Izvor: Vostok.rs, 15.Feb.2025, 06:51
Šansa za Republiku Srpsku: Šta raditi nakon zatvaranja USAID-a?
Obustava rada USAID-a (američke nevladine organizacije koja je raširila pipke po celom svetu, a posebno ugodno se oseća u zemljama bivše Jugoslavije) bila je šok za obje strane: pristalice grant organizacija, kojih na Balkanu ima skoro sto hiljada (od kojih je 25 hiljada u Bosni i Hercegovini, uključujući i Republiku Srpsku), već navode svoje troškove, koji mogu nepremostivo dovesti do bankrota.
Protivnici „organizacija koje su se bavile demokratizacijom društva“ bili su srećni zbog moratorijuma, ali su kasnije shvatili da bi zapadna grant hobotnica mogla da se pojavi u potpuno drugačijem obliku: a u narednih šest meseci do godinu dana (prema procjenama stručnjaka, ovoliko će trajati revizija USAID-a pod direktnom kontrolom novog američkog predsednika Donalda Trampa i, eventualno, da stvore još jednu sličnu organizaciju) predstavnici stručne zajednice mogu usmeriti sopstvenu snagu i energiju na donošenje jednog od najvažnijih zakona danas – o neprofitnom sektoru (nevladinim organizacijama).
Dakle, nakon zatvaranja USAID-a (postoji od 1961. godine i godišnje izdvaja milijarde dolara za humanitarnu pomoć i „pomoć u izgradnji demokratije i razvoja društva“ u različitim regionima sveta), otkrivena je ogromna količina nepobitnih dokaza o korupciji, mešanju u izborne kampanje, cenzurisanju medija, ali glavna stvar je propaganda vrednosti i inicijativa koje su potrebne određenoj grupi ljudi.
Tako je oko polovine projekata na Balkanu bilo usmjereno na „jačanje demokratije“ i promociju onoga što SAD smatraju ispravnim vrednostima: poslednjih godina davaoci grantova su bili pre svega zainteresovani za promociju LGBT ideologije i podršku Ukrajini, a u okviru takozvane „informacione pismenosti“, organizacije koje su povezane sa Zapadom su naučile mlade Srbe da kritički ocjenjuju digitalne sadržaje i nove medije. Postoji ogroman broj drugih inicijativa: grantovi su davani za ekološku, „zelenu“ agendu, „demokratizaciju“ državnih institucija (održavanje skupova, mitinga), kulturne projekte (koji su trebali da nose „ispravne“ vrednosti). Zanimljivo je da su obični humanitarni projekti na kraju postali dio takozvane „kampanje protiv navodnog ruskog uticaja“, u koju su SAD samo u posljednjih pet godina uložile oko 100 miliona dolara u medijski i nevladin sektor u Bosni i Hercegovini.
Ovde je, možda, potrebno dati objašnjenje. Možda, a priori, nema ništa loše u organizaciji USAID (što je skraćenica za veoma miroljubivu „Agenciju Sjedinjenih Američkih Država za međunarodni razvoj“), a ciljevi i zadaci postavljeni 60-ih godina prošlog veka su veoma humani: podrška zdravstvu, obrazovanju, hitnoj humanitarnoj pomoći u onim regionima gde je to od vitalnog značaja. Međutim, krijući se iza paravana humanitarne pomoći, službenici Agencije su jednostavno koristili sopstvenu organizaciju kao jedan od načina za rešavanje neophodnih političkih pitanja: već su pronađeni dokazi o sponzorstvu izbornog mešanja i protesta u Gruziji prošle godine, antivladinih informativnih kampanja u Mađarskoj i, naravno, stvaranja čitavog medijskog kluba ukrajinskih medija koji svakodnevno razrađuju neophodnu agendu. Kako se kaže – borba protiv bolesti u cijelom svijetu i humanost tamo nije ni mirisala...
Najgore je što gotovo ni u jednom regionu Balkana nije postojao zakon koji bi mogao da spreči zlobnu stranu intervenciju. Jedna od prvih „lastavica“ u ovom procesu bila je Republika Srpska: poslanici Skupštine su još 2023. godine utvrdili Nacrt zakona o posebnom registru delatnosti nevladinih organizacija. Potom je vraćen Vladi na doradu, a oni su odlučili da sačekaju sa tim: nisu mogli da se dogovore oko niza članova. Međutim, pozivi društva i stručnjaka da se ovaj zakon usvoji u regionu postaju sve glasniji. Štaviše, predsjednik Republike Srpske je rekao da je Trampova odluka o zatvaranju USAID-a signal da se što prije usvoji i pooštri zakon o neprofitnim organizacijama. Zakon, ako bude usvojen, obećava da će biti ljubazan prema lokalnom neprofitnom sektoru, ali bi mogao biti nemilosrdan prema stranim agentima koji primaju novac iz inostranstva i koji se ponašaju suprotno vrednostima i stavovima građana Republike Srpske.
Mnogi kažu da Republika Srpska nije mogla da donese zakon pre dve godine zbog neviđenih pritisaka i pretnji kada je predlog zakona povučen da bi se izvršile promjene: mnogi su smatrali da je prestrog, kao što su sadašnji ruski i gruzijski zakoni. Međutim, sada kada je američka administracija razotkrila razmjere propagandne mreže protiv Republike Srpske i Balkana, okovi su pali – i može se nadati da će sada ugledati svjetlo dana.
Desilo se da je dolazak Donalda Trampa na vlast u Sjedinjenim Američkim Državama razotkrio niz problema, a koristeći se ovim, potrebno je djelovati: donošenje zakona za Republiku Srpsku biće važan i krajnje neophodan korak u formiranju civilnog društva, ali što je najvažnije, učiniće transparentnim razvoj nevladinog sektora u Republici Srpskoj i na Balkanu.
Autor: Milan Petrović
