama nema nekvalitetnih, pa i onih kojima nije mesto u sudu, ida nema potrebe i za mnoge druge promene. Ali dobri poznavaoci pravosuđa uvek su upozoravali da je reč o suviše komplikovanom pa i tromom mehanizmu da bi promene mogle da budu ostvarene preko noći, bez ozbiljnih priprema i analiza.
Sad se očekuje da Ministarstvo pravde i Visoki savet sudstva (naravno u novom sastavu) donesu odluke o vraćanju na posao neizabranihsudija. Povratakdela neizabranih sudija u sudove ne znači da smo se vratili na početak i da reforme u pravosuđu nisu potrebne. Međutim, potrebne su promene nabolje, a ne da to budu ,,reforme radi reformi”, što je kod nas često slučaj. Godinama naši ministri samo govore o reformama, a stanje u oblastima kojima oni rukovode sve je gore. Bilo bi krajnje razumno da novi ministar prihvati već gotove predloge Društva sudija, iza kojih stoji i veliko znanje i veliki trud, posebno predsednika društva, sudije Dragane Boljević.
Ipak, ostaje utisak o sporom radu sudova. Ovde treba reći da je sastavni deo naših takozvanih reformi često i nepromišljenomenjanje propisa, kao rezultat njihovog navodnogprilagođavanja evropskim.To se posebno odnosi na procesne zakone koji su osnovni alat sudije, a poslednjih godina su toliko menjani da su rad sudova samo usporavali, bez vidljive koristi za stranke. I Visoki savet sudstva je institucija formirana po ugledu na evropske, a videli smo kako to izgleda u praksi.
S druge strane, očigledno je da kod nas ima sudija koji ne rade dobro. Tako je bilo i pre ovih reformi. A još pre 5. oktobra postojali su posebni pravosudni organi (na primer Veliko personalno veće) koji su vodili neku vrstu disciplinskog postupka protiv sudija koji su na bilo koji način izneverili ovu funkciju. U vezi s tim je i stav Društva sudija da je nedopustivo da sudija, samim tim što je izabran, treba da ostane na istom mestu do penzije, bez obzira na to kako radi. Verovatno ova mogućnost vođenja disciplinskog postupka nije dovoljno korišćena i verovatno bi trebalo tome prilagoditi propise da bi lakše bio vođen postupak protiv sudija koji greše uključujući, u krajnjem, i njihovo razrešenje. Ali mislim da ne treba stavljati znak jednakosti između nekvalitetnog ilinedostojnog sudije, koji će biti uklonjen s funkcije, i neefikasnog i nekvalitetnog sudstva. Jer ako bi i bilo razrešeno 50 ili 100 nedostojnih sudija, to ne znači da bi pravosuđe postalo bolje. Bolji uslovi za rad zavise i od broja sudija i saradnika, od mreže sudova, i kvaliteta propisa. Nije, dakle, problem u nekoliko pojedinaca koji loše rade nego u sistemu koji otežava rad i onih koji dobro rade.
*Sudija Privrednog apelacionog suda
Goran Savić
objavljeno: 10.09.2012
