Izvor: Vostok.rs, 18.Apr.2013, 11:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Presuda Mići Stanišiću i Stojanu Župljaninu u MTBJ
18.04.2013. -
Krajem marta MTBJ je doneo presudu u procesu protiv bivšeg ministra MUP Republike Srpske Mića Stanišića i bivšeg načelnika Regionalnog centra bezbednosti u Banja Luci Stojana Župljanina. Sudsko veće je obojicu optuženih proglasilo krivim za počinjene međunarodne zločine i kaznilo je obojicu sa 22 godine zatvora.
Sudski proces trajao je 352 dana, premda je u celini uzevši to iznosilo tri godine (od septembra 2009. g. do juna 2012. g.). Oni su ukupno >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << u zatvoru boravili, jedan 8, a jedan 5 godina. Toliko o visokim pravosudnim standardima u MTBJ. Kad je u pitanju realizacija prava optuženog na operativno suđenje. A radi se tek o prvostepenoj odluci veća! Odbrana obojice optuženih je izjavila da će podneti žalbu.[1] Na taj način će se proces produžiti na još nekoliko godina (Radi poređenja: žalba u procesu V. Đorđevića razmatra se već treću godinu i još nisu započeli žalbeni postupak; u procesu protiv V. Popovića i drugih – skoro tri godine, a žalbena rasprava još nije ni određena; a u procesu protiv Šainovića i drugih, žalbeni postupak je već ušao u petu (!) godinu).
Za vreme procesa tužioci su izveli 179 svedoka i tri hiljade svedočenja (exibits), dok je odbrana izvela samo 29 svedoka, premda i skoro 1 500 svedočenja. Međutim, treba uzeti u obzir i 1042 ustanovljena sudska fakta (adjudicatedfacts) koje bi trebalo računati u korist tužilaštva, jer su ove navodno utvrđene činjenice u stvari po pravilu optužbe, od čijih se dokaza tužilaštvo jednostavno oslobađa.
Posebno treba istaći da je čitanje presude od strane predsedavajućeg sudije Bertoda Hola (Bahamska ostrva) u stvari počelo sledećim rečima: “Koncepcija “Velike Srbije” ima dugu istoriju”.[2] Zaista se možemo diviti upornosti ovoga tribunala u promovisanju svojih teorija, a posebno onih teorija koje nije uspeo da dokaže. Izgledalo je da će posle toga, kada je tužilaštvo u procesu protiv samog Slobodana Miloševića javno odustalo od optužbe za “Veliku Srbiju”, tribunal prestati da na njoj insistira. Ali evo, iz usta sudije iz Karipskog mora, ta teorija ponovo zvuči kao optužnica protiv svih Srba, koji su navodno želeli stvoriti “Veliku Srbiju”. Ta upornost već deluje glupo. Ali nije ovo prvi put da se Haški tribunal ponaša kao razmaženo derište koje insistira na svome.Iako je svima očigledno da derište laže. Dalje je sudija B. Hol želeo da predstavi stvar tako, kao da su lideri Republike Srpske koji su započeli agresiju “pokušali da dejstva islamskih fundamentalista predstave kao pretnju”. Po mišljenju sudija, sve sa čime su se Srbi kao narod suočili u Bosni – bio je pokušaj da situacju predstave kao pretnju.
Dalji opis događaja po shvatanjima ovih sudija nije ništa manje upečatljiv. Činjenice koje je sud ustanovio počinju opisom toga kako su “srpske snage” započele rat. Baš tako. Po mišljenju sudija, ne Stanišić ili Župljanin, nego upravo Srbi kao narod, su započeli rat. I to još jednom potvrđuje bez obzira na postojana uveravanja da tribunal sudi konkretnim fizičkim licima, a ne narodu, da Haški tribunal iznosi presudu upravo narodu. Pročitajte pažljivo tekst – to je napisano isuviše otvoreno da bi se kasnije moglo poricati. I što je još gore, tribunal laže, da su rat započeli Srbi. Ali je ta laž veoma karakteristična. Ona pokazuje da je tribunal nemoćan da predstavi makar privid istine u svom pokušaju da opravda zločine pravih zločinaca.
