Izvor: Politika, 08.Mar.2013, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Preći na sistem kontrole svakog litra mleka
Udruženje ,,Žita Srbije” je uputilo predlog vladi da uredbom utvrdi obavezu mehaničkog čišćenja i zaštite silosa pred ovogodišnju žetvu
Poznato je da u Srbiji trenutno imamo samo petsto hiljada krava muzara, što je relativno mali broj koji omogućava državi da interveniše bez dodatnih troškova, a da kontaminiranost mleka bude izbegnuta. Svim proizvođačima stočne hrane za krave muzare ili proizvođačima mleka trebalo bi, naime, pozajmiti pšenicu iz robnih rezervi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << s obavezom da je vrate posle nove žetve. Proizvođači tako ne bi bili izloženi dodatnim finansijskim izdacima, a dobili bi zdravu hranu koju bi mogli nesmetano da koriste. S druge strane, i država ne bi pretrpela nikakve štete jer njoj će pšenica biti vraćena u ovogodišnjoj žetvi.
Ako država, nasuprot tome, nastavi da od proizvođača otkupljuje mleko bez obzira na prisustvo toksina, onda oni neće biti ekonomski zainteresovani za to da isporučuju isključivo nekontaminirano mleko. Naprotiv, nastojaće da potroše preostalu hranu iako je ona kontaminirana, pa i da prodaju takvo mleko. Da se tako nešto ne bi desilo, i da bi proizvođači bili stimulisani na promene trebalo bi odrediti jedan prelazni period i reći da, na primer, posle deset dana nijedan litar mleka s nedozvoljenim količinama toksina neće biti otkupljen.
Sistem kontrole nije lako uspostaviti, jer većina domaćinstava ima samo po nekoliko krava muzara, a neke farme i po nekoliko hiljada grla, ali sva grla su popisana i dobrom organizacijom moguće je preći na sistem potpune kontrole svakog otkupljenog litra. Što se kukuruza tiče, postoji mogućnost pretkontrole pomoću takozvanih UV lampi, koje se, nažalost, ne mogu primenjivati na stočnoj hrani. Ako je kukuruz kontaminiran, pod UV lampom je fluorescentne boje. Sve u svemu, problem s mlekom je moguće rešiti ako su proizvođači ekonomski stimulisani da isporuče zdrav proizvod. A biće stimulisani ako mogu da naplate samo nekontaminirano mleko.
Prema tome, važno je promeniti hranu i vrlo brzo ćemo doći na 0,05 mikrograma aflatoksina u mleku. Od naše organizovanosti zavisi da li ćemo u tome biti uspešni. S tim što najviše treba insistirati na ispravnosti hrane za krave muzare. Ta stočna hrana mora biti bez aflatoksina jer od nje se dobija mleko za sve nas, a pre svega za bebe i decu. Ostali deo roda, ako ne prelazi 0,5 mikrograma po kilogramu kukuruza, može se koristiti za uzgoj i tov živine i stoke, bez posledica na one koji kasnije konzumiraju to meso.
Kad je o sledećoj sezoni reč i o tome kako ćemo dočekati novi rod pšenice i kukuruza, neke mere se mogu već sad preduzeti da bi šteta bila manja. Zato bi nekoliko meseci pre novog roda kukuruza, a pre žetve pšenice, sve silose u Srbiji trebalo isprazniti i mehanički očistiti, a zatim na odgovarajući način zaštititi. Udruženje ,,Žita Srbije” je uputilo predlog vladi da uredbom utvrdi obavezu mehaničkog čišćenja i zaštite silosa pred ovogodišnju žetvu.
Za ovu sezonu mere zaštite morale bi da budu obavezujuće da se ovogodišnje brojke, kad je o kontaminiranosti stočne hrane reč, ne bi ponovile. Jer inostrano tržište nam sledeće sezone neće oprostiti ni manje kontaminacije od ovogodišnjih.
Pre berbe, a najkasnije u avgustu, trebalo bi popisati sve stare zalihe kukuruza i sa ponovo urađenim analizama, do poslednjeg kilograma, biti spreman za novu sezonu. Sreća u nesreći je u tome da je prošlogodišnji rod kukuruza u Srbiji samo 3,5 miliona tona, umesto očekivanih sedam miliona, tako da ćemo biti u prilici da tako male količine utrošimo kroz tov stoke, pa će prošlogodišnje zalihe slabijeg kvaliteta biti svedene na minimum, ako ne i sasvim potrošene. S novim rodom, treba se nadati boljim prirodnim uslovima za naše vodeće ratarske kulture, ali i boljoj organizovanosti države i asocijacija proizvođača.
Direktor Udruženja ,,Žita Srbije”
Vukosav Saković
objavljeno: 09.03.2013.
.jpg)
