Izvor: Blic, 24.Maj.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pisac je uvek ambasador
Pisac je uvek ambasador
'Želja je pravo stanje duše(...) Koliko sam samo vremena izgubio živeći spolja, strahujući za ishode koje sam priželjkivao, kao da svaki događaj nije određen isključivo tim unutarnjim kretanjem', napisao je Dragan Velikić u romanu 'Slučaj Bremen' koji je posle nemačkog, francuskog i drugih jezika preveden i na poljski.
Predstavljajući svoje delo poljskim čitaocima nedavno je imao više negu uspešnu književnu turneju u nekoliko >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << gradova. Ni publika ni kritika nisu štedeli reči hvale nazvavši ga, između ostalog, i 'reprezentom srednjoevropske kulture'.
U razgovoru za 'Blic' naš pisac, na funkciji ambasadora SCG u Austriji, tim povodom kaže da na njegovim književnim večerima nisu bili samo slavisti već i brojna tzv. obična publika verovatno privučena dobrim recenzijama. 'Neverovatno je koliko Poljaci na književnim večerima kupuju knjige. To je zemlja u kojoj se kultura uistinu konzumira. Bez obzira na globalizaciju i fenomen ‘fast fud literature’ veliki broj čitalaca prati književnost mimo koordinata koje nameću trendovi.' Pred kraj 'Slučaja Bremen' vaš junak kaže:'Postoji samo privatna istorija, a onaj dogovor o datumima i događajima nikoga zapravo i ne dotiče'. Slaže li se Velikić ambasador sa junakom Velikića pisca?
- Pisac nikada do kraja ne pokriva junake koje stvori, a ukoliko se to dogodi, onda imamo manifest, a ne književno delo. Ne postoje odvojeno ambasador Velikić i pisac Velikić. Bilo bi to loše i za jednog, i za drugog. Za utehu, na svim prostorima naslovne strane novina bi da propišu dnevnu agendu pojedincu. O vama zavisi u kojoj meri, i da li ćete uopšte dozvoliti da vam se instalira program 'Veliki brat'.
Imaju li ambasadori više ‘sreće u ljubavi’ od pisaca?
- Sreća u ljubavi ne zavisi od profesije. Čini mi se da je to, pre svega, pitanje energije. Jedan od osnovnih motiva romana jeste oživljavanje prošlosti. Nije li to, koliko god lepo i inspirativno za literaturu, ipak pogubno za realnost?
- Prošlost je kao plovak, uvek ispliva. Prošlost je jedini prtljag koji ne možemo izgubiti. Oživljavanje prošlosti ne znači i življenje u prošlosti. Osnovni princip života je kretanje. A kada se krećete, onda ništa ne može biti pogubno, pa ni prošlost. U 'Danteovom trgu ' kažete da je svet prekriven znakovima; kakav je vaš odnos prema predskazanjima, jeziku simbola?
- Takva 'predskazanja' svako može da konstatuje u svom životu. A šta da kažem na rečenicu koju sam ispisao u romanu 'Hamsin 51', gde 1992. godine konstatujem kako je u junu 1999. godine Beograd opet posleratni grad? Pa nisam valjda ja nešto znao? Profetski momenat u literaturi nije kvalitet po sebi. Ne pišete roman da bi nešto pogodili. Pisanje nije izmišljanje, već primećivanje. Kako se iz pozicije ambasadora suočavate sa društvenim i političkim ćorsokakom u kome se Srbija nalazi?
- Od ambasadora niko ne očekuje da rešava ono što nije njegov posao. Već sam jednom rekao da ambasada SCG u Beču funkcioniše bolje nego zemlja koju predstavlja. Kada to kažem, onda mislim na obaveze koje ispunjava, na stepen odgovornosti, na ponašanje. Privatno sam u posao ambasadora uložio kredibilitet koji kao pisac imam već petnaest godina u Austriji. A dijaspora?
- U Austriji postoje tri naša konzulata: Beč, Grac i Salcburg. Konzulati su pravi servisi za dijasporu. Od marta prošle godine u sastavu konzulata u Beču postoji kancelarija Privredne komore Srbije. Više od dve stotine hiljada naših ljudi živi i radi u Austriji. Sa našim klubovima imamo dobru saradnju. Ambasada u Beču pruža logistiku u mnogim manifestacijama koje naši klubovi organizuju. Ali, ambasada nije kulturni centar. Nedavno smo u saradnji sa Katedrom za slavistiku Bečkog univereziteta organizovali gostovanje profesora Manfreda Jenihena, autora izvanredne 'Antologije srpske poezije 20. veka'. Kao čovek, stvaralac koji je oduvek pokazivao potrebu da komentariše realnost šta bi se danas moglo reći?
- Dugo smo već u poziciji studenta koji kampanjski uči. Ako ne položimo ispit do avgusta, izgubićemo još jednu godinu. Mnogi, koji su kasnije od nas upisali evropske studije, već su diplomirali. Hoće li Velikić pisac oprostiti Velikiću ambasadoru što mu je produžio prugu za 'Ruski voz'?
- Roman koji sam pre četiri godine počeo da pišem nosi naslov 'Ruski prozor' a vozovi jesu važni u tom romanu. Ambasador Velikić je prikačio nekoliko vagona, i tako usporio 'ruski voz', koji već godinu dana putuje pod tarifom putničkog voza. Pisac Velikić dobro zna da 'brze pruge' nisu uvek i najsigurnije.
Tatjana Nježić
