Izvor: Politika, 02.Mar.2015, 19:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Putevima sličica iz čokolade
Poznati estetski hirurg Miodrag Colić, obišao 195 zemalja sveta, i ta iskustva uobličio u knjigu od dva toma, u tvrdom povezu, sa velikim brojem fotografija
Obično se dešava da čovek koji poseduje jedan izuzetni dar, ima u svojoj riznici duha još nekoliko, a lekari, po opredeljenju humanisti, često su dobri i kao pisci. Jedan od najsvetlijih primera za to je Čehov, ili naš Laza Lazarević. Doktor medicine Miodrag Colić, estetski hirurg, poznati je svetski putnik, a nedavno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je iz štampe izašla njegova, po mnogo čemu jedinstvena, dvojezična, srpsko-engleska knjiga putopisa u reči i slici „Moj put oko sveta”, u izdanju „Evro-Đuntija” iz Beograda. Kako se na nedavnom predstavljanju ovog obimnog dela u beogradskom „Aero-klubu” moglo čuti, gotovo da niko nije, kao doktor Miodrag Colić, obišao 195 zemalja sveta, i ta iskustva još uobličio u knjigu od dva toma u tvrdom povezu, sa velikim brojem fotografija. Dizajner Borut Vild kazao je da je knjiga estetski uobličavana dve godine, ali da je svaki trenutak rada na njoj bio pravo zadovoljstvo.
Na promociji knjige „Moj put oko sveta” bilo je mnogo autorovih kolega lekara, prijatelja umetnika, novinara. Osećalo se, međutim, odsustvo Jovana Ćirilova, koji je učestvovao u stvaranju ovog izdanja, pisanjem jednog od uvodnih tekstova. „Neko bi rekao da se poznati hirurg po dalekim predelima sveta odmara od skalpela. I da njegova profesija nema veze sa njegovim hobijem. Kada sam Mikija bolje upoznao, shvatio sam da su njegova putovanja u stvari potraga za lepotom”, napisao je Ćirilov jula 2012. godine.
Miodrag Colić kaže da je svoj put oko sveta započeo pre trideset godina, i da je došlo vreme da ponovi odlazak u neke zemlje, koje su se u toku tog vremena znatno izmenile. Pre svih, zahvalan je supruzi Angelini Atlagić, koja ga je podstakla na to da svoje utiske sa putovanja uobliči u knjigu. Ne promiče ni podatak da je u svakoj od država, ostrva ili arhipelaga, težio da vidi ono što je pozitivno u ljudima i običajima, bez kritike političke situacije. Zemlje su poređane abecednim redom, svakoj je posvećen gotovo podjednak prostor, a pažnju privlače atraktivne teritorije poput Havaja, Antarktika, Uskršnjeg ostrva, Aljaske, Svete gore, Kanarskih ostrva.
„Dok sam kao dečak iz čokoladica sakupljao sličice ’Zemlje i gradovi sveta’, jedan grad, zbog svog neuobičajenog imena, ostao mi je posebno u sećanju. Zvao se Lorenco Markez. Četrdeset godina kasnije preplavilo me je to sećanje dok sam ulazio u taj isti grad, danas Maputo, prestonicu Mozambika, zemlje koja sebe naziva biserom Afrike. I mnoge druge to čine, ali Mozambik po svemu zaslužuje takav epitet. Nekada portugalska istočna Afrika, koju je u 16. veku istraživao lisabonski trgovac Lorenco Markez, ova teritorija odiše neodoljivim kolonijalnim šarmom, koji su joj Portugalci ostavili u nasleđe svojim katedralama, avenijama i priobalnim utvrđenjima”, deo je teksta o Mozambiku, uz fotografije usamljenih plaža, meštana koji čekaju barku na dokovima, živopisne riblje pijace, šarenih uličnih suvenira.
„Život je ipak nepoznata pojava”, prirodan je zaključak autora posle opisa posete Ostrvu kralja Džordža, dela čileanske teritorije Antarktika, fotografija glečera i leopard-foka na santi leda. Slike se brzo smenjuju, u knjizi, kao na putovanju. Prelepi zamak Mon Sen Mišel u Normandiji, pogled na Pariz iz ptičje perspektive, pa fascinantni prizori Čilea... Umesto da napiše pogovor, Silvija Monros Stojaković u svom stilu je „zaokružila jednu pravu intelektualnu zabavu”, odajući priznanje autorovoj radoznalosti, dopuštajući čitaocima da sami pronađu nezaboravne utiske u slikama nasmejanog kostarikanskog lenjivca, ili u opisu zagrljaja sa koalom, doživljaju ravnog nirvani. Po onoj Egziperijevoj, iz „Malog princa”: „Javi mi da pripremim srce za naš susret”, Silvija Monros Stojaković kaže „da naš autor ima srce pripremljeno za svaki izazov i za svaku zemlju”.
M. Vulićević
objavljeno: 02.03.2015.
