Izvor: Politika, 06.Dec.2012, 16:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pravda za sve osim…
Nepravde ima ali ne samo u Hagu već i ovde u Srbiji.- Ogorčeni policajci zbog puštanja na slobodu onoga ko je palio njihovog kolegu.
Dve presude Haškog tribunala opravdano su izazvale burne reakcije u Srbiji. One su pod znakom sumnje iz potpuno različitih razloga i jedino im je zajedničko da su žrtve nesumnjivo počinjenih zločina bili Srbi. Prave se poređenja kojima je zajedničko da srpske žrtve nisu doživele pravdu dok žrtve drugih naroda, pale kao delo srpskih zločinaca >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << jesu doživele pravdu. Nažalost, ne zagovara se pravda za žrtve već jednakost počinilaca zločina.
Čovek bi mogao da zaključi da je ovakva reakcija većine naših političara, naših medija i naše javnosti rezultat činjenice da smo mi ovde u Srbiji navikli na pravedno sudstvo u kome se počinioci krivičnih dela pravedno kažnjavaju. U svom zabrinjavajućem neznanju studenti prava u Beogradu podsećaju na Dušanov zakonik, dakle poručuju nam da za razliku od ostatka Evrope i sveta Srbi oduvek žive u pravnoj državi. Pritom su danas sudovi institucije koje uživaju najmanje poverenje građana i građanki.
Povodom pravde i srpskog sudstva prelistajmo novine unazad mesec dana:
Ministar pravde Selaković se ispred Skupštine Srbije pridružio protestu studenata zbog toga što je Haški tribunal oslobodio Antu Gotovinu, Mladena Markača i Ramuša Haradinaja. O kakvoj pravnoj državi govorimo ako ministar pravde protestuje protiv odluke bilo kog suda ispred najvišeg zakonodavnog tela u državi? Doduše, rekao je da je na protest došao ne samo kao ministar pravde, već ikao bivši student i radnik Pravnog fakulteta i kao građanin koga je zabolela nepravda koja u prethodnih 10-15 dana doživljava kulminaciju. Tačno, nepravde ima ali ne samo u Hagu već i ovde u Srbiji za čiju (ne)pravdu je on lično zadužen i odgovoran. Tako nam ministar odbrane najavljuje protiv koga se vode istrage, a ministar pravde nam mrtav hladan u TV programu saopštava šta će policija pitati čoveka tokom saslušanja na koje ga je pozvala!?! Činjenica da oni to znaju čini smešnim tvrdnje da se „sve odvija po zakonu” jer krše apsolutnu tajnost istrage te čine krivično delo.
Idemo dalje: po hitnom postupku donet je zakon o amnestiji. Opozicija je upozoravala da će se na slobodi naći osuđeni za teška krivična dela, uključujući i pokušaj ubistva.
Nekoliko dana kasnije Uroš, mladi navijač koji je bakljom napao policajca je na slobodi. Pre toga mu je kazna na deset godina prepolovljena. Bivši žandarm Nebojša Trajković, žrtva napada Uroša Mišića na to kaže: „Vlast je Mišića nagradila. On je izašao kao pobednik, a ja ću do kraja života ostati invalid. Kako da oslobodite čoveka koji vas ubija, bode, koji vas pali”. Zbog Mišićevog puštanja na slobodu najvišesu ogorčeni policajci koji su rekli da je njegovom amnestijom država poručila da okrenu glavu od kriminala. Nemam ni trunku sumnje da će oni to potpuno opravdano i učiniti.
Oslobođen je Miladin Kovačević koji je kaznu od dve godine i tri meseca služio zbog prebijanja američkog studenta Brajana Stajnhauera u Bostonu, zbog čega je država Srbija platila odštetu (900.000 dolara). Ponavlja se postupak protiv prvostepeno osuđenih za ubistvo Brisa Tatona, bombarduju nas naslovi poput: Nema pravde: Doživotna kazna isključivo za Srbe – zato što je Milanu Lukiću u Hagu potvrđena kazna zbog zločina protiv čovečnosti nad muslimanima u Višegradu od 1992. do 1994, uključujući i spaljivanje više od 100 živih civila u dve višegradske kuće. Šta je pravedna kazna za spaljivanje 100 živih ljudi? Sloboda kao ravnoteža oslobađajućim presudama Gotovini i Haradinaju?
Po nezapamćenoj proceduri predsednik Nikolić abolirao je Dragana Džajića, osumnjičenog da je sa grupom saradnika prisvojio osam miliona evra od transfera fudbalera. Džajić je pristao da ne izađe pred sud i dokaže svoju nevinost, da zapravo ostatak života provede pod opravdanom sumnjom da je proneveru izvršio.
I na kraju, o PRAVDI kao usađenoj vrednosti u Srbiji. Na žalbu Ministarstva vojske (!!!), majka poginulog vojnika mora da vrati odštetu koja joj je isplaćena. Pravno, razlog je činjenica da je zahtev podneo otac koji je u međuvremenu umro, a ne ona, majka!! Pravda? Šalite se. Neka odštetu vrati kada joj vrate sina.
Miljenko Dereta
objavljeno: 06.12.2012.
