Izvor: Politika, 04.Nov.2012, 11:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sendi oduvala istinu
Tek posle skoro nedelju dana otkad je uragan „Sendi” protutnjao Karibima, katastrofalna razaranja i ukupno 70 poginulih na Haitiju, Kubi, Bahamima, Portoriku, Dominikanskoj Republici i Jamajci stigli su na iole primetno mesto u svetskoj štampi i vodećim TV kanalima i internet portalima.
Ali, ni sada fotografije i vesti o više od 18.000 porodica na Haitiju koji su izmešteni i žive u šatorima nisu uspele da se probiju na naslovne strane vodećih listova. Istih onih koji su na naslovnicama >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << obeležili i dok se „Sendi” tek približavala istočnoj obali SAD.
Iako je svaka katastrofa dovoljno značajna da bude vest, u zapadnim medijima i dalje važi doskočica iz američkih redakcija da je „jedan poginuli vatrogasac u Bruklinu vredan kao pet engleskih bobija, koji su vredni kao 50 Arapa, koji su vredni kao 500 Afrikanaca”.
Slično nepisano pravilo važi i u medijima u Velikoj Britaniji gde „stotinu Pakistanaca koji se survaju u autobusu sa planine čine manju priču od tri Engleza koji se dave u Temzi”.
U skladu s tim ne bi trebalo da čudi da u četvrtak ujutru, kada su svi mediji brujali o tada 55 žrtava u SAD, malo ko je znao da su na Haitiju poginule 52 osobe, na Kubi 11, na Bahamima, Portoriku i Dominikanskoj Republici po dve, a Jamajci jedna osoba.
Iako je tada, u poređenju sa brojem stanovnika, na Bahamima i Haitiju procentualno poginulo 30 puta više ljudi nego u SAD, malo ko je mario za to.
Oni koji su i marili uglavnom su bili na društvenim mrežama i nemali broj njih je zapravo koristio priliku da ispolji svoj antiamerikanizam. Tako nije bilo neuobičajeno da se vide komentari svojevrsnog naslađivanja činjenicom da se najjača ekonomska sila sveta suočava sa superolujom.
I zapadni mediji i antiamerički nastrojeni blogeri uspešno su zaboravili žrtve koje su im „manje bliske”. Dok su jedni zaboravili pola miliona žitelja kubanskog grada Santjaga koji su više od nedelju dana bez struje, drugi su se sprdali sa građanima Njujorka koji su se takođe suočili sa nestašicom struje.
Međutim, to nije jedina istina čiji deo je iz vodećih svetskih medija oduvala „Sendi”. Primetno je da etablirani TV kanali, naročito američki, uragan i potonju superoluju uopšte nisu stavljali u kontekst globalnog zagrevanja.Iako nema dokaza da isključivo globalno zagrevanje izaziva ove prirodne nepogode, brojni eksperti za klimu ističu da globalno zagrevanje i te kako utiče na intenzitet i učestalost uragana.
Američki mediji su u dvadesetčetvoročasovnom praćenju „Sendi” prosto izostavili ovaj deo priče. Štaviše, samo su pojedini eksperti primetili da je ovo prvi put od 1984. godine da ni u
jednoj od tri predizborne predsedničke debate nije pomenuta tema klimatskih promena, iako je čak i Pentagon naveo globalno zagrevanje kao jednu od pretnji američkoj bezbednosti.
To očigledno nije bila tema, jer oba kandidata nisu „jaki” na tom polju – Mit Romni uopšte ne priznaje postojanje globalnog zagrevanja, a Barak Obama je malo toga učinio uprkos velikim obećanjima.
Deluje sarkastično kada se porede snimci katastrofalnih posledica superoluje koja je protutnjala istočnom obalom SAD sa snimcima republikanske konvencije održane pre nekoliko nedelja u Tampi na Floridi.
S jedne strane, poginuli i porušene kuće, a s druge strane, Romnijev govor u kojem smeh pristalica prekida njegovo ironično pominjanje da je „predsednik Obama obećao da će usporiti rast okeana i izlečiti planetu”.
Ironično je i to da je, tek pošto je protutnjala „Sendi”, američki milijarder i njujorški gradonačelnik Majk Blumberg podržao Obaminu predsedničku kandidaturu, kako je naveo, baš zbog toga što je „preuzeo velike mere za smanjenje potrošnje ugljen-dioksida” i što „vidi klimatske promene kao urgentan problem koji preti našoj planeti”.
Za razliku od lošeg reagovanja Džordža Buša u vreme uragana „Ketrin”, Obama je tokom uragana „Sendi” dobro reagovao i sasvim je moguće da će mu baš to doprineti da uspe da pridobije dovoljan broj glasača da pretekne Romnija u tesnoj predsedničkoj trci.
Možda će to biti dovoljno biračima, ali potpuna istina je da je, uprkos predizbornim obećanjima, Obamina administracija učinila male korake u sprečavanju globalnog zagrevanja i da su klimatske promene bile poprilično iza ekonomije, finansija, zdravstvene zaštite ili rata u Avganistanu.
Iako je doneo stroža pravila o tome koliko vozila smeju da troše po pređenoj milji (koja će stupiti na snagu tek 2025. godine), Obama se nije pomučio da u Kongresu prođe zakon koji bi u SAD ograničio emisiju štetnih gasova, ali i omogućio zagađivačima da trguju svojom kvotom dozvoljenog zagađenja. Zbog toga ovu temu skoro da nije pominjao u kampanji. Sve dok „Sendi” nije zaduvala.
Nenad Radičević
objavljeno: 04/11/2012
