Izvor: Blic, 25.Okt.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Priznajem, Džeremi je fascinantan
Priznajem, Džeremi je fascinantan
Glumica Lena Bogdanović, prisutnija u inostranoj nego u domaćoj kinematografiji, ponovo snima za inostranog producenta. 'Reč je o filmu ‘Matilda’ Nine Mimice, producenta Pjera Amata, sa kojim sarađujem već četvrti put, kaže za 'Blic' Lena Bogdanović i dodaje: 'Istina, letos sam snimala film ‘Preživeti u Beogradu’ u režiji Mihaela Fajfenbergera, u austrijskoj produkciji'.
Kako objašnjavate činjenicu da vas baš >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Italijani često angažuju?
- Recimo da se tako desilo, ali mislim da sam sama doprinela tome. Neke stvari po mom mišljenju moguće je inicirati, ja sam, na primer, uvek usavršavala jezike, odlazila sam u Italiju često i upoznavala zemlju, i zato je bilo i moguće iskoristiti priliku kada se ukazala. Upoznala sam Pjera Amatija i on me je pozvao na prvi kasting, potom su usledili novi projekti. Ono što mi je posebno bilo značajno u vezi sa ovim filmom jeste to što je Mimica okupila jednu zbilja internacionalnu ekipu glumaca i saradnika, vrhunskih profesionalaca, počev od prvog glumca do ljudi iz tehnike. Prosto se čovek oseti počastvovanim kada dođe na set da radi sa takvim ljudima. Više sam se osećala kao da se meni dešava neki film, nego da snimam.
A utisci o instranim kolegama, ipak je reč o velikim imenima?
- I ranije sam sarađivala sa strancima i uvek se ispostavljalo isto; reč je o vrhunskim profesionalcima sa kojima je druženje moguće iako vlada uverenje da su oni zatvoreni. Moje je iskustvo takvo da ako čovek nije ksenofobičan, niti je ponizan prema strancima, onda problem ne postoji. Za njih je glumac kolega, bez obzira iz koje zemlje da dolazi.
A Džeremi Ajrons?
- Nisam očekivala da je toliko drugačiji od svih sa kojima sam sarađivala. Posmatrati njega dok radi ravno je magistarskim studijama. Fascinantno je, recimo, to kako on radi krupni plan, kako se priprema, kako snima. Pogotovo je to važno za glumca koji to nikada nije video na Akademiji i ima priliku da gleda kako to radi Džeremi Ajrons.
Kako?
- Očigledno je došao pripremljen na snimanje, u svakom momentu je znao šta radi, toliki minimalizam sa tako ekspresivnom snagom, to je da se čovek smrzne. Mi smo svi ostajali zapanjeni kad on završi svoj kadar. Mogu misliti kako će izgledati na filmu kada tako izgleda uživo. I uopšte nije slučajno da je to što jeste i pri tome je prijatan, komunikativan čovek. Priznajem, nisam srela nikoga toliko harizmatičnog. Zaista je fascinantan. Isto je i sa francuskom zvezdom Stefan Odran.
O čemu je reč u filmu 'Matilda'?
- Mogu da kažem samo toliko da se film tiče našeg prostora, odnosno rata u Hrvatskoj pred Dejton. Reč je o ratno-ljubavnom filmu.
Jedna ste od retkih mlađih osoba iz sveta pozorišta i filma koja se i dalje zanima za političke teme, zašto?
- Politika me zanima od, čini mi se, trinaeste godine, od kada je počela direktno da utiče na moj i život moje porodice, i sve vreme sam se bavila, ajde da kažem, analizama na razne teme. Sada mogu da kažem da mi je žao nekih ljudi iz moje novosadske sredine koje znam iz vremena kada su bili obični, fini, zanimljivi ljudi. Oni su u međuvremenu dobili klasičan izliv vlasti u mozak, tako da ih više ne prepoznajem. Izgledaju kao parodija na sebe same. Baš se rastužim kad ih vidim takve.
U čemu je razliku između toliko hvaljene novosadske i ove sredine?
- Postoji objašnjenje zašto je Vojvodina dvanaest godina gurana u stranu i zašto je Novi Sad prestao da bude ono što jeste. Godinama sam krivila Beograd i bivšu vlast zbog toga, ali ima nešto i u samim Vojvođanima koji više vole da gledaju problem sa strane nego da se suoče sa njime.
Počinje nova pozorišna sezona, šta biste vi promenili u našem pozorištu?
- Pitam se ko je taj ko će i na osnovu kojih će kriterijuma nekim ljudima reći da su otpušteni. Opet, ubila sam se objašnjavajući strancima šta znači biti član pozorišta od diplomiranja do penzije i kako je moguće da uopšte ne igraš a da primaš istu platu kao onaj koji igra svako veče. Njima to nikako nije jasno, ali pitam na osnovu čega će neko biti otpušten?
Na osnovi toga što recimo tri godine nije igrao.
- A zašto nije (?), zato što ga direktor nije predložio reditelju, zato što nije bio ni u čijoj ekipi. U našem pozorištu podela se pravi po inerciji, stalno igra ista ekipa dok stali sede a da niko ne zna zašto. E, onda kada neko izvadi tog jednog iz naftalina i on napravi ulogu, onda ga samo preseljavaju iz jednog u drugu predstavu. Bojim se da će se i ta priča o prelasku na ugovore završiti tradicionalno srpski - u kafani. Drugo, mi ne smemo nastaviti da živimo tako da samo na Bitefu viđamo šta je to što se radi u svetu, da ne putujemo. To će imati strašne posledice.
Mnogi kažu da nije lako igrati na stranom jeziku?
- Pa nije ako ga ne znate uopšte. Ali ako se potrudite, to je kao i basket. Svuda se igra isto, ali ne igraju svi kao Divac. Maturirala sam u Karlovačkoj gimnaziji, jezički smer, i potpuno sam sigurna da se jezik može usavršiti do perfekcije. Mi smo skloni čudnom načinu razmišljanja, ovde mnogi kažu: 'Neću da igram pijane Ruse kao Rade Šerbedžija'! Kao da to nije glumački zadatak. U ovom trenutku nekoliko naših glumaca snimaju i filmove i igraju u pozorištima vani. Drugo, Antonio Banderas ima veoma jak akcenat, pa snima non-stop, dok Žilijet Binoš uopšte nema. Uostalom, i Gereta Garbo ga je imala. Floskula po kojoj ne može da se igra na stranom jeziku uopšte nije tačna. Neke kolege imaju strah od 'pranja sudova' napolju, mada i ovde, nažalost, mnogi glumci već moraju da rade druge poslove. Jedna od posledica poslednjih dvanaest godina je, pored odlazaka mladih ljudi, i jako veliki broj ljudi koji nikada nisu prešli granicu. Oni nemaju reper, ali zato imaju predrasude.
