Izvor: Vostok.rs, 30.Sep.2012, 17:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Republika Srpska kao faktor stabilnosti na Balkanu
30.09.2012. -
Ove godine Republika Srpska obeležava 20 godina svog postojanja. Tome je bila posvećena velika međunarodna naučna konferencija koja je nedavno protekla u Banjaluci. Put Republike Srpske bio je složen, ali rezultati su premašili sva očekivanja.
U Bosni i Hercegovini ujedinjavanje opština sa većinom srpskog stanovništva započelo je 1991. godine posle prvih izbora na višepartijskoj onsovi (novembar 1990. godine), koji su odmah označili podelu zemlje po >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << nacionalnom principu. Po nacionalnom ključu su glasali, nacionalne stranke su podelile parlament na tri dela (poslanici muslimani, Srbi i Hrvati). Tada je počela da se stvara muslimansko-hrvatska koalicija u Skupštini tada još jedinstvene Bosne i Hercegovine. U celini u Skupštini i vladi saradnja stranka nije uspela. Srbi u Bosni i Hercegovini od samog početka su se orijentisali na to da sačuvaju jedinstvo Bosne i Hercegovine u sastavu Jugoslavije. U slučaju neuspeha ovakve varijante razmatrana je mogućnost kantonizacije jedinstvene Bosne i Hercegovine po nacionalnom principu sa daljim pridruživanjem srpskih oblasti Jugoslaviji. Rukovodstvo Srba u Bosni i Hercegovini smatralo je da je Bosna i Hercegovina već podeljena u kulturnom, duhovnom i ekonomskom smislu.
Do jeseni 1991. godine u Bosni i Hercegovini situacija se neviđeno usijala. Vraćali su se dobrovoljci hrvati sa hrvatskog fronta, počele su prve sahrane, pogrošana je ekonomska situacija, pojavile su se teškoće sa hranom, benzinom. Otežana je bila veza sa drugim republikama. Mostovi preko Save su bili razoreni. Bosna i Hercegovina zbog rata u Hrvatskoj se postepeno našla u potpunoj ekonomskoj blokadi. Bili su zatvoreni svi civilni aerodromi, odrezana luka na Jadranskom moru koju je republika uzimala u arendu, razbuktala se energetska kriza. Premijer Bosne i Hercegovine Jure Pelivan je istakao u septembru 1991. godine da vojni sukobi u Hrvatskoj prete da se prenesu na Bosnu, da je počela da se oseća podela po nacionalnom principu u vladi, Skupštini, ministarstvima. On je priznao da u Bosni i Hercegovini već postoje nezakonite formacije, koje provociraju oružane sukobe. Muslimani su počeli da formiraju odrede Patriotske lige.
Skupština Bosne i Hercegovine 12. oktobra 1991. godine u odsustvu srpskih poslanika glasala je za Memorandum o suverenoj Bosni. Posle usvajanja Memoranduma proces autonomizacije srpskih oblasti je dobio dodatni stimulans. Srpske oblasti su izjavile da prekidaju da poštuju obaveze prema Bosni i Hercegovini. Bosanska Krajina, Romanija, Severoistočna Bosna, Istočna i Stara Hercegovina su izjavile da ostaju u sastavu Jugoslavije, sazvale su Skupštinu srpskog naroda i sprovele referendum.
Devetog januara 1992. godine bila jeproglašena Republika srpskog naroda u Bosni i Hercegovini, ali kao federativna jedinica SFRJ. U roku od tri meseca bile su formirane Skupština, vlada, Prezidijum. 27. marta 1992. godine u svečanoj atmosferi bio je usvojen Ustav Republike Srpske. Srbi, pod rukovodstvom Srpske demokratske stranke, odlučno su se založili za očuvanje Jugoslavije, ali videvši neostvarljivost ovog cilja, izradili su minimalni zahtev – ako gubimo Jugoslaviju, ne odustajemo od sopstvene države. Oni su insistirali na svom pravu na samoopredeljenje, smatrajući zajednički život sa Hrvatima i muslimanima mogućim samo pod uslovom potpune ravnopravnosti. Oni su predlagali da se Bosna i Hercegovina transfomriše u konfederativnu republiku tri ravnopravna naroda. 12. maja 1992. godine Skupština RS je donela odluku o formiranju Vojske RS. 7. aprila Skupština srpskog naroda BiH u Banjaluci je proglasila nezavisnost Republike Srpske, koja može da stupi u zajednicu sa drugim subjektima Jugoslavije.
Rat između tri naroda koji je započeo bio je faktički rat za teritoriju. Teški okršaji završeni su potpisivanjem Mirovnog sporazuma u Dejtonu u decembru 1995. godine. Prema njemu, Republika Bosna i Hercegovina promenila je svoj naziv u Bosnu i Hercegovinu. Sa svoje strane Bosna i Hercegovina se sastoji od dve formacije – Muslimansko-hrvatske Federacije Bosne i Hercegovine i Republike Srpske. Ali BiH nije postala potpuno nezavisna država. Prisustvo NATO trupa i davanje neograničenih ovlašćenja Visokom predstavniku EU u Bosni uvelo je sistem protektorata. Jedan od najaktivnijih u tom pogledu bio je španski diplomata Karlos Vestendrof. On je iskoristio svoju vlast za otpuštanje zvaničnika koje je izabrao narod, lišio je mandata izabrane srpske poslanike, smenio je predsednika RF Nikolu Poplašena, izabranog na izborima u septembru 1998. godine, pisao zakone, kontrolisao medije.
