Izvor: Blic, 07.Jun.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pobegao sam u ljubavnu literaturu
Pobegao sam u ljubavnu literaturu
Nisu, vele Sveti Oci, sve tuge iste. Jedna, što nastaje iz žalosti nad ličnim usudom, sebična tuga sunovrata čoveka u propast. Druga, pak, tuga, ona koja oplakuje usud svih bića i sve tvari, tuga po Bogu, uspinje čoveka u spasenje. Premda su apsurdne dioptrije ovdašnjih kritičara olako videla Branka kao šereta i šaljivdžiju, pažljivom čitaču ni jednog momenta nije promicalo da je Ćopić bio nadasve vlasnik i tumač one spasonosne >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << tuge. Na kraju ostaje mi da poželim da ovaj trenutak bude simbolički čin ukidanja svih naših, među njima i književnih, raskola - rekao je poznati kontroverzni pisac Svetislav Basara, primajući nagradu 'Branko Ćopić' u sali Srpske akademije nauka i umetnosti, pred brojnom publikom među kojom su bili Zoran Đinđić sa suprugom, Vladan Batić, ljudi iz ministarstva kulture i mnogi drugi.
Ako je Branko Ćopić pisac spasonosne tuge - kako ste rekli, kakva je Vaša tuga?
- Moja literarna tuga nije tako spasonosna kao Ćopićeva. Međutim, i vreme u kome ja živim, stvaram i pišem je daleko beznadežnije od Brankovog. Zato je to, barem po meni, potpuno logično. Zašto mislite da je ovo vreme beznadežnije od Ćopićevog?
- Zato što vreme prolazi i za razliku od recimo materijalista i ljudi u nekih drugih opredeljenja, ja smatram da je svaki trenutak, svaki dan, svaki mesec, svaka godina, korak dublje u propast bez obzira kako to naoko izgledalo. Da je vreme zapravo jedan proces degradacije. Iz takvog sleda stvari proizilazi da sve ide ka gorem, i gorem, i gorem... Dokle?
- Do kraja sveta.
Koji je blizu ili daleko?
- Bliže nego što mi mislimo. U romanu 'Kratkodnevica', za koji ste dobili ovo prestižno priznanje, odrekli ste se vama svojstvene političke satire i okrenuli se, na izvestan način, temi ljubavi. Da li to politika više nije intrigantna za vas?
- Ne. U vreme kada sam pisao 'Kratkodnevicu' ovde je politika, ako je to uopšte bila politika, bila u znaku užasa. To je vreme divljana Šešelja i njegovih partnera. Nazvao sam to vreme psihodeličnim komunizmom. Međutim, bez obzira na to, meni je jednostavno bilo dosta bavljenja i politikom, geopolitikom. Naročito u literaturi. Zato sam odušak, ili ako hoćete olakšanje, potražio u ljubavnom tematici. Rezultat je 'Kratkodnevica', odnosno moj prvi ljubavni roman. Pa ipak ste se u njemu bavili i problemima pojedinaca koji žive u zemljama tranzicije...
- Rekao sam da u zemljama koje su u tranziciji nema slobode ali zato ima volje za životom, dok u zapadnim, razvijenim zemljama ima slobode ali nema volje za životom. Vlada apatija. Tako mislim, tako sam i napisao. Zašto mislite da vlada apatija u razvijenim zemljama?
- Zasićenost, ili tačnije - prezasićenost, jeste jednako subverzivna kao i siromaštvo. To dovodi do istih posledica, od apatije do mučnine koja uglavnom izrasta jednako kako iz bede, tako i iz presitosti života. Ali vi ćete ipak otići na Kipar, odnosno u jednu zapadnu zemlju kao jugoslovenski ambasador?
- Nije to baš tipičan Zapad. Zemlje sredozemlja su područje na kome se ja dobro snalazim. Šta je to što te zemlje čini vama bliskim?
- Drage su mi. Dobro se osećam tamo. U blizini su Sirija, Libija, Jerusalim, mesta, odnosno centralna mesta rađanja religije i ideja do kojih ja držim. Znate, ja sam zamolio ministra Svilanovića i ljude iz DOS-a da ukoliko se odluče da me pošalju za ambasadora da to bude neka od zemalja iz tog regiona. Kad smo već pomenuli DOS, kakav je vaš stav prema najnovijim dešavanjima, eventualnim raskolima, problemima?
- O DOS-u znam u ovom momentu isto koliko i svaki prosečno dobro obavešteni čitalac ili građanin. Ja se, naime, politikom operativno ne bavim. Doduše, nisam se nikada ni bavio. U ono vreme, pre 5. oktobra, išao sam po mitinzima, pisao neke članke, govorio, ali nikada se politikom nisam bavio ni organizaciono, ni operativno. I ne vidim ni potrebu ni razlog da se sada tome posvetim. Ipak ste visoki funkcioner Demohrišćanske stranke Srbije i budući ambasador?
- Jesam. Pa... Da li su zbog vas ministar pravde, Vladan Batić, i premijer Đinđić prisustvovali ovoj dodeli?
- Ministar pravde Vladan Batić mislim da jeste, a Zoran Đinđić je došao zato što on ima običaj da dolazi na ovakve manifestacije i ja smatram da je to veoma pohvalno. Nedavno sam ga video na dobrotvornoj žurci na kojoj su bili uglavnom mladi ljudi. Kako komentarišete to što se gospodin Antonije Isaković pozdravljajući skup prvo obratio premijeru Đinđiću, pa ministru Batiću, pa ljudima iz ministarstva kulture, pa tek na kraju spomenuo laureate?
- To je sasvim uredu. U svakoj državi postoji hijerarhija koja nipošto ne znači nejednakost. Pozdravljanje ljudi po titulama znači jednostavno, uvođenje reda u socijalnu lestvicu. Jeste li primetili da je ugledni pisac, gospodin Josić Višnjić napustio salu tim povodom a da su barem zadnji redovi publike negodovali?
- Ne mogu da govorim u njegovo ime, ni u ime onih koji su, kako kažete, negodovali. Dugo vremena ste bili protivnik Srspke akademija nauka i umetnosti odnosno nekih njenih članova pa ipak ste sada ušli u zgradu u SANU da primite nagradu?
- Ulazio sam ovde ja mnogo puta, jer je na vrhu atelje mog prijatelja. Ali ne i u svečanu salu? - Pa dobro. Vremena se menjaju. Ljudi se menjaju. I to je u redu. O čemu će biti vaš sledeći roman? Ljubav ili politička satira?
- Upravo ovih dana je završavam. Reč je o knjizi koja je odraz u ogledalu romana 'Kratkodnevica'. Naime, junakinja menja pol i fizionomiju. I neću više da vam prepričavam.
Tatjana Njezić
