Izvor: Blic, 24.Jul.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Povratak sirotih malih hrčaka
Povratak sirotih malih hrčaka
U kakvom stanju mogu da budu kada devedeset odsto bioskopskog tržišta drži američki film? A u kakvom je stanju američki film, govori podatak da se nedavno, kada je pravljena lista najboljih ljubavnih filmova na prostoru sa one strane Atlantika, na toj listi nije našlo ni jedno delo iz poslednjih nekoliko decenija - rekao je poznati scenarista Gordan Mihić, dobitnik prestižnog priznanja 'Aleksandar Lifka' za doprinos evropskom filmu, na Palićkom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << festivalu pričajući za 'Blic' o stanju u evropskoj i istočno evropskoj kinematografiji. I još: 'Uz sva čuda tehnike i ogromne budžete, Holivud troši poslednje rezerve kreativnosti, duha i mašte. Oni proizvode stotine mentalno zaostalih papazjanija. Stvar ne stoji ništa bolje ni sa njihovom, nekada zaista sjajnom, nezavisnom produkcijom. Istine radi, ponekad se jave više ili manje značajna dela i autori, ali oni uopšte ne utiču na ukupnu inerciju ponavljanja tematskog sivila i praznine. Evropa ne ume da nađe odgovor: zbunjena je, nemoćna, uzmiče, posrće, kao i u politici. U tom uzmicanju i kapituliranju, slično kao u Americi, javi se ponešto značajno i uzbudljivo, ali to se može prebrojati na prste jedne ruke i označava samo izuzetak koji potvrđuje pravilo. Uostalom, o tome su, tokom festivala na Paliću, govorili Makavejev, Pintilije i Bačo. Što se tiče naše filmske produkcije, možemo zaista biti zadovoljni i ponosni. Borila se i izborila sa najgorom materijalnom i društvenom situacijom, a ipak je, tokom poslednje decenije, stvorila petnaestak izuzetnih ostvarenja'. Mislite li da će trka za novcem i američki uticaj pojesti (filmsku) umetnost?
- Nije u pitanju samo sudbina filma, već sudbina sveta. Globalizacija čija je suština samo profit, umesto pomoći slabima i nerazvijenima, teži da potčini i poništi sve razlike, sve etničke osobenosti, i da stvori globalni suženi um koji svoje potrebe zadovoljava u amerikanizovanom beskrajnom supermarketu. Geslo je isto kao u rimskoj imperiji: hleba i igara, ili nešto izmenjeno: robe i zabave. E sad, što se od te robe možete otrovati a od zabave načisto poludeti... Bože moj, ne može se bez kolaterarne štete. Kako zaustaviti taj monstruozni zamah? Jedini način, jedini put je zajednica slobodnih naroda, u kojoj niko nije potčinjen i ponižen, preplitanje je i ukrštanje kultura, održanje identiteta, jezika, duha i tradicije... A do toga se može doći najpre preko kulture, u kojoj film ima značajno mesto. Radili ste sa našim najvećim rediteljima Živojinom Pavlovićem,Kusturicom, Paskaljevićem...Šta vas je opredelilo da sada radite sa mladim nemačkim rediteljem, odnosno da za Fajta Helmera napišete 'Put u nebo'?
- Fajt Helmer je usamljeni borac, čiji kratki filmovi, kao 'Toranj' (videli smo ga na FEST-u), snažno svedoče o izuzetnom talentu, pobuni i nepristajanju na oblik i suštinu današnjeg sveta. Tema 'Puta u nebo' su izbeglice iz Azije, Afrike i Istočne Evrope, koji dolaze u Frankfurt avionom, bacaju pasoše i traže azil. Nekoliko puta sam boravio na tom ogromnom aerodromu i upoznao ga od dna do vrha, susrećući, u potrazi za pričom, desetine izbeglica... Pripreme su trajale šest godina, i snimanje je tek nedavno počelo.
Da li su emigranti, i fenomen emigracije uopšte, o kojima pišete u tom scenariju, zapravo obeležje našeg vremena?
- Jedno od bitnih obeležja, svakako jeste. Izbeglištvo je strašna, bolna spona sveta jada i sveta izobilja. Kako se može saznati Goran Paskaljević će u francusko - nemačkoj produkciji, po vašem scenariju, raditi 'Tri dana ludila' u kome, na izvestan način, govorite i o činjenici da ono (ipak) ima izvesnu snagu?
- U toku su pregovori za taj film. Glavni producent je uradio sa nama 'Tuđu Ameriku', imamo dobro iskustvo sa njim, i do snimanja će možda doći krajem godine. Inače, to je priča o čoveku opsednutom krupnim biznisom, čoveku koji ne shvata, prezire i ruga se svetu 'of of' pozorišta njegove mlade žene, oko koje su okupljeni neki anonimni, 'jadni' glumci... Onda mu ona i oni spremaju osvetu, pretvaraju njegov život u pakao... U čemu vi, kao stvaralac, vidite snagu i moć umetnosti?
- Danas, umetnost je jedina snaga kojom se slobodni ljudi mogu odupreti ništavilu. Ona je... 'od iste materije kao i snovi'. A svet bez snova, šta je to? Posle dugo vremena 'Siroti mali hrčki' će u režiji Slobodana Šijana biti filmovani. Sa obzirom da su nastali pre čitavih tri i po decenije hoćete li ih možda dorađivati?
- U toku su pripreme, glavni producent treba da bude RTS, a izvršni producent Horizont 2000. Šijan čeka realizaciju 'Hrčaka' već 12 godina, nadam se da će mu se najzad posrećiti. Što se tiče teksta, osnovna priča je nastala davne 1965, emitovana je prvo na radiju, zatim na televiziji, igrana je stodvadeset puta u Ateljeu 212, ušla je u antologiju srpske satire, prošla je, znači, kroz sve medije, sem filma. Ovu, najnoviju verziju, napisao sam ispočetka, koristeći sve ono što nam se događalo tokom poslednje decenije... Ali osnova je ista. Dva zaboravljena službenika, u suterenu neke Vrlo Važne Ustanove, dva crva, 'proizvode' događaje koji dovode do sloma sistema... U pitanju je urnebesna komedija, ili satira, koja ne amnestira od odgovornosti političare ali baca posebno svetlo i na ulogu takozvanih malih ljudi u burnim istorijskim zbivanjima. Tatjana Nježić
