Izvor: B92, 18.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SPS: 16 godina posle
Beograd -- Socijalisti obeležili godišnjicu. U stranci vlada privid jedinstva, piše Politika.
Šesnaest godina Socijalističke partije Srbije, obeleženih jučerašnjom svečanom sednicom Glavnog odbora stranke, neraskidivo je povezano s likom i delom donedavnog predsednika partije Slobodana Miloševića, bivšeg predsednika Srbije i Jugoslavije, koji je 11. marta ove godine, pre kraja suđenja preminuo u zatvoru u Sheveningenu, optužen za zločine protiv čovečnosti na Kosovu, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj.
Prvih 10 godina, koliko je ta partija provela na vlasti, povezano je i s verovatno najneslavnijim periodom srpske istorije, odnosno s ratovima na prostoru SFRJ, stvaranjem najgoreg imidža Srba, koji se danas u zapadnoj javnosti vrlo često izjednačavaju s nacistima, s jednom od najviših inflacija u svetu, osiromašenjem naroda i privrede, moralnim sunovratom, međunarodnom izolacijom, bombardovanjem, stotinama hiljada izbeglih i raseljenih.
Milorad Vučelić, pak, kaže da je SPS obnovio državu, učvrstio je i ojačao.
Kongres ujedinjenja Saveza komunista Srbije i Saveza socijalističkog radnog naroda održan je 16. i 17. jula 1990. u centru Sava, a time su sva imovina i članstvo SKS-a i SSRN-a pripali socijalistima. Za predsednika partije izabran je Milošević. Na prvim višestranačkim izborima u decembru te godine, socijalisti su osvojili nešto više od 2,3 miliona glasova, odnosno 194 mandata u Skupštini Srbije. Srpski pokret obnove tada je imao 19 poslanika, a Demokratska stranka sedam.
Na Drugom kongresu u oktobru 1992. simbol socijalista i zvanično je postala stilizovana crvena ruža, umesto dotadašnje petokrake. U vreme dok je bila na vlasti, a Milošević neprikosnoveni lider, u stranci nije bilo značajnijih unutrašnjih previranja koja bi je bitnije oslabila. Na sednici GO u novembru 1995, koja je trajala 12 minuta, sa funkcionerskih mesta smenjeni su, zbog, kako se pričalo, protivljenja bliskosti SPS-a i JUL-a, Borisav Jović, Milorad Vučelić, koji se Miloševiću ponovo približio posle dve godine, i Mihailo Marković.
Malo je onih koji su iz SPS-a krenuli u samostalan politički život, a verovatno se samo za Nebojšu Čovića, koji je partiju napustio posle izborne krađe i protesta 1996. i 1997, može reći da je uspeo. Zoran Lilić, bivši predsednik Jugoslavije, prvi je posle petooktobarskih promena napustio stranku i osnovao Srpsku socijaldemokratsku stranku, koja, međutim, nije imala uspeha na političkoj sceni.
"Afera kofer" je, prema oceni analitičara, ključ koji će rešiti sudbinu SPS-a.
Ako bi izlaznost na sledećim izborima bila velika, SPS bi bio na granici cenzusa i možda prvi put od osnivanja ne bi bio u parlamentu.
