Izvor: Politika, 16.Apr.2014, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pravilo je da se predsednik bira na period kao i parlament
Jednogodišnji mandat predsednika ne bi doprineo jačanju autoriteta skupštine
Gospodin Nebojša Stefanović predložio je da se ubuduće predsednik skupštine bira na godinu dana, što bi omogućilo i manjim parlamentarnim strankama da na čelo narodnog predstavništva dođe njihov predstavnik. Predlog je obrazložio i potrebom da skupština ne bude samo „mašina za izglasavanje zakona”, nego telo koje će kontrolisati vladu.
Za razliku od Ustava Srbije od 1990, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koji je predviđao četvorogodišnji mandat predsednika skupštine, Ustav od 2006. to pitanje ne uređuje. Zakon o skupštini i Poslovnik skupštine, takođe, ćute. Poslovnik samo propisuje osnove za prestanak funkcije predsednika skupštine (ostavka, razrešenje ili prestanak mandata narodnog poslanika).
Ima uzoritih ustava koji ne određuju trajanje mandata predsednika parlamenta (Nemačka, Italija) i onih koji to čine (Francuska). Ustavotvorci različito procenjuju u kojoj meri treba da zadiru u autonomiju parlamenta. Ipak, retke su države u kojima ovo pitanje nije pravno uređeno, jer se time, u izvesnom smislu, obezvređuje institucija predsednika parlamenta, koji nije samo „prvi među jednakima”.
Pravilo je da se predsednik parlamenta bira na period na koji se bira i sam parlament. Izuzetno, predsednik se bira za svako zasedanje (Belgija) ili na određeni period u toku saziva (u Francuskoj se drugi dom, Senat, parcijalno obnavlja na tri godine, pa se tada bira i predsednik). „Rekorderi” po kratkom trajanju mandata predsednika parlamenta su San Marino (šest meseci) i Meksiko (mesec dana).
Treba imati bar dve stvari na umu pri odlučivanju o trajanju mandata predsednika naše skupštine. Prvo, predsednik ne raspolaže samo ovlašćenjima predsedavajućeg kolegijalnog organa, već i samostalnim ovlašćenjima koja vrši bez prethodne odluke Narodne skupštine (na primer raspisuje izbore za predsednika Republike i za odbornike; kad skupština nije u mogućnosti da se sastane, zajedno sa predsednikom Republike i predsednikom vlade, odlučuje o proglašenju ratnog ili vanrednog stanja). Drugo, kontrolna funkcija skupštine ne jača se skraćivanjem mandata njenog predsednika, već doslednom upotrebom instrumenata poput poslaničkih pitanja, interpelacija, anketnih komisija. Ona zavisi od svesti poslanika, pogotovo vladajuće većine, da imaju autonomiju u odnosu na vladu i da vlada odgovara njima, a ne oni njoj.
Postoji lep opis idealnog predsednika parlamenta: „Predsedavao je s velikom uljudnošću i s tihim autoritetom (...) Od uljudnosti niste mogli prepoznati njegovo vlastito raspoloženje. Nikada nije sprečavao slobodnu raspravu, ali ozračje koje je stvarao, moralni autoritet koji je primenjivao, sprečavali su nebitnosti, ponavljanje i neplodnu raspravu. Bio je majstor u izboru trenutka: znao je kada raspravu treba odložiti, a kada je usmeriti na pitanje. Takođe je pokazivao neobičnu domišljatost u izvlačenju zajedničkih elemenata iz različitosti, na taj način sužavajući – ako ne uvek izbegavajući – sukobe”. Da li predsednik izabran na godinu dana može da se primakne ovom idealu?
U našem parlamentarnom životu, kojem su još svojstveni nizak politički moral i nepostojanje parlamentarnih običaja, trajanje mandata predsednika skupštine ne bi smelo da se zasniva samo na političkom dogovoru, ma koliko politički činioci bili spremni da ga poštuju. Ono mora imati osnov u skupštinskom poslovniku, a najbolje u Ustavu, kako je bilo za važenja Ustava od 1990. Jednogodišnji mandat skupštinskog predsednika, u našim prilikama, pre bi vodio degradaciji ove funkcije i skupštine u celini, nego jačanju autoriteta narodnog predstavništva.
Profesor ustavnog prava i parlamentarnog prava na Pravnom fakultetu BU
Vladan Petrov
objavljeno: 16.04.2014.
.jpg)