Optužba protiv M. Stanišića i S. Župljanina izrađena je na osnovu druge nedokazane teorije Haškog tribunala – koncepcije “Udruženog zločinačkog poduhvata”. U skladu sa presudom, “Zajednički zločinački poduhvat” započeo je od trenutka stvaranja parlamenta srpskog naroda i završio se potpisivanjem Dejtonskog sporazuma, to jest, sa prestankom postojanja parlamenta srpskog naroda!
Druga laž koja je bila aktivno korišćena da bi se Stanišić i Župljanin proglasili krivim, jeste da su sve snage koje su učestvovale u oružanom konfliktu u Bosni, smešane na jednu gomilu. Tako se, na primer, stalno mešaju u jedno i policijske snage, i vojska i paravojne formacije i jedinice JNA. U nekim delovima presude se uopšteno koristi fraza “srpske snage, koje su uključivale i vojnike JNA”. Takva uporno ponavljana laž govori o nivou MTBJ. Već je hiljadu puta dokazano da JNA nisu bile deo “srpskih snaga”, ali to MTBJ uporno i uporno ponavlja.
Drugim rečima, mi ponovo vidimo visoko neprofesionalnu presudu, zasnovanu na laži i potpunom odsustvu pažnje za dokaze odbrane. Presuda Stanišiću i Župljaninu predstavlja jednu od najočiglednijih primera falsifikovanja istorije Bosne. Pri tom se očiglednost ocrtava u grotesknosti te laži, u njenom javnom izlaganju, u demonstraciji svoje neprincipijelnosti.
Advokati Stanišića i Župljanina (Slobodan Zečević i Dragan Krgović) izjavili su da, iako će uložiti žalbu, nije moguće da to učine u predviđenom roku. Radi se o sledećem. Pravilima tribunala određen je rok od 30 dana. Ovaj rok je očigledno kratak da bi se pripremila kvalitetna žalba na presudu Stanišiću i Župljaninu. Kao prvo, obim presude iznosi 1 500 stranica i više od 11 500 fus-nota. Kao drugo, stenogrami sudskih zasedanja iznose oko 30 000 stranica. Na kraju, kako tvrde u tribunalu, ova presuda (čiji je original napisan na engleskom jeziku) biće najranije za godinu dana prevedena na srpski jezik! To znači da su optuženi isključeni iz procesa pripreme žalbe, jer je ona u potpunosti pala na pleća advokata (koji, iako vladaju engleskim jezikom, to je i njima ipak strani jezik). Advokati su zamolili sud da do 27. maja produži rok, no ni taj rok ne obezbeđuje sva prava optuženima, između ostalog pravo na učešće u sopstvenom procesu. Učešće u sopstvenom procesu znači ne samo i ne toliko prisustvo za vreme zasedanja, nego i smisleno i sadržajno učešće – to jest, mogućnost da se utiče na tok procesa. Nije advokat dužan da optuženom objašnjava šta se događa na njegovom procesu, nego obrnuto – optuženi treba da uputi svog advokata kakva treba da bude strategija i taktika njegove odbrane. Sve dok presuda ne bude prevedena na jezik koji razume optuženi, žalba neće biti efektivna u smislu normi međunarodnog prava.
Aleksandar Mezjajev,
1] Vidi: The Prosecutor v. Mićo Stanišić and Stojan Zupljanin, Joint defence motion seeking extension of time to file notice of appeal. 5 April 2013, // http://icr.icty.org /LegalRef/ CMSDocStore /Public/English /Motions/ NotIndexable/ IT-08-91-A/MOT9389R0000400650.pdf
[2] Vidi Čitanje presude 27 marta 2013 godine: http://www.icty.org/sid/11262.
Izvor: Fond Strategičeskoй Kulьturы, srb.fondsk.ru