Uspostavljanje mirnodopskog života u BiH je teklo sporo, posledice rata još dugo su se odražavale na odnose tri naroda i dva entiteta u sastavu BiH. Srbi su prihvatili svoj entitet kao republiku i počeli su da je jačaju ekonomski. Zadatak je bio da se očuva status RS i Dejtonske Bosne i Hercegovine. To je bilo teško učiniti, pošto su zvaničnici u visokim evropskim strukturama i NATO tvrdili da BiH treba da postane unitarna država, da je centralizacija jedina mogućnost za njih da prežive i da se priključe evropskim vrednostima. Dejtonski sporazum je bio pisan u Vašingtonu tako da se on prvobitno činio privremenim dokumentom: navodno, Srbi će se smiriti, dobiti svoju autonomiju u obliku entiteta, a zatim pod strgom kontrolom SAD i Visokog predstavnika počeće da ustupaju svoja ovlašćenja Sarajevu.
Visoki predstavnici su doneli ukupno više od 800 raznih odluka, od kojih je više od 200 imalo snagu zakona. Pri tome oni su kršili Ustav BiH, prenoseći ovlašćenja sa entiteta u organe BiH. do 2009. godine iz Republike Sprske centralnim organima vlasti bilo je preneto 68 ovlašćenja, što nije doprinosilo izgradnji demokratskih institucija, ometalo je razvoj Republike Srpske. Skupština je donela odluku da više ne podleže pritisku i ne pristaje na odluke koje nisu u intresu RS. Banjaluku je podržala Moskva, smatrajući da je došlo vreme da bosanci preuzmu sudbinu u svoje ruke i da se spasu spoljnog nadgledanja.
Inicijator nepovinovanja akcijama Visokog predstavnika bio je Milorad Dodik, koji je stasao u mudrog političara sa podrškom u narodu. Njegova razmišljanja su prosta i shvatljiva svakom: Ako nemate karakter, ako ste na prvi udarac rukom o sto spremni da potpišete sve što od vas traže, nije vam mesto ovde, slučajni ste čovek na politčkoj sceni. Takvih udaraca po stolu i rukom i nogom bilo je vrlo mnogo u poslednje vreme, ali mi smo preživeli to i nalazimo se tamo gde se nalazimo. Mislim da smo pre nekoliko godina stekli ogroman kapital – pravo na sopstveno mišljenje.
Milorad Dodik je 15. novembra 2010. postao osmi Predsednik Republike Srpske. Svoj glavni zadatak on vidi u očuvanju autonomije, statusa i prava RS. Ako nas terate da biramo između RS i evropskog puta, hvala vam na evropskom putu. Mislim da nam je najvažnije da sačuvamo nivo autonomije koju imamo, istakao je on u decembru 2010. godine.
Za sve ove godine RS je ojačala svoje pozicije – institucije vlasti, ekonomiju, ojačala je jedinstvo političkih stranaka, oslobodila se straha za posledice donetih odluka. U ekonomiji je oslonac stavljen na korišćenje prirodnih resursa, koje je predsednik oredio kao elemente buduće snage Republike Srpske – voda, energija, hrana i obrazovanje kao znanje. RS dostojno preživljava svetsku ekonomsku krizu i ne duguje plate i penzije, budžet je izbalansiran i ima potencijal rasta i razvoja. Za deset godina, uvereno je rukovodstvo, RS će postati srednje razvijena zemlja Evrope.
Danas je stav RS sasvim razuman: ona je protiv nametanja rešenja, za sistem partnerstva, za mir, saradnju među narodima Bosne i Hercegovine za očuvanje slova Dejtona. Doslednost rukovodstva RS u odbrani interesa svog naroda dovela je do toga da je stabilnost Republike Srpske postala osnova stabilnosti čitave Bosne. Zahvaljujući svojoj stabilnosti upravo RS se danas probila među lidere među Srbima na Balkanu: ona se brine o Srbima na Kosovu, održava tesne veze sa Srbijom, pomaže joj da stane na noge. To što se činilo porazom u Dejtonu postalo je pobeda kojoj su Srbi u Bosni išli uporno 20 godina. Međunarodni institut za bliskoistočne i blakanske probleme u Ljubljani (koji nisu otvorili Slovenci) uveren je da je već uspostavljen trougao Banjaluka-Beograd-Moskva koji će omogućiti Srbima da deluju sigurno. Ova srpska pobeda u Bosni i Hercegovini izaziva poštovanje, pošto su svuda Srbi izgubili – u Hrvatskoj, na Kosovu, u Crnoj gori. Samo u BiH oni su ojačali svoju državnost.
Danas se Srbija nalazi u žalosnom stanju zbog politike prethodne vlasti: bez nacionalnih orijentira, bez patriotizma, sa lažnim ciljevima, ekonomski razorena, sa nemoćnom armijom, sa ponašanjem sluge, a ne domaćina u sopstvenoj kući. Samo Republika Srpska je danas sačuvala poštovanje prema sopstvenom narodu, uspela je da postane centar srpstva na Balkanu. Šta nam daje pravo da tako govorimo?
RS je prestala da misli samo o svom preživljavanju, i njeni planovi se zasnivaju na širokoj platformi: RS pokušava da nađe odgovore na pitanja koja brinu sve Srbe, od Kosova do Crne Gore i Hrvatske, RS razmišlja o zajedničkoj delatnosti na zaštiti Srba na Balkanu, RS predlaže Srbima čitavog regiona da izrade jedinstvenu politiku i da se ujedine oko tog cilja, RS je spremna da pomogne Srbiji da postane jača i samostalnija (formiran je Objedinjeni Savet i prvo zasedanje kojem će prisustvovati i predsenik Nikolić i premijer Dačić biće održano u Banjaluci), Predsednik Republike Srpske je istupio sa inicijativom zaštite srpskog naroda bez obzira na to u kojoj zemlji živi, RS se bori za očuvanje srpske kulture i tradicija u čitavom regionu.
Jelena Guskova,
Izvor: Golos Rossii
